dr sanja brusin-beloš Архиве | Кикиндски портал

Међународни дан заштите од буке: Најбучнија локација зона Опште болнице

Aleksandra Djuran April 20, 2026

Данас се обележава Међународни дан заштите од буке, а циљ овог дана јесте подизање свести о њеном штетном утицају на здравље људи. Највиши ниво буке бележи се у великим градовима. Она није само непријатна, већ може изазвати и здравствене проблеме, а овај дан је прилика да се скрене пажња на потребу за планирањем урбаних средина, са мање буке и већом заштитом грађана.

-На територији града два пута годишње мери се бука на десет мерних места. Исто тако бука се мери по два пута годишње и у месним заједницама, а свако село понаособ је једно мерно место – сазнајемо од др Сање Брусин Белош, специјалиста хигијене и начелница Центра за хигијену и хуману екологију у Заводу за јавно здравље. – Континуирани мониторинг буке у Кикинди обавља се од 2003. године. Мерење комуналне буке показало је да је њен извор најчешће фреквенција саобраћаја. Уназад неколико година, као најбучнија локација у граду, издвојила се зона код Опште болнице.

За прекомерну бучност крива је фреквенција саобраћаја, јер се Болница налази у врло прометној улици Ђуре Јакшића којом осим путничких аутомобиле, саобраћају и аутобуси и теретна возила. Оваква ситуација није од јуче, већ траје годинама

Бука делује као стресор који подиже пулс и активира нервни систем, а дуготрајна изложеност узрокује повишен крвни притисак, главобољу, несаницу, па и трајна оштећења слуха. Она није више резервисана само за улице, бука је све заступљенија у становима, због чега представља озбиљан здравствени и комунални проблем.

-Мере које би могле да се предузму и да смање буку су веома скупе. Најчешће је то измештање саобраћаја, као и постављање соно баријера. У односу на веће градове у Кикинди је ниво буке знатно мањи – прецизирала је наша саговорница.

Међународни дан заштите од буке обележава се сваке године 20. априла. Важан је ради подизања свести о важности тишег и здравијег окружења за живот. Људи се подстичу да смање ниво буке у свакодневним активностима и да користе заштиту за слух када је то потребно.

А.Ђ.

Квалитет воде на купалиштима у околини града: Бања и Пескара задовољавајуће, Коћ није препоручљив за купање

Igor Crnogorac August 2, 2025

И ове купалишне сезоне, многи суграђани, поред отворених базена, посећују купалишта у околини града. Из тог разлога, Завод за јавно здравље од јуна до септембра сваког месеца узоркује воду и на Пескари, Коћу, ободном каналу око Старог језера, Старом језеру и на Плавој бањи, каже др Сања Брусин Белош, специјалиста хигијене и начелница Центра за хигијену и хуману екологију у Заводу за јавно здравље.

– Ове године смо узорковали воду у јуну и јулу. Што се тиче микробиолошког квалитета, Плава бања је најбоља, вода за купање је задовољавајућа, у другој је класи, а и трећа је дозвољена за купање. Видећемо да ли ће тако и остати. Такође је задовољавајући квалитет воде у ободним каналима и на Пескари. Међутим, Коћ је у четвртој групи, тако да није препоручљив за купање, поготово што тамо нема могућности за туширање – наводи др Брусин Белош.

Што се хемијског састава тиче, ради се о специфичним водама.

– Посебно се истиче Бања, која би могла да припадне реду минералних вода. Међутим, нека озбиљнија испитивања у том смислу нису до сада предузета. У питању је висока концентрација соли, и то не хлорида као у морској води, него сулфата, и ова вода би могла, у одређеним околностима, да буде чак и лековита – додаје наша саговорница.

Када су у питању отворени базени у Кикинди и у Банатском Великом Селу, од почетка сезоне узет је 101 узорак и сви су били исправни, истиче др Брусин Белош.

С. В. О.

Истине и заблуде о исхрани и пут до здравих навика: Разговор са др Сањом Брусин Белош

Igor Crnogorac January 30, 2025

Правилна исхрана је тема о којој се много прича, али и даље постоје бројне заблуде и погрешне праксе које могу негативно да утичу на здравље. Да ли је хлеб заиста главни кривац за вишак килограма? Колико су популарне дијете, попут “кето” режима, дугорочно одрживе? И да ли су додаци исхрани заиста неопходни? На ова и друга питања одговара др Сања Брусин Белош, специјалиста хигијене и начелница Центра за хигијену и хуману екологију у Заводу за јавно здравље у Кикинди.

Које су најчешће заблуде о здравој исхрани које сусрећете код својих пацијената и како их разјашњавате?

Највећи број људи сматра да хлеб гоји, што је апсолутно нетачно. Заправо, хлеб спада у намирнице које имају просечну количину калорија, и с обзиром на то да се састоји од скроба, а угљени хидрати чине базу пирамиде и највећи део енергије треба да потиче из угљених хидрата, то је заблуда. Људи који не једу хлеб, енергију узимају из других састојака, најпре из масти, што је много горе. То је једна од заблуда. Затим, кукуруз има већу енергетску вредност од пшенице, мада је исто житарица, али не треба претеривати, поготову ако се пече на уљу и то је питање на ком уљу. Биљна уља нису за печење с обзиром на то да садрже незасићене масне киселине које се деградирају на високој температури и стварају се штетне материје. Ако и печемо нешто, онда је боље да то радимо на засићеним масним киселинама, као што су животињске масти. Мада је од печења и пржења свакако боље кување и динстање. Житарице треба да чине 40 одсто од укупне енергетске вредности која је потребна човеку – ту спадају и хлеб и муслији, макарони, али не и бурек с обзиром на то да има масти – 250 грама бурека садржи хиљаду калорија.

Који су Ваши савети за уравнотежену исхрану?

У енергетском уносу, 15 одсто треба да чине протеини, између 20 и 30 одсто треба да чине масти, и остатак, то је 55 до 60 одсто укупне енергије, треба да буде удео угљених хидрата. Али то онда треба да се прерачуна у калорије јер, на пример, један грам протеина и угљених хидрата има 4,1 калорију, а један грам масти има 9,3 калорије. Тако да ови удели у процентима не могу простом рачуницом да се претварају у граме.

Које су најчешће грешке у исхрани у нашем поднебљу?

Већина гојазних људи не доручкује, они први пут једу поподне, када дођу с посла и тада се изузетно наједу, и други пут једу увече или ноћу, и тај оброк поново буде веома обилан. Значи, када ви, у два наврата, у два оброка, унесете велику количину енергије, тиме успоравате метаболизам. Ваш организам искористи онолико колико може, а остало претвара у масти. Јако је битно за очување идеалне телесне масе да имате најмање четири до пет оброка дневно и да размак између оброка не буде већи од три до четири сата. Оброци не треба да буду обилни и треба да буду учестали јер је онда ваш биохемијски механизам организма практично стално заузет, и ви, на тај начин, одржавате метаболизам.

Које намирнице уносимо превише, а које премало?

Пре свега, превише се уноси слаткиша, у свим облицима, од чоколада до колача и торти, док се поврће не уноси у довољној мери, поготову не пресно, свеже поврће. По мени, и у доручку и у ручку и у вечери треба да, у извесној количини, имате поврће, нарочито свеже, у ручку највише. Такође, има људи који воле воће и једу га, а има оних који га не воле и не једу га уопште – и овде треба направити равнотежу, умерен унос воћа је исто тако важан.

Да ли је примена популарних дијета, попут „кето“, и средстава за мршављење, здраво и одрживо?

– Када су дијете у питању, у последње време ту влада одређено помодарство. “Кето” дијета је намењена одређеним болестима, она није дијета коју треба и могу да држе сви. Месец дана је у реду, али не и дуже, јер је могуће да дође до поремећаја здравља. То није дијета за скидање, рецимо, 40 килограма. Исхрана треба да буде балансирана, ви свакога дана треба да унесете бар понешто из свих група намирница. Значи, ако данас уносите само једну групу намирница, сутра само другу, то није добро, јер ваш организам нема на располагању у сваком тренутку све хранљиве материје које су му неопходне.

Како изгледа здраво мршављење без ризика?

– Најбољи начин да смршамо јесте да сманјимо енергетски унос – количину хране, и/или да повећамо енергетски расход, што значи да повећамо физичку активност. На све остале, вештачке начине, могуће је смршати, али је питање по коју цену и да ли ће доћи до неких других поремећаја, са тим се не треба играти. Притом не мислим на обична мршављења, када неко треба да скине два, три или пет килограма. Мислим на озбиљно мршављење, када неко треба да смрша 20, 30, 40 килограма, то мора да буде контролисано.

Значи да је најбоље добити план исхране од нутриционисте и да то буде контролисано.

– Тако је. Смршати неколико килограма није проблем, на који год начин, али ако је у питању озбиљније мршављење, то мора да буде под контролом стручне особе која ће пратити да не дође до поремећаја здравља.

Да ли су додаци исхрани заиста корисни или могу бити штетни?

– Постоје патолошка стања када је неопходна суплементација одређеним витаминима, али ако је исхрана избалансирана, ако свакога дана садржи одређену количину свих група намирница, суплементација витаминима није потребна, осим код инфекција, неких дегенеративних болести, остеопорозе, код неких полинеуропатија, анемије. Значи, код одређених болести је потребна суплементација, али узимати је насумице, може чак да донесе више штете, поготову када се прекомерно уносе липосолубилни витамини – Д, А, Е и К витамин, јер они могу да се задржавају, таложе у организму, што може, под одређеним околностима, да доведе и до тровања, интоксикације витаминима. Ако нешто од тога пијете недељу дана, неће вам ништа бити, али ако пијете пет месеци у континуитету и то у огромним дозама, може да дође до поремећаја.

Рецимо, омега 3 масне киселине наш организам не може да створи и неопходно је да их уносимо – њих има у незасићеним мастима, у коштуњавом воћу, разним уљима, плавој риби, рибама северних мора уопште. Али, ако имамо избалансирану исхрану, није уопште потребно да их додатно уносимо. Постоје нека патолошка стања, рецимо код карцинома, за његову превенцију или у реконвалесценцији, када је важно уносити антиоксидансе: Ц, Е, А витамине, омега 3 масне киселине, али то су патолошка стања, и то треба чинити у консултацији са лекаром.

Правилна исхрана није тренд, већ начин живота. Балансиран унос свих група намирница, редовни оброци и физичка активност кључни су за здравље. Како истиче др Сања Брусин Белош, важно је слушати струку и избегавати помодне дијете и непотребне суплементе. Најбољи рецепт за здравље је умереност и разноврсност у исхрани.

С. В. О.

Анализе воде показале: Вода на славинама је здравствено безбедна

Aleksandra Djuran September 3, 2024

Вода са чесме је здравствено безбедна, истакла је др Сања Брусин Белош, начелница Одељења хигијене и хумане екологије Завода за јавно здравље, обраћајући се јавности. Узорци из водовода и у јулу и у прве две недеље августа показују да грађани могу да пију воду без икакве бојазни, да у њој нема опасних елемената.

-Узимамо укупно 36 узорака од којих је 21 са бунара и 15 из водоводне мреже. Анализе воде са чесме односно из водовода показују да вода може да се користи за пиће, за кување, хигијенске и све остале санитарне потребе. Од поменутих 15 узорака из водоводне мреже мали број је био хемијски неисправан и то због боје која је била незнатно повећана. Три пута је мања него у сировој води и боја као параметар не представља опасност по здравље. Микробиолошка неисправност у свим узорцима била је нула, што је изванредан резултат у односу на оно што смо имали раније – појаснила је др Брусин Белош.

Извештај са којим је манипулисано у јавности да је повећана концентрација арсена у води за пиће, заправо је вода узоркована са изворишта, односно сирова, непречишћена, вода.

-Фабрика воде је изграђена да би се уклониле све опасне материје које се налазе у непречишћеној води. Поред арсена ту су амонијак, повећан утрошак калијум перманганата, боја. Све ове параметре требало је уклонити и у пречишћеној води коју грађани користе, сем боје и незнатно повишеног натријума у појединим узорцима, нема ниједне од опасних или безопасних материја. Боја није опасна по здравље. Појављује се у појединим узорцима јер су водоводне цеви у граду различитог квалитета и у зависности од места на ком се узоркују може да буде различита. Натријум је један од пет елемената који су витални за функционисање људског организма и нема утицаја на здравље. У појединим минералним водама његова концентрација је пет пута већа од оне која је детектована у појединим узорцима – рекла је др Сања Брусин Белош.

Чедо Гверо, в.д. директор ЈП „Кикинда“ подсетио је да је у више наврата испирана водоводна мрежа и додао да ће се са овим послом наставити и у наредном периоду.

-Вода из бунара се прерађује и грађани то треба да знају. У извештају о квалитету воде нису раздвојене анализе воде са бунара и из водовода и наш задатак биће да их у наредном периоду представљамо засебно како би се знало шта је оно што је прерађен, а шта је непрерађен узорак. Већ четири године смо у пројекту изградње фабрике воде и нисмо успели да постигнемо консензус са свим политичким чиниоцима да се он не користи у дневно политичке сврхе. Нема потребе за подизањем тензије и панике међу суграђанима ради политиканства. Уколико се следећи пут нешто слично догоди, консултоваћемо правни тим. Пијаћа вода није тема за дневно политичке игре – навео је Гверо.

У току је добијање употребне и санитарне дозволе. У ЈП „Кикинди“ очекују да ће их ускоро и добити од надлежних служби.

ОПОЗИЦИЈУ НЕ ИНТЕРЕСУЈУ ЧИЊЕНИЦЕ

Чедо Гверо каже да је позивао представнике опозиционих партија у граду на састанке, али и да виде како функционише фабрика воде.

-Вода за пиће не треба да буде у жижи политичких расправа и политиканства. Стога сам и позвао опозиционе странке да погледају комплетан пројекат, али се никада нико није одазвао тим позивима. Зато не чуди што су са лошим намерама и са полу информацијама изашли у јавност – прецизирао је Гверо.

ЗАДОВОЉНИ ВОДОСНАБДЕВАЊЕМ

Фабрика воде је у завршној фази оптимизације процеса пречишћавања. Током протеклих месеци забележена је екстремна потрошња воде. Комплетан пројекат је огроман искорак на боље за све грађане и све анализе воде биће јавне и доступне, као што су и до сада биле.

-Можемо да будемо задовољни са водоснабдевањем и сталности испоруке воде грађанима. Технологија је комплексна и кад нестане струје имамо застој у производњи. Поновно успостављање система траје између два и четири сата и то су чињенице, а не правдање. Поред фабрике воде на истој траси се и домаћинства снабдевају струјом и свако искакање из система прави проблем. Разговарамо са ЕПС-ом да добијемо нови трафо и то је кључно за решавање – прецизирао је Чедо Гверо.

А.Ђ.

Представљамо др Сању Брусин Белош, добитницу награде Града

Aleksandra Djuran February 25, 2024

Др Сања Брусин Белош, начелница Одељења хигијене и хумане екологије Завода за јавно здравље за допринос развоју здравства и континуирану бригу о здрављу грађана добила је награду Града. Током свечане доделе захвалила се у име награђених добитника и том приликом казала је да није очекивала награду, и додала:

-За мене је ово признање дошло потпуно неочекивано. Више од 30 година радим у здравству и трудим се да допринесем добробити свих нас. Драго ми је што је то препознато и награђено. Уједно то је и обавеза да будем још боља у свом послу.

Рођена и одрасла у суседном Зрењанину, др Сања, нам је открила да је 31. годину у Кикинди и да се осећа као Кикинђанка јер је више времена провела у нашем граду у односу на родни Зрењанин где је завршила основну и средњу Медицинску школу. Студирала је медицину у Новом Саду.

-Специјалиста хигијене сам од 1998. године и сматрам да је ова делатност изузетно важна с обзиром на то да се бави испитивањем воде, ваздуха, хране. Све су то фактори животне средине који утичу на здравље свих становника и немерљиво су важни. Није фраза када кажем да сам изненађена наградом и веома сам почаствована јер је она заправо потврда мог рада . Посвећено радим од првог дана – додала је наша саговорница.

Око уписа факултета није имала дилеме. Одувек је, вели, желела да буде лекар јер је читав живот помагала људима.

-Само у једном моменту имала сам мању дилему да ли да одаберем медицину или физику, али превагнула је моја жеља да пружам помоћ. У Кикинду сам дошла 1992. године захваљујући удаји и одмах сам почела да радим. Прво радно место ми је било у Медицини рада као лекар опште праксе, након чега сам прошла све амбуланте. Крајем 1994. био је конкурс у Заводу за јавно здравље на који сам се пријавила и већ наредне године одобрена ми је специјализација из хигијене. Искрена да будем, то ми није била жеља, међутим на специјализацији и након ње када сам почела да радим увидела сам колико је то важно – открива др Брусин Белош.

Др Сања воли да каже да је специјалистима хигијене пацијент читава популација те да је одговорност коју има велика. Како воли рад са пацијентима и клиничку медицину води амбуланту за дијететику.

-Упорна сам у томе да људима укажем на здраву исхрану и здраве стилове живота. Промовишем их јер је увек боље превенирати одређене болести – закључује др Брусин Белош.

Зрењанин је везан за младост, а Кикинда за најбоље године живота тако да поређење није могуће. Живот у малом граду је предност и нема амбиција да оде из нашег града.

А.Ђ.

Амбуланта за дијететику

Гојазност је болест модерног доба и нарочито је изражена у нашој средини. Гојазна деца имају огромне шансе да оболевају у каснијем добу и значајно је усмерити их да се здраво хране.

-У амбуланти за дијететику већина мојих пацијената су деца и млади. Од прошле године имамо уговор са Републичким Фондом за здравствено осигурање тако да се може доћи и са упутом изабраног лекара, те позивам суграђане који имају проблема у вези са исхраном да се јаве. У основи најраспрострањенијих незаразних болести управо лоша исхрана – поручила је др Сања Брусин Белош и додала да је потребно да се пацијенти јаве ради договора.

Еколошко предавање за основце на Светски дан заштите вода

Igor Crnogorac March 22, 2023

Поводом Светског дана заштите вода, данас је, у Основној школи „Јован Поповић“, за ученике четвртог разреда одржано предавање о значају и очувању воде као природног ресурса.

Ово је редовна активности коју сваке године предузимају Завод за јавно здравље (ЗЗЈЗ) и Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Града.

– Вода је, поред ваздуха, основни ресурс за сва жива бића. У последњих 70 година воде се интензивно загађују, а знамо да на планети, од укупне количине, имамо само три одсто слатке воде, оне која је погодна за пиће – каже др Сања Брусин-Белош, начелница Центра хигијене и хумане екологије у ЗЗЈЗ.

Буђење еколошке свести веома је важно, нарочито код најмлађих, рекла је секретарка Секретаријата, Мирослава Наранчић.

– Скрећемо пажњу на значај воде као ресурса, на загађење и подземних и површинских вода и на факторе који утичу на то. Један од највећих загађивача је човек који, такође и својим неделовањем у заштити природе, чини велику штету – рекла је Мирослава Наранчић.

Два одељења четвртог разреда са занимањем су пратила предавање.

– Не сме да се баца за смеће, морамо да имамо здраву воду за пиће. Вода нам је неопходна за живот – каже Леонора Крнић.

Ана Пудар је имала и решење за боље очување природе.

– Морамо да заштитимо воду јер је она један од најважнијих услова за живот, то смо учили и у школи. Требало би стално кажњавати оне који бацају смеће и тако је загађују.

Светски дан заштите вода обележава се од 1992. Ове године нагласак је на загађењу вода, отпадних али и свих других. О хитном решавању кризе у вези са водом и њеном санитарном исправнишћу говориће се и на првој конференцији Уједињених нација о водама у последњих 46 година, која почиње данас.

По резолуцији УН, шести циљ одрживог развоја је санитарна исправност воде, која треба да се постигне до 2030. године.