др татјана пецарски Архиве | Кикиндски портал

Вакцина постоји, преглед спашава: Кикинда може да смањи ризик од рака грлића материце

Tijana Despotovski Јануарy 23, 2026

Европска недеља превенције рака грлића материце подсећа да се ова болест у великој мери може спречити редовним гинеколошким прегледима и вакцинацијом против хуманог папилома вируса (ХПВ). Према подацима Завода за јавно здравље, у Севернобанатском округу до сада је више од 1.100 деце примило прву дозу ХПВ вакцине.

Рак грлића материце најчешће се јавља код жена након 35. године, док је највећа учесталост забележена у узрасту од 55 до 59 година. Стопа смртности износи око 12 одсто, што овај малигнитет сврстава међу значајне јавно-здравствене проблеме.

Начелница Одељења за контролу и превенцију болести др Татјана Пецарски истиче да су превентивни прегледи и рано откривање кључни за очување здравља жена.

-Рак грлића материце може се спречити редовним одласцима код гинеколога и правовременом дијагностиком. На тај начин може се спасити живот – наглашава др Пецарски.

У Србији се од јуна 2022. године спроводи бесплатна препоручена вакцинација деветовалентном ХПВ вакцином, као мера примарне превенције. Вакцина је намењена деци и младима узраста од 9 до 19 година, примењује се у две до три дозе, а могу се вакцинисати и дечаци и девојчице.

Према подацима од 12. јануара, у Севернобанатском округу прву дозу вакцине примило је 637 деце узраста од 9 до 14 година и 456 младих од 15 до 19 година, што је укупно око 1.100 вакцинисаних. Комплетну вакцинацију до сада је завршило 912 деце, од чега је 306 дечака.

-Позивам родитеље да заједно са децом донесу одлуку о вакцинацији. Осим што штити од рака грлића материце, вакцина штити и од других обољења изазваних хуманим папилома вирусима, укључујући и бенигне промене као што су кондиломи, чије лечење може бити дуготрајно и упорно – наводи др Пецарски.

Она додаје да је вакцина у употреби већ око двадесет година и да земље које су рано увеле системску вакцинацију, попут Канаде, данас бележе изузетно низак број оболелих и смртних исхода од овог карцинома.

Као мера секундарне превенције, препоручује се редовно обављање Папаниколау теста, једноставног и неинвазивног прегледа који омогућава рано откривање премалигних и малигних промена на грлићу материце.

Т. Д.

У Кикинди грип потврђен код 18 особа међу којима је и двоје деце

Aleksandra Djuran Децембер 17, 2024

Завод за јавно здравље, за сада, потврдио је грип код 20 особа у Севернобанатском округу. Од тог броја по једна особа је из Чоке и Новог Кнежевца, а 18 их је са територије Кикинде.

-Први случај грипа потврдили смо 6. децембра у Кикинди. Оболели су махом невакцинисане особе, а грип није изазвао веће компликације. Међу онима код којих је потврђен грипа било је и двоје деце од којих је једно од две године, а друго је школског узраста – сазнајемо од епидемиолога др Татјане Пецарски, начелнице Центра за контролу и превенцију болести Завода за јавно здравље.

Оболења слична грипу и акутне респираторне инфекције у највећој мери региструју се код деце од пет до 14 година, као и код старијих особа.

-Ове године грип је регистрован раније у односу на претходне године – истакла је наша саговорница.

Грип је тек почео и још увек није касно за вакцинацију. На располагању су две вакцине „инфлувак тетра“ и домаћа „торлак флу“ коју је произвео Институт „Торлак“. Да би се постигла заштита неопходно је две до три недеље након вакцинације.

А.Ђ.

Поводом националног Дана борбе против рака дојке упознајемо суграђанке о важности самопрегледа и како да га правилно ураде

Aleksandra Djuran Марцх 20, 2024

Национални Дан борбе против рака дојке је 20. март, чијим се обележавањем подстиче још већа пажња јавности на распострањеност ове малигне болести и на значај унапређења информисаности жена о превентивним прегледима и њеном раном откривању. Рак дојке представља водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести у женској популацији широм света. Како је истакла епидемиолог др Татјана Пецарски, начелница Центра за контролу и превенцију болести ЗЗЈЗ рак дојке је излечива уколико се уочи на време.

-У протеклих пет година у Кикинди малигни тумори дојке чине око 20 процената малигнитета свих локализација, а у Севернобанатском округу та бројка је око 24 одсто. Током 2022. године 35 жена у Кикинди оболело је на 100.000 становника, а 41 жена у округу. У нашем округу од рака дојке највећа учесталост оболевања је код жена старијих од 70 година – сазнајемо од др Пецарски.

Карцином дојке је водећи узрок смрти од малигних болести код жена. Самопреглед је изузетно важна превентивна мера, а наша саговорница појаснила је како он треба да се обави.

-Свака жена треба да упозна структуру својих дојки и да обави самопреглед. Овај преглед треба да ради свака девојка почевши од 20. године. Како су дојке осетљиве на промену концентрације женских полних хормона, дојке се током месечног циклуса непрестано мењају. Пред менструацију често су болне и повећане, а у раздобљима праћеним значајним хормонским променама могу бити преосетљиве и увећане што може изазвати непотребан страх током самопрегледа. Управо зато најбоље је преглед обављати између петог и 10. дана након прве појаве менструације када су дојке најмекше. Жене у менопаузи, током трудноће и дојења преглед треба да обаве првог дана у месецу – каже др Татјана Пецарски.

Самопреглед има неколико фаза.

-Прва фаза је под тушем и потребно је подићи једну рука изнад главе и кружним покретима прстију, користећи целе јагодице, прегледајте све делове дојке. Током пипања обратите посебну пажњу на постојање задебљања, чворића или било каквих промена. Десну руку употребите за преглед леве дојке и обрнуто. Опипавање, покретима одоздо према горе и од споља ка средини, наставите у пределу пазуха како бисте проверили евентуална увећања лимфних чворова. На исти начин проверите и другу пазушну јаму. Друга фаза прегледа је пред огледалом када су најпре руке поред тела. Посматрајте пажљиво изглед груди, нарочито њихову симетричност, постојање промена на кожи, перутање, било какво удубљење или промене у боји брадавица. Ставите обе руке на бокове, исправите се колико можете и чврсто стисните руке на кукове како би се затегли грудни мишићи. Обратите пажњу да ли уочавате испупчења, квржице, улегнућа, увлачења коже или брадавице. У стојећем ставу темељно опипајте обе дојке кружним покретима водите прсте од ареоле брадавице према врху дојки на замшљеном сату на позицији 12 часова, а потом се вратите до ареоле. Поново у правцу казаљке на сату опипајте сваки део дојке. Понављајући поступак завршиће се када направите цео круг од 360 степени. Док сте испред огледала подигните руке изнад главе, ротирајући рамена и горњи део рамена и тела благо у обе стране и гледајте да ли на дојкама спреда или из профила има промена. Мање неједнакости нису значајне јер су дојке код већине жена асиметричне. Важно је јавити се лекару уколико се примети одступање од уобичајеног изгледа дојки. Трећа фаза је самопреглед на кревету. Лезите на кревет поставите јастук под десну лопатицу истовремено подижући десну руку изнад главе јер овако омогућавате да се дојка распростре по највећој површини грудног коша па је најтања и најлакша за преглед што је нарочито важно за жене са већим грудима. Поновити поступак и са левом дојком. Приликом пипања користите целе јагодице прстију које померате кружним покретима. Почевши од периферије дојке правите сприралу ка брадавици у смеру кретања казаљке на сату. Нарочиту пажњу обратите на улегнућа и чвориће. Задебљање ткива на основици дојке у облику ивице је нормална појава. На крају прегледа нежно стисните брадавице обе дојке и обратите пажњу на појаву евентуалног исцетка – навела је др Пецарски.

Самопреглед дојки неопходно је радити једном месечно. Прва мамографија саветује се са 35 година, а гинеколошки и ултразвучни прегледи једном годишње. Уколико се уочи било каква промена не чекати него се јавити лекару јер су шансе за излечење велике уколико се лечење почне на време.

Према последњим подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у Републици Србији регистровано је 4447 новооболелих и 1765 умрлих жена од рака дојке.

У Кикинди и Округу није забележен ниједан случај малих богиња

Igor Crnogorac Фебруарy 23, 2024

Док је у Београду, пре неколико дана, већ са 11 евидентираних случајева, проглашена епидемија морбила, односно малих богиња, у Севернобанатском округу није забележен ниједан случај, сазнајемо у Заводу за јавно здравље (ЗЗЈЗ).

– Наш округ се узима као пример у држави са највишим обухватом вакцинацијом – каже епидемиолог др Татјана Пецарски, начелница Центра за контролу и превенцију болести у ЗЗЈЗ. – ММР вакцином, против малих богиња, заушака и рубеоле у Округу је имунизовано близу 97 одсто, а у Кикинди око 98 одсто. Да би се достигао колективни имунитет потребан је обухват већи од 95 одсто.

Др Пецарски додаје да епидемије ових болести нигде не би смело да буде јер је вакцинација свима доступна. У Београду је проглашена епидемија са само 11 случајева малих богиња јер се епидемије не проглашавају само када су велики бројеви у питању, него, као у овом случају, када се појављују болести и догађа заражавање које не би требало ни да буде, наводи др Пецарски.

Примарна вакцинација против малих богиња, заушака и рубеоле спроводи се код деце од навршених 12 месеци једном дозом ММР вакцине и треба је спровести правовремено до навршених 15 месеци живота. Ревакцинација (друга доза) спроводи се пре уписа у први разред основне школе, а изузетно у току првог разреда.

Наш град и округ, иначе се наводе као пример добре праксе и када је у питању обухват другим вакцинама – по вакциналним извештајима, број је увек знатно изнад 95 одсто.

У Кикинди изолован грип и потврђен велики кашаљ

Aleksandra Djuran Јануарy 25, 2024

У Кикинди и северном Банату је потврђена циркулација вируса грипа. Како је истакла епидемиолог др Татјана Пецарски, начелница Центра за контролу и превенцију болести у лабораторији Завода за јавно здравље испитивање на грип почело је 1. септембра.

-До сада смо урадили 176 узорака на грип, од којих је у нашој лабораторији потврђено шест позитивних и то почетком јануара. Један је тип Б код мештанина Чоке, док је преосталих пет потврђено код Кикинђана међу којима је четири тип А и један није идентификован. Узорке типа А послали смо и на Институт „Торлак“ где је потврђено да су два тип АХ3, а један је тип АХ1, док је један остао неидентификован – сазнајемо од др Пецарски.

Становник Чоке оболео од типа Б је старији од 50 година, док су сви оболели Кикинђани од типа А узраста од четири до 15 година.

-Дете од четири године због вируса је било хоспитализовано у Општој болници. Код њега је потврђен тип АХ3, али је јуче пуштено са болничког на кућно лечење. И оболења слична грипу и акутне респираторне инфекције у највећој мери региструју се код деце од пет до 14 година. Касније имамо грип у односу на прошлу годину регистровали смо у децембру 2022. и тек сада почиње сезона – додала је наша саговорница.

Грип је тек почео и још увек није касно за вакцинацију. На територији округа у домове здравља дистрибуирано је 7.000 доза, а у вакцинисано је 5.074 особе. Кикинди је припало 3.800 доза и 2.800 је утрошено.

-За вакцинацију још увек није касно. Препорука је да се вакцинишу сви хронични болесници, запослени у јавним службама, установама социјалне заштите, здравственим установама – каже др Пецарски.

У Кикинди је и три потврђена случаја великог кашља, две особе имају више од 50 година, код којих је вакцинални статус непознат и једно је дете од четири месеца које није стасало за вакцинацију.

-Дете је било у Болници и након лечења пуштено је кући и сада се добро осећа. Сваке године ми региструјемо до четири особе оболеле од великог кашља и ово није новина. Од 2013. постоји надзор над великим кашљем – појашњава др Татјана Пецарски.

Против пертусиса односно великог кашља вакцинише се са 2,5 месеца, када се прима прва доза, ревакцина је са 15 месеци и трећа доза даје се пре поласка у школу. Реч је о заразном обољењу изазвано бактеријом.

У овом моменту нешто је мањи број оболелих од ковида до 15 дневно у Севернобанатском округу, док их је у новембру и децембру било више. Тада је било и до 50 одсто позитивних у односу на број тестираних на овај вирус у току једног дана.

ХПВ вакцина штити од рака грлића материце

Aleksandra Djuran Новембер 16, 2023

Град Кикинда односно читав Севернобанатски округ је 2016. године био део пројекта током ког је омогућено добровољно вакцинисање против хуманог папилома вируса, који узрокује инфекције гениталног система, али и рак грлића материце. Тада су хпв вакцину примале само девојчице од 9 до 13 година и ова акција Министарства здравља и Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут“ одлично је прихваћена. Какво је стање пет година након пилот пројекта разговарали смо др Татјаном Пецарски епидемиологом и начелницом Центра за контролу и превенцију болести Завода за јавно здравље.

-Ова вакцина, иако није уврштена у календар обавезних, успела је да у календар имунизације уђе као препоручена. Од почетка, када је Фонд за здравствену осигурање обезбедио да ова вакцина буде бесплатна за девојчице и дечаке од 9 до 19 година, у Кикинди је укупно дато 476 доза. Дато је 102 прве дозе у узрасту од 9 до 14 година од чега су 23 дечака. Вакцинисано је и 126 њих од 15 до 19 година међу којима је 21 дечак – истакла је др Пецарски.

Старији од 15 година хпв вакцину примају у три дозе тако да је у овом узрасту комплетно вакцинисано 76 дечака и девојчица, а 80 њих завршило је вакцинацију у узрасти од 9 до 14 година.

– На територији нашег округа 270 деце је комплетно вакцинисаних узраста од 9 до 14, док их је 164 старијих од 14 година, тако да на територији Севернобанатског округа имамо 441 дете комплетно вакцинисано. С обзиром на то да је вакцина препоручена и када сагледамо број вакцинисаних у другим окрузима можемо да будемо задовољни – напоменула је др Татјана Пецарски.

Са друге стране, напомиње наша саговорница, обухват вакцинисани треба да буде већи нарочито ако се узме у обзир важност ове вакцине. Она није превенција само за кондиломе односно не онкогене типове хуманог папилома вируса, него се у њој налазе и онкогени типови који изазивају рак грлића материце.

-У 100 одсто узорака рака грлића материце налази се хпв инфекција. То значи да је сваком раку грлића материце претходила ова инфекција, а овом вакцином смањује се ризик од поменуте инфекције, а самим тим и од рака грлића материце. Вакцинишемо и дечаке јер су управо они преносиоци хпв инфекције. Ова вакцина сматра се једном од најсигурнијих вакцина јер има најмањи број нежељених ефеката и још увек нисмо забележили тежи нежељени ефекат након што је неко примио – појаснила је др Тајана Пецарски.

Вакцине има и ко год жели да заштити своје дете на овај начин може да се јави педијатрима у Школском диспанзеру. Вакцина се даје петком и сви од 9 до 19 година могу је примити. До 14. године вакцина се даје у две, а од 15. до 19. године у три дозе.

Рак грлића материце погубан за жене

Рак грлића материце у Србији је међу три најчешћа и у оболевању и у морталитету код жена. Разлог томе је касно јављање лекару и жене најчешће долазе када болест узме маха и када не може пуно тога да се уради.

-Поражавајуће је да у 21. веку, када имате превентиву меру, имате и огроман број младих жена које оболевају и умиру од рака грлића материце. Ова вакцина штити и од карцинома на аногениталној регији, орофаринксу, језику – навела је наша саговорница.

Опасна ехинококоза у Србији – ово су мере заштите

Igor Crnogorac Фебруарy 4, 2023

Мултилокуларна ехинококоза је болест коју изазива ларва лисичије пантљичаре и веома се ретко јавља код људи. Први случај у Србији регистрован је пре неколико дана код пацијенткиње која је оперисана у Новом Саду.

– Болест расте као малигни тумор – рекао је проф. др Душан Лалошевић, који је дијагностификовао овај први случај оболевања, за телевизију К1. – Инфилтрира се у ткиво и може да метастазира у друге органе, али највише страда јетра.

Како је објаснио, лисице преносе овај паразит директним, али чешће индиректним контактом. „Многи људи на селу имају повртњаке изван насеља и ту је контакт са лисицама могућ. Лисица из измета избацује јаја и то земљиште је контаминирано, тако да, шта год да је на том земљишту посађено, може бити извор заразе за човека“, рекао је др Лалошевић.

Болест је до сада била позната у северној Европи и Русији, а код нас је ово први случај. Ипак, како се не преноси са човека на човека, додао је, не постоји опасност од епидемије.

Како смо сазнали од епидемиолога др Татјане Пецарски, начелнице центра за контролу и превенцију болести кикиндског Завода за јавно здравље, на нашем подручју, који надзире Завод, мултилокуларна ехинококоза није регистрована.

– Надзор на ехинококама спроводимо у склопу редовних активности. Мултилокуларни облик, узрокован ларвама лисичије пантљичаре, нисмо до сада регистровали. У просеку једном годишње забележимо другу врсту, гранулозну ехинококозу – болест изазвану ларвама псеће пантљичаре, и то најчешће на јетри, понекад на плућима. У питању је потпуно друкчији узрочник – каже докторка Пецарски.

Она додаје да се болест изазвана ларвама псеће пантљичаре лечи и углавном је лакше оболење од оног изазваног ларвама пантљичаре које се налазе у лисицама, мада, уколико је запуштено, такође може да изазове смртни исход.

– У 2020. години, оболевање од гранулозне ехинококозе забележено је, у једном случају у Ади и један оболели био је у Кањижи. Два случаја била су у Сенти 2018. године, а годину пре регистрована су четири случаја заражавања: по један у Кикинди и у Кањижи, и два у Чоки. Уколико су пси, кућни љубимци, заштићени од унутрашњих паразита, опасност за човека не постоји.

Значај превентиве зоонозе

Превентива је редовно прање руку водом и сапуном, посебно након контакта са животињама, темељно прање воћа и поврћа пре конзумирања. Власници паса и мачака треба редовно да спроводе њихово чишћење од паразита, као и других животиња у домаћинству које долазе у контакт са глодарима. Неопходно је и одржавати добру хигијену простора у којем бораве домаће животиње, спроводити редовну дератизацију у дворишту и околини домаћинства. При клању стоке треба се придржавати хигијенских поступака, уз правилно уништавање заражених изнутрица. Дворишта треба изоловати од могућности приступа дивљих животиња, поготово у близини ловишта и шума, наводи се на сајту Института за јавно здравље Војводине.

Ово је посебно важно за људе који се налазе у природи, пре свега за ловце, који су изложени директном или индиректном контакту, преко земље или воде, са лисицама и шакалима.

У Кикинди постигнута колективна заштита од малих богиња, али још увек постоји опасност од епидемије

Igor Crnogorac Јануарy 16, 2023

У Севернобанатском округу обухват вакцинисаних ММР вакцином је веома висок, имунизовано је више од 95 одсто деце, потврђено је за Кикиндски портал у Заводу за јавно здравље. Кикинда је, поред Суботице и Бора, град са највећим обухватом вакцинације. Овако висок проценат сматра се довољним за стварање колективне заштите.

Пошто су троје невакцинисане деце и једна одрасла особа непознатог вакциналног статуса у Смедереву оболели од малих богиња (морбила), у овом граду проглашена је епидемија. Истовремено, из „Института за јавно здравље Милан Јовановић Батут“ пооштрили су надзор и наложили ревизију вакциналних картона у читавој држави.

– У Кикинди још увек нема сумњи на мале богиње и ми нисмо имали проблема са вакцинацијом. Након што смо, 12. јануара, дан пошто је вирус потврђен у Смедереву, добили допис из „Батут“-а, послали смо обавештење свим здравственим установама о актуелној епидемиолошкој ситуацији. Подсетили смо их на начин на који се ради хитно обавештавање дежурног епидемиолога уколико постоји сумња на мале богиње. Наложена је и хитна ревизија вакциналне картотеке, евиденција невакцинисане и непотпуно вакцинисане деце, и спровођење њихове вакцинације. Наредног дана накнадно је вакцинисано још двоје деце у Кањижи – каже докторка Татјана Пецарски, начелница Центра за контролу и превенцију болести Завода.

Иако је у Округу висок обухват имунизацијом, уколико у Србији дође до епидемије већих размера, она би могла да се „прелије“ и на наше подручје, каже докторка Пецарски, што се већ догодило 2007. и 2015. године, када је до ширења болести долазило управо због невакцинисаних, непотпуно вакцинисаних и одраслих који су били имунизовани само једном дозом, по тадашњем календару вакцинације. Деца су нам у високој мери заштићена, чак и уколико дође до „пробоја вакцинације“.

Опасност од ширења епидемије из Смедерева повећава и чињеница да је проценат вакцинисаних у Србији само 74,8 одсто. Неславни рекорд држи Нови Сад, у којем је вакцинисано тек свако четврто дете или 26 одсто. Интернет и антивакцинални лоби нанели су огромну штету тврдећи да ММР вакцина изазива аутизам, што стручњаци одучно и упорно негирају. Све је почело 1998. године, када је познати научни часопис “Ленсет (импакт фактор 44)” објавио студију Ендруја Вејкфилда која повезује ММР вакцине са појавом аутизма. Рад је врло брзо повучен због неадекватног узорка, у часопису је објављено извињење читаоцима, али штета је већ била учињена.

ММР вакцина пружа заштиту од малих богиња, заушки и рубеола, болести које су биле сузбијене управо захваљујући вакцинацији. Прва доза даје се детету са навршених 12 месеци, а друга пред полазак у школу, најкасније месец дана пре уласка у колектив, како би се створио довољан број антитела. Дете не би требало да уђе у колектив, а да није заштићено ММР вакцином, каже докторка Пецарски.

Особе које нису вакцинисане или су примиле само једну дозу, треба да се вакцинишу до навршених 18 година, а могуће је то учинити и касније. Контакти оболелих који немају стечени имунитет потребно је да се вакцинишу ММР вакцином што пре, а најкасније 72 сата од контакта.

Контраиндикације за ову вакцину су стања смањеног имунитета због тешких болести, и трудноћа. Дете које, из медицинских разлога, не може да прими вакцину има више разлога да се плаши малих богиња него грипа, истичу лекари – грипозно дете може да зарази двоје, а дете заражено морбилама чак 12 до 18 деце.

Мале богиње преносе се капљичним путем и ундиректно, преко предмета који су контаминирани, а оболеле особе заразне су два до четири дана пре и четири дана након избијања оспе. Почетак болести карактеришу повишена температура, малаксалост, црвене и водњикаве очи, цурење из носа и кашаљ. Црвена оспа јавља се прво на лицу, а потом се шири на врат, труп и екстремитете.

Ова болест, у 30 одсто случајева, може да доведе до компликација, чак и до озбиљне упале мозга и смртног исхода. Тешке клиничке слике чешће су код деце млађе од пет година и код старијих од 20 година.

Када до епидемије дође, болест се веома брзо шири у популацији без имунитета, што се догодило пред пандемију, када је било и 15 смртних случајева, речено је у Удружењу за јавно здравље Србије. Лекари упозоравају да, одбијањем вакцинације, родитељи угрожавају своју, али и туђу децу која, због здравственог стања, нису у могућности да приме вакцину.

ЦОВИД сада има блажу клиничку слику од сезонског грипа – највише новозаражених међу старијима

Igor Crnogorac Децембер 9, 2022

Ситуација са корона вирусом је стабилна – од последњег таласа, који је трајао од јула до септембра, не примећује се ни пораст, али ни пад броја оболелих. На подручју целог Севернобанатског округа дневно се региструје од двоје до 20 новооболелих, док је на подручју Кикинде тај број једноцифрен, каже др Татјана Пецарски, начелница Центра за контролу и превенцију болести кикиндског Завода за јавно здравље.

У амбулантама се дневно тестира константно око сто пацијената. У Кикинди је, рецимо, 7. децембра регистровано четворо оболелих.

– Клиничка слика сада је релативно блага, а већину оболелих чине старији од 60 година. Деца врло ретко обољевају, само двоје је било заражено од 1. децембра. Код овог подсоја доминантни су бол у грлу, цурење носа, главобоља, малаксалост, болови у мишићима, често и без повишене температуре. Надам се да овај вирус сада улази у периодику јер у сваком наредном таласу имамо све блаже симптоме – каже докторка Пецарски.

У кикиндској болници, на ЦОВИД одељењу, тренутно су хоспитализована четири пацијента. Углавном су то старији и пацијенти са коморбидитетима, сазнајемо од помоћника директора Опште болнице, др Владимира Прунића.

Препорука је да старији и даље носе маске у продавницама и у свим затвореним просторима, али и на отвореном, уколико је присутан велики број људи. Такође, довољно одмора и редовна исхрана остају савети који се односе на превентиву и када су у питању сезонски грип и остале респираторне инфекције.

Добра вест је да грипа још увек нема. Иако је вирус типа А потврђен на територији Војводине, у нашем округу још увек није изолован, каже докторка Пецарски. Она истиче да је веома важно да се против сезонског грипа вакцинишу хронични болесници, труднице и запослени у јавном сектору.

Што се тиче вакцине против ЦОВИД-а, старијима од 60 година и хроничним болесницима свакако се саветују и трећа и четврта доза, а период заштите који се очекује је годину дана и дуже, напомиње др Пецарски. Она додаје да се очекује да ће ускоро стићи нова „Модернина“, бивалентна вакцина, која ће се примати једном годишње као и свака вакцина против грипа, и да ће садржати све актуелне сојеве корона вируса.