dr sanja brusin-beloš Arhive

Međunarodni dan zaštite od buke: Najbučnija lokacija zona Opšte bolnice

Aleksandra Djuran April 20, 2026

Danas se obeležava Međunarodni dan zaštite od buke, a cilj ovog dana jeste podizanje svesti o njenom štetnom uticaju na zdravlje ljudi. Najviši nivo buke beleži se u velikim gradovima. Ona nije samo neprijatna, već može izazvati i zdravstvene probleme, a ovaj dan je prilika da se skrene pažnja na potrebu za planiranjem urbanih sredina, sa manje buke i većom zaštitom građana.

-Na teritoriji grada dva puta godišnje meri se buka na deset mernih mesta. Isto tako buka se meri po dva puta godišnje i u mesnim zajednicama, a svako selo ponaosob je jedno merno mesto – saznajemo od dr Sanje Brusin Beloš, specijalista higijene i načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju u Zavodu za javno zdravlje. – Kontinuirani monitoring buke u Kikindi obavlja se od 2003. godine. Merenje komunalne buke pokazalo je da je njen izvor najčešće frekvencija saobraćaja. Unazad nekoliko godina, kao najbučnija lokacija u gradu, izdvojila se zona kod Opšte bolnice.

Za prekomernu bučnost kriva je frekvencija saobraćaja, jer se Bolnica nalazi u vrlo prometnoj ulici Đure Jakšića kojom osim putničkih automobile, saobraćaju i autobusi i teretna vozila. Ovakva situacija nije od juče, već traje godinama

Buka deluje kao stresor koji podiže puls i aktivira nervni sistem, a dugotrajna izloženost uzrokuje povišen krvni pritisak, glavobolju, nesanicu, pa i trajna oštećenja sluha. Ona nije više rezervisana samo za ulice, buka je sve zastupljenija u stanovima, zbog čega predstavlja ozbiljan zdravstveni i komunalni problem.

-Mere koje bi mogle da se preduzmu i da smanje buku su veoma skupe. Najčešće je to izmeštanje saobraćaja, kao i postavljanje sono barijera. U odnosu na veće gradove u Kikindi je nivo buke znatno manji – precizirala je naša sagovornica.

Međunarodni dan zaštite od buke obeležava se svake godine 20. aprila. Važan je radi podizanja svesti o važnosti tišeg i zdravijeg okruženja za život. Ljudi se podstiču da smanje nivo buke u svakodnevnim aktivnostima i da koriste zaštitu za sluh kada je to potrebno.

A.Đ.

Kvalitet vode na kupalištima u okolini grada: Banja i Peskara zadovoljavajuće, Koć nije preporučljiv za kupanje

Igor Crnogorac August 2, 2025

I ove kupališne sezone, mnogi sugrađani, pored otvorenih bazena, posećuju kupališta u okolini grada. Iz tog razloga, Zavod za javno zdravlje od juna do septembra svakog meseca uzorkuje vodu i na Peskari, Koću, obodnom kanalu oko Starog jezera, Starom jezeru i na Plavoj banji, kaže dr Sanja Brusin Beloš, specijalista higijene i načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju u Zavodu za javno zdravlje.

– Ove godine smo uzorkovali vodu u junu i julu. Što se tiče mikrobiološkog kvaliteta, Plava banja je najbolja, voda za kupanje je zadovoljavajuća, u drugoj je klasi, a i treća je dozvoljena za kupanje. Videćemo da li će tako i ostati. Takođe je zadovoljavajući kvalitet vode u obodnim kanalima i na Peskari. Međutim, Koć je u četvrtoj grupi, tako da nije preporučljiv za kupanje, pogotovo što tamo nema mogućnosti za tuširanje – navodi dr Brusin Beloš.

Što se hemijskog sastava tiče, radi se o specifičnim vodama.

– Posebno se ističe Banja, koja bi mogla da pripadne redu mineralnih voda. Međutim, neka ozbiljnija ispitivanja u tom smislu nisu do sada preduzeta. U pitanju je visoka koncentracija soli, i to ne hlorida kao u morskoj vodi, nego sulfata, i ova voda bi mogla, u određenim okolnostima, da bude čak i lekovita – dodaje naša sagovornica.

Kada su u pitanju otvoreni bazeni u Kikindi i u Banatskom Velikom Selu, od početka sezone uzet je 101 uzorak i svi su bili ispravni, ističe dr Brusin Beloš.

S. V. O.

Istine i zablude o ishrani i put do zdravih navika: Razgovor sa dr Sanjom Brusin Beloš

Igor Crnogorac January 30, 2025

Pravilna ishrana je tema o kojoj se mnogo priča, ali i dalje postoje brojne zablude i pogrešne prakse koje mogu negativno da utiču na zdravlje. Da li je hleb zaista glavni krivac za višak kilograma? Koliko su popularne dijete, poput “keto” režima, dugoročno održive? I da li su dodaci ishrani zaista neophodni? Na ova i druga pitanja odgovara dr Sanja Brusin Beloš, specijalista higijene i načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju u Zavodu za javno zdravlje u Kikindi.

Koje su najčešće zablude o zdravoj ishrani koje susrećete kod svojih pacijenata i kako ih razjašnjavate?

Najveći broj ljudi smatra da hleb goji, što je apsolutno netačno. Zapravo, hleb spada u namirnice koje imaju prosečnu količinu kalorija, i s obzirom na to da se sastoji od skroba, a ugljeni hidrati čine bazu piramide i najveći deo energije treba da potiče iz ugljenih hidrata, to je zabluda. Ljudi koji ne jedu hleb, energiju uzimaju iz drugih sastojaka, najpre iz masti, što je mnogo gore. To je jedna od zabluda. Zatim, kukuruz ima veću energetsku vrednost od pšenice, mada je isto žitarica, ali ne treba preterivati, pogotovu ako se peče na ulju i to je pitanje na kom ulju. Biljna ulja nisu za pečenje s obzirom na to da sadrže nezasićene masne kiseline koje se degradiraju na visokoj temperaturi i stvaraju se štetne materije. Ako i pečemo nešto, onda je bolje da to radimo na zasićenim masnim kiselinama, kao što su životinjske masti. Mada je od pečenja i prženja svakako bolje kuvanje i dinstanje. Žitarice treba da čine 40 odsto od ukupne energetske vrednosti koja je potrebna čoveku – tu spadaju i hleb i musliji, makaroni, ali ne i burek s obzirom na to da ima masti – 250 grama bureka sadrži hiljadu kalorija.

Koji su Vaši saveti za uravnoteženu ishranu?

U energetskom unosu, 15 odsto treba da čine proteini, između 20 i 30 odsto treba da čine masti, i ostatak, to je 55 do 60 odsto ukupne energije, treba da bude udeo ugljenih hidrata. Ali to onda treba da se preračuna u kalorije jer, na primer, jedan gram proteina i ugljenih hidrata ima 4,1 kaloriju, a jedan gram masti ima 9,3 kalorije. Tako da ovi udeli u procentima ne mogu prostom računicom da se pretvaraju u grame.

Koje su najčešće greške u ishrani u našem podneblju?

Većina gojaznih ljudi ne doručkuje, oni prvi put jedu popodne, kada dođu s posla i tada se izuzetno najedu, i drugi put jedu uveče ili noću, i taj obrok ponovo bude veoma obilan. Znači, kada vi, u dva navrata, u dva obroka, unesete veliku količinu energije, time usporavate metabolizam. Vaš organizam iskoristi onoliko koliko može, a ostalo pretvara u masti. Jako je bitno za očuvanje idealne telesne mase da imate najmanje četiri do pet obroka dnevno i da razmak između obroka ne bude veći od tri do četiri sata. Obroci ne treba da budu obilni i treba da budu učestali jer je onda vaš biohemijski mehanizam organizma praktično stalno zauzet, i vi, na taj način, održavate metabolizam.

Koje namirnice unosimo previše, a koje premalo?

Pre svega, previše se unosi slatkiša, u svim oblicima, od čokolada do kolača i torti, dok se povrće ne unosi u dovoljnoj meri, pogotovu ne presno, sveže povrće. Po meni, i u doručku i u ručku i u večeri treba da, u izvesnoj količini, imate povrće, naročito sveže, u ručku najviše. Takođe, ima ljudi koji vole voće i jedu ga, a ima onih koji ga ne vole i ne jedu ga uopšte – i ovde treba napraviti ravnotežu, umeren unos voća je isto tako važan.

Da li je primena popularnih dijeta, poput „keto“, i sredstava za mršavljenje, zdravo i održivo?

– Kada su dijete u pitanju, u poslednje vreme tu vlada određeno pomodarstvo. “Keto” dijeta je namenjena određenim bolestima, ona nije dijeta koju treba i mogu da drže svi. Mesec dana je u redu, ali ne i duže, jer je moguće da dođe do poremećaja zdravlja. To nije dijeta za skidanje, recimo, 40 kilograma. Ishrana treba da bude balansirana, vi svakoga dana treba da unesete bar ponešto iz svih grupa namirnica. Znači, ako danas unosite samo jednu grupu namirnica, sutra samo drugu, to nije dobro, jer vaš organizam nema na raspolaganju u svakom trenutku sve hranljive materije koje su mu neophodne.

Kako izgleda zdravo mršavljenje bez rizika?

– Najbolji način da smršamo jeste da smanjimo energetski unos – količinu hrane, i/ili da povećamo energetski rashod, što znači da povećamo fizičku aktivnost. Na sve ostale, veštačke načine, moguće je smršati, ali je pitanje po koju cenu i da li će doći do nekih drugih poremećaja, sa tim se ne treba igrati. Pritom ne mislim na obična mršavljenja, kada neko treba da skine dva, tri ili pet kilograma. Mislim na ozbiljno mršavljenje, kada neko treba da smrša 20, 30, 40 kilograma, to mora da bude kontrolisano.

Znači da je najbolje dobiti plan ishrane od nutricioniste i da to bude kontrolisano.

– Tako je. Smršati nekoliko kilograma nije problem, na koji god način, ali ako je u pitanju ozbiljnije mršavljenje, to mora da bude pod kontrolom stručne osobe koja će pratiti da ne dođe do poremećaja zdravlja.

Da li su dodaci ishrani zaista korisni ili mogu biti štetni?

– Postoje patološka stanja kada je neophodna suplementacija određenim vitaminima, ali ako je ishrana izbalansirana, ako svakoga dana sadrži određenu količinu svih grupa namirnica, suplementacija vitaminima nije potrebna, osim kod infekcija, nekih degenerativnih bolesti, osteoporoze, kod nekih polineuropatija, anemije. Znači, kod određenih bolesti je potrebna suplementacija, ali uzimati je nasumice, može čak da donese više štete, pogotovu kada se prekomerno unose liposolubilni vitamini – D, A, E i K vitamin, jer oni mogu da se zadržavaju, talože u organizmu, što može, pod određenim okolnostima, da dovede i do trovanja, intoksikacije vitaminima. Ako nešto od toga pijete nedelju dana, neće vam ništa biti, ali ako pijete pet meseci u kontinuitetu i to u ogromnim dozama, može da dođe do poremećaja.

Recimo, omega 3 masne kiseline naš organizam ne može da stvori i neophodno je da ih unosimo – njih ima u nezasićenim mastima, u koštunjavom voću, raznim uljima, plavoj ribi, ribama severnih mora uopšte. Ali, ako imamo izbalansiranu ishranu, nije uopšte potrebno da ih dodatno unosimo. Postoje neka patološka stanja, recimo kod karcinoma, za njegovu prevenciju ili u rekonvalescenciji, kada je važno unositi antioksidanse: C, E, A vitamine, omega 3 masne kiseline, ali to su patološka stanja, i to treba činiti u konsultaciji sa lekarom.

Pravilna ishrana nije trend, već način života. Balansiran unos svih grupa namirnica, redovni obroci i fizička aktivnost ključni su za zdravlje. Kako ističe dr Sanja Brusin Beloš, važno je slušati struku i izbegavati pomodne dijete i nepotrebne suplemente. Najbolji recept za zdravlje je umerenost i raznovrsnost u ishrani.

S. V. O.

Analize vode pokazale: Voda na slavinama je zdravstveno bezbedna

Aleksandra Djuran September 3, 2024

Voda sa česme je zdravstveno bezbedna, istakla je dr Sanja Brusin Beloš, načelnica Odeljenja higijene i humane ekologije Zavoda za javno zdravlje, obraćajući se javnosti. Uzorci iz vodovoda i u julu i u prve dve nedelje avgusta pokazuju da građani mogu da piju vodu bez ikakve bojazni, da u njoj nema opasnih elemenata.

-Uzimamo ukupno 36 uzoraka od kojih je 21 sa bunara i 15 iz vodovodne mreže. Analize vode sa česme odnosno iz vodovoda pokazuju da voda može da se koristi za piće, za kuvanje, higijenske i sve ostale sanitarne potrebe. Od pomenutih 15 uzoraka iz vodovodne mreže mali broj je bio hemijski neispravan i to zbog boje koja je bila neznatno povećana. Tri puta je manja nego u sirovoj vodi i boja kao parametar ne predstavlja opasnost po zdravlje. Mikrobiološka neispravnost u svim uzorcima bila je nula, što je izvanredan rezultat u odnosu na ono što smo imali ranije – pojasnila je dr Brusin Beloš.

Izveštaj sa kojim je manipulisano u javnosti da je povećana koncentracija arsena u vodi za piće, zapravo je voda uzorkovana sa izvorišta, odnosno sirova, neprečišćena, voda.

-Fabrika vode je izgrađena da bi se uklonile sve opasne materije koje se nalaze u neprečišćenoj vodi. Pored arsena tu su amonijak, povećan utrošak kalijum permanganata, boja. Sve ove parametre trebalo je ukloniti i u prečišćenoj vodi koju građani koriste, sem boje i neznatno povišenog natrijuma u pojedinim uzorcima, nema nijedne od opasnih ili bezopasnih materija. Boja nije opasna po zdravlje. Pojavljuje se u pojedinim uzorcima jer su vodovodne cevi u gradu različitog kvaliteta i u zavisnosti od mesta na kom se uzorkuju može da bude različita. Natrijum je jedan od pet elemenata koji su vitalni za funkcionisanje ljudskog organizma i nema uticaja na zdravlje. U pojedinim mineralnim vodama njegova koncentracija je pet puta veća od one koja je detektovana u pojedinim uzorcima – rekla je dr Sanja Brusin Beloš.

Čedo Gvero, v.d. direktor JP „Kikinda“ podsetio je da je u više navrata ispirana vodovodna mreža i dodao da će se sa ovim poslom nastaviti i u narednom periodu.

-Voda iz bunara se prerađuje i građani to treba da znaju. U izveštaju o kvalitetu vode nisu razdvojene analize vode sa bunara i iz vodovoda i naš zadatak biće da ih u narednom periodu predstavljamo zasebno kako bi se znalo šta je ono što je prerađen, a šta je neprerađen uzorak. Već četiri godine smo u projektu izgradnje fabrike vode i nismo uspeli da postignemo konsenzus sa svim političkim činiocima da se on ne koristi u dnevno političke svrhe. Nema potrebe za podizanjem tenzije i panike među sugrađanima radi politikanstva. Ukoliko se sledeći put nešto slično dogodi, konsultovaćemo pravni tim. Pijaća voda nije tema za dnevno političke igre – naveo je Gvero.

U toku je dobijanje upotrebne i sanitarne dozvole. U JP „Kikindi“ očekuju da će ih uskoro i dobiti od nadležnih službi.

OPOZICIJU NE INTERESUJU ČINJENICE

Čedo Gvero kaže da je pozivao predstavnike opozicionih partija u gradu na sastanke, ali i da vide kako funkcioniše fabrika vode.

-Voda za piće ne treba da bude u žiži političkih rasprava i politikanstva. Stoga sam i pozvao opozicione stranke da pogledaju kompletan projekat, ali se nikada niko nije odazvao tim pozivima. Zato ne čudi što su sa lošim namerama i sa polu informacijama izašli u javnost – precizirao je Gvero.

ZADOVOLjNI VODOSNABDEVANJEM

Fabrika vode je u završnoj fazi optimizacije procesa prečišćavanja. Tokom proteklih meseci zabeležena je ekstremna potrošnja vode. Kompletan projekat je ogroman iskorak na bolje za sve građane i sve analize vode biće javne i dostupne, kao što su i do sada bile.

-Možemo da budemo zadovoljni sa vodosnabdevanjem i stalnosti isporuke vode građanima. Tehnologija je kompleksna i kad nestane struje imamo zastoj u proizvodnji. Ponovno uspostavljanje sistema traje između dva i četiri sata i to su činjenice, a ne pravdanje. Pored fabrike vode na istoj trasi se i domaćinstva snabdevaju strujom i svako iskakanje iz sistema pravi problem. Razgovaramo sa EPS-om da dobijemo novi trafo i to je ključno za rešavanje – precizirao je Čedo Gvero.

A.Đ.

Predstavljamo dr Sanju Brusin Beloš, dobitnicu nagrade Grada

Aleksandra Djuran February 25, 2024

Dr Sanja Brusin Beloš, načelnica Odeljenja higijene i humane ekologije Zavoda za javno zdravlje za doprinos razvoju zdravstva i kontinuiranu brigu o zdravlju građana dobila je nagradu Grada. Tokom svečane dodele zahvalila se u ime nagrađenih dobitnika i tom prilikom kazala je da nije očekivala nagradu, i dodala:

-Za mene je ovo priznanje došlo potpuno neočekivano. Više od 30 godina radim u zdravstvu i trudim se da doprinesem dobrobiti svih nas. Drago mi je što je to prepoznato i nagrađeno. Ujedno to je i obaveza da budem još bolja u svom poslu.

Rođena i odrasla u susednom Zrenjaninu, dr Sanja, nam je otkrila da je 31. godinu u Kikindi i da se oseća kao Kikinđanka jer je više vremena provela u našem gradu u odnosu na rodni Zrenjanin gde je završila osnovnu i srednju Medicinsku školu. Studirala je medicinu u Novom Sadu.

-Specijalista higijene sam od 1998. godine i smatram da je ova delatnost izuzetno važna s obzirom na to da se bavi ispitivanjem vode, vazduha, hrane. Sve su to faktori životne sredine koji utiču na zdravlje svih stanovnika i nemerljivo su važni. Nije fraza kada kažem da sam iznenađena nagradom i veoma sam počastvovana jer je ona zapravo potvrda mog rada . Posvećeno radim od prvog dana – dodala je naša sagovornica.

Oko upisa fakulteta nije imala dileme. Oduvek je, veli, želela da bude lekar jer je čitav život pomagala ljudima.

-Samo u jednom momentu imala sam manju dilemu da li da odaberem medicinu ili fiziku, ali prevagnula je moja želja da pružam pomoć. U Kikindu sam došla 1992. godine zahvaljujući udaji i odmah sam počela da radim. Prvo radno mesto mi je bilo u Medicini rada kao lekar opšte prakse, nakon čega sam prošla sve ambulante. Krajem 1994. bio je konkurs u Zavodu za javno zdravlje na koji sam se prijavila i već naredne godine odobrena mi je specijalizacija iz higijene. Iskrena da budem, to mi nije bila želja, međutim na specijalizaciji i nakon nje kada sam počela da radim uvidela sam koliko je to važno – otkriva dr Brusin Beloš.

Dr Sanja voli da kaže da je specijalistima higijene pacijent čitava populacija te da je odgovornost koju ima velika. Kako voli rad sa pacijentima i kliničku medicinu vodi ambulantu za dijetetiku.

-Uporna sam u tome da ljudima ukažem na zdravu ishranu i zdrave stilove života. Promovišem ih jer je uvek bolje prevenirati određene bolesti – zaključuje dr Brusin Beloš.

Zrenjanin je vezan za mladost, a Kikinda za najbolje godine života tako da poređenje nije moguće. Život u malom gradu je prednost i nema ambicija da ode iz našeg grada.

A.Đ.

Ambulanta za dijetetiku

Gojaznost je bolest modernog doba i naročito je izražena u našoj sredini. Gojazna deca imaju ogromne šanse da obolevaju u kasnijem dobu i značajno je usmeriti ih da se zdravo hrane.

-U ambulanti za dijetetiku većina mojih pacijenata su deca i mladi. Od prošle godine imamo ugovor sa Republičkim Fondom za zdravstveno osiguranje tako da se može doći i sa uputom izabranog lekara, te pozivam sugrađane koji imaju problema u vezi sa ishranom da se jave. U osnovi najrasprostranjenijih nezaraznih bolesti upravo loša ishrana – poručila je dr Sanja Brusin Beloš i dodala da je potrebno da se pacijenti jave radi dogovora.

Ekološko predavanje za osnovce na Svetski dan zaštite voda

Igor Crnogorac March 22, 2023

Povodom Svetskog dana zaštite voda, danas je, u Osnovnoj školi „Jovan Popović“, za učenike četvrtog razreda održano predavanje o značaju i očuvanju vode kao prirodnog resursa.

Ovo je redovna aktivnosti koju svake godine preduzimaju Zavod za javno zdravlje (ZZJZ) i Sekretarijat za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Grada.

– Voda je, pored vazduha, osnovni resurs za sva živa bića. U poslednjih 70 godina vode se intenzivno zagađuju, a znamo da na planeti, od ukupne količine, imamo samo tri odsto slatke vode, one koja je pogodna za piće – kaže dr Sanja Brusin-Beloš, načelnica Centra higijene i humane ekologije u ZZJZ.

Buđenje ekološke svesti veoma je važno, naročito kod najmlađih, rekla je sekretarka Sekretarijata, Miroslava Narančić.

– Skrećemo pažnju na značaj vode kao resursa, na zagađenje i podzemnih i površinskih voda i na faktore koji utiču na to. Jedan od najvećih zagađivača je čovek koji, takođe i svojim nedelovanjem u zaštiti prirode, čini veliku štetu – rekla je Miroslava Narančić.

Dva odeljenja četvrtog razreda sa zanimanjem su pratila predavanje.

– Ne sme da se baca za smeće, moramo da imamo zdravu vodu za piće. Voda nam je neophodna za život – kaže Leonora Krnić.

Ana Pudar je imala i rešenje za bolje očuvanje prirode.

– Moramo da zaštitimo vodu jer je ona jedan od najvažnijih uslova za život, to smo učili i u školi. Trebalo bi stalno kažnjavati one koji bacaju smeće i tako je zagađuju.

Svetski dan zaštite voda obeležava se od 1992. Ove godine naglasak je na zagađenju voda, otpadnih ali i svih drugih. O hitnom rešavanju krize u vezi sa vodom i njenom sanitarnom ispravnišću govoriće se i na prvoj konferenciji Ujedinjenih nacija o vodama u poslednjih 46 godina, koja počinje danas.

Po rezoluciji UN, šesti cilj održivog razvoja je sanitarna ispravnost vode, koja treba da se postigne do 2030. godine.