dom zdravlja

UZ-pregled-(2)

У организацији Дома здравља, а под покровитељством Града Кикинда, данас и сутра жене у нашем граду имају прилику да обаве бесплатан ултразвучни преглед дојки у оквиру Каравана „Буди храбра, прегледај се“, који реализује Удружење грађана „Жена уз жену“. Прегледи се обављају у покретној ординацији, на градском тргу код фонтане.

Циљ акције је подизање свести о важности превентивних прегледа, јер је рак дојке, уколико се открије на време, излечив у високом проценту.

– Веома је важно да младе жене редовно контролишу своје здравље, јер карцином дојке није баук. Ако се открије у раном стадијуму, проценат излечења је веома висок. Женама желимо да поручимо да нема разлога за страх, већ да се прегледају, обављају самопрегледе и обавезно јаве лекару уколико примете било какву промену. Рак дојке је операбилан ако се открије на време – истакла је др Дијана Бојић, радиолог Клиничког центра у Нишу.

Према њеним речима, неопходно је разбити страх од прегледа и дијагнозе, јер је карцином дојке излечив ако се на време открије.

– У распону од годину дана, тумор не може толико да порасте да постане нерешив проблем. Важно је да жене знају да је ово болест која, уз правовремено откривање, може успешно да се лечи – додала је др Бојић.

Велико интересовање жена за ову акцију потврђује да је свест о важности превенције све већа. Прегледи су намењени женама до 45 година, јер се старијима препоручује мамографија.

У име локалне самоуправе, караван су обишли градоначелник Кикинде Младен Богдан, као и чланице Градског већа Маријана Мирков и Мелита Гомбар.

– Град сваке године подржава овакве иницијативе, јер је превенција кључ здравља. Желимо да подстакнемо жене да се, у што већем броју, одазову на прегледе и да воде рачуна о себи – нагласила је Мелита Гомбар, чланица Градског већа за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици.

Караван „Буди храбра, прегледај се“, два пута годишње, омогућава прегледе женама у 130 градова Србије. Поново ће у нашем граду бити у октобру, када је Месец борбе против рака дојке.

Рак дојке је најчешћи малигни тумор код жена широм света и водећи узрок смртности од карцинома код жена у Србији, сваке године се региструје око 4.600 нових случајева.

У покретној ординацији прегледи ће се обављати и сутра, у периоду од 12 до 18 сати, док су пријаве за преглед код покретне ординације од 11.30 до 12 сати.

skolski-dispanzer

Бесплатно вакцинисање против ХПВ инфекције, без заказивања, биће могуће од понедељка до петка, од 17. до 21. марта у Школском диспанзеру. Акцију Отворених врата трећи пут организују кикиндски Завод за јавно здравље (ЗЗЈЗ), Дом здравља и Савет за здравље Града.

– Акцију спроводимо како бисмо што више популарисали ову заштиту намењену деци и младима од 9 до 19 година – каже др Ружица Цветићанин, епидемиолог у Заводу. – Вакцина штити од хуманог папилома вируса са којим, већина људи, у току живота, дође у контакт. Реакције организма су различите – неки се излече или имају благе последице, али код неких, посебно перзистентних инфекција, то може да доведе до малигних промена, најчешће до карцинома грлића материце, пениса, вулве ануса и орофарингеалне регије.

Имунизација је, показала су истраживања, ефикасна у 90 одсто случајева, и најбоље је да се уради пре ступања у сексуални однос. Посебна препорука је да то буде до 26 године, али се сматра да треба да се вакцинишу и старији, приликом промене партнера. Хумани папилома вирус преноси се искључиво са човека на човека и то директним контактом.

Препорука је да се деци до 15 година даје у две дозе, са размаком од шест месеци, а старијима у три дозе, у периоду од осам месеци.

– У току акције, наредне седмице, могуће је примити вакцину без заказивања, од 12 до 18 сати. Малолетне девојчице и дечаци треба да дођу у пратњи родитеља. После лекарског прегледа, уколико се утврди да су здрави, примиће вакцину и добити шему по којој долазе по наредне дозе. Родитељи треба да знају да је вакцина потпуно безбедна и ефикасна и да може дете да заштити од различитих врста карцинома – напомиње др Цветићанин.

Ова имунизација у нашој земљи је доступна од 2022. године, али је одзив још увек доста слаб, наводи др Цветићанин. У Округу је, до данас, дато око 1.900 доза – прву вакцину је примило 937 деце и младих, од тог броја 691 је потпуно имунизовано.

– У већем броју одазивају се девојчице од дечака. Зато апелујемо на све да дођу са својом децом код изабраног лекара, како би извршили имунизацију. Наредне седмице вакцине се дају без заказивања, али ми имамо довољно доза и вакцину је могуће добити било када у току године, уз претходно заказивање, такође у Школском диспанзеру – каже др Цветићанин.

Вакцина против ХПВ инфекције у употреби је од 2014. Светска здравствена организација је сматра изразито безбедном и ефикасном, са високом имуногеношћу. Има мало нежељених ефеката, најчешће благих: црвенило на месту убода, могуће су повишена температура, грозница и малаксалост. Контраиндикована је у случајевима акутних обољења и алергија на кваснице.

stomatolske-stolice-decija-(4)

Дечија стоматологија Дом здравља опремљена је двема модерним и новим стоматолошким столицама што ће унапредити рад са најмлађима. Средства за набавку нове опреме обезбеђена су од надлежног Покрајинског секретаријата за здравство. Стоматолог др Маја Васић, запослена у стоматолошкој амбуланти у Основној школи „Свети Сава“, није крила задовољство што је једна од две столице монтирана у простору у ком ради.

-Осим саме стоматолошке столице добили смо наставак за каменац, што нисмо имали, као и наставак за пескир и интраоралну камеру. Камера је савремена и за децу занимљива. Она ми омогућује да пацијентима уживо покажем како изгледа каријес, а имају могућност да на екрану испрате и како тече комплетан процес поправке зуба – истакла је др Васић.

Амбуланта у школи „Свети Сава“ обухвата ученике ове и школе „Жарко Зрењанин“, као и децу из вртића „Мики“, „Колибри“ и „Наша радост“.

-Родитељи које желе да доведу децу у ову амбуланту, могу то да учине, без обзира на то да ли јој територијално припадају. Овај простор једно време био је затворен, да би од априла прошле године поново започела са радом. Број пацијената се свакодневно повећава и сигурна сам да ће их бити све више – додала је др Маја Васић.

Др Биљана Марковић, директорица Дома здравља, подсетила је да је ова установа на прошлогодишњем конкурсу добила пет милиона динара за набавку медицинске опреме.

-Друга стоматолошка столица своје место нашла је у дечијој ортодонцији у служби Протетике и ортодонције, а у ранијем периоду зановљена је и стоматолошка столица у Школском диспанзеру. Уверена сам да су стоматолози задовољни јер су управо они апострофирали да је потребно обновити стоматолошке столице. Купљена су и два аутоклава, вредна три милиона динара, која ће углавном служити стоматолошкој служби и четири пакерице за паковање стерилних инструмената. Аутоклави служе за стерилизацију медицинских инструмената и потребни су како стоматолозима, тако и у општој медицини, али свака стоматолошка амбуланта мора да има свој аутоклав. Пакерице служе за стерилизацију инструмената и да их такве разнесемо у амбуланте Дома здравља. Имамо осам објеката у граду и девет у селима, те стерилизацију обављамо у нешто тежим условима – навела је др Биљана Марковић.

Дом здравља има 16 стоматолога, од којих је четири специјалиста и ова служба има довољан број лекара. Подсетимо и да је прошле године нова стоматолошка столица монтирана и у стоматолошкој амбуланти за одрасле која се налази у улици Краља Петра Првог број 106.

Овогодишњи конкурс Покрајинског секретаријата за здравство је завршен и Дом здравља аплицирао је за средства за возило које им је неопходно за превоз инфективног отпада.

А.Ђ.

Skola-roditeljstva-(5)

Прва школа за труднице у Кикинди покренута је још 1996. године у Општој болници, у време почетака „Baby friendli” програма. Затим су, једно време, одржавана предавања у Дому здравља. Школа за труднице основана је 2016. године у Културном центру.

– У међувремену назив је промењен и сада је то Школу родитељства. Проширили смо програм, укључили више стручњака и отворили врата не само трудницама, већ и њиховим партнерима и младим родитељима – објашњава Оливера Вучковић Попов, оснивачица и координаторка Школе, мастер струковна медицинска сестра и главна сестра Патронажне службе Дома здравља.

Труднице могу да се пријаве за школу у Служби за здравствену заштиту жена и да почну са похађањем од 24. недеље трудноће. Предавања су организована у две групе.

– У првој групи учествују лекари, педијатри, патронажне сестре, стоматолози, дефектолози, библиотекари и инструктори прве помоћи. Теме које обрађујемо су трудноћа, порођај, дојење, први дани са бебом, пренатално читање, прва помоћ код деце, као и раст и развој дечјег мозга – објашњава Вучковић Попов.

Други део школе обухвата психофизичку припрему, укључујући аеробне вежбе са пилатес лоптама, вежбе на партеру, као и технике дисања које помажу током порођаја.

– Са трудницама пролазимо кроз четири фазе порођаја, тако да им све буде јасније и мање застрашујуће. Од 420 до 430 жена које обиђемо након порођаја, око 120 годишње прође кроз нашу школу. Најчешће су то прворотке, али долазе и жене које се порађају други или трећи пут, посебно ако је велика разлика између деце – каже наша саговорница.

Интересантно је да се све више очева укључује у програм.

– Када жене позову своје партнере, а група постане компактна, тада се и очеви више активирају. Често се дешава да дођу на једно предавање, а потом сами инсистирају да наставе са школом – истиче Вучковић Попов.

Школа не завршава рад са родитељима са порођајем. Организују се и радионице за родитеље са бебама, где се уче технике масаже за повезивање с дететом.

– Масажа се препоручује од другог до 12. месеца, а родитељи се уз то саветују о исхрани бебе, немлечној храни, као и свим другим недоумицама које се јављају како дете расте – објашњава она.

Један од значајних пројеката у оквиру школе је и програм УНИЦЕФ-а „Разиграно родитељство“, који повезује Дом здравља, локалну самоуправу, Центар за социјални рад и Предшколску установу.

У оквиру овог програма, прошле године смо организовали први Сајам родитељства, а ове године ћемо га поновити у мају, поводом Дана породице. Биће ту трибине и предавања о развоју деце од рођења до треће године, а укључићемо и професоре, дефектологе и логопеде – најављује Вучковић Попов.

Школа родитељства подржава и коришћење мобилне апликације „Bebbo“, која већ три године пружа корисне савете младим родитељима.

Препоручујемо родитељима да користе ову апликацију, јер нуди сјајне теме и подстиче активан рад с децом. Циљ је да се смањи број деце која касно проговарају и да се на време препознају могући развојни проблеми – закључује Вучковић Попов.

С. В. О.

Dom-zdravlja

Од новогодишње ноћи, у Служби хитне медицинске помоћи Дома здравља бележе већи број прегледа него што је то уобичајено, каже др Дејан Пилиповић.

– Имали смо двадесетак позива на 24 сата, што јесте повећан број у односу на просек. Најчешће су нас позивали хронични болесници са кардиоваскуларним и неуролошким обољењима, а било је и доста ортопедских повреда приликом оклизнућа, падова, и на јавним местима и у кућама – каже др Пилиповић.

Током овог празника, у Служби хитне помоћи, на срећу, није забележена ниједна повреда од пиротехничких средстава.

Као и увек у току новогодишњих и божићних празника, лекари саветују умереност у јелу. Здравима се препоручују мање порције, а хроничним болесницима, хипертоничарима и кардиоваскуларним болесницима, да избегавају масну, зачињену и слану храну. Свакако, у сезони грипа, треба проветравати просторије и избегавати веће скупове у затвореном простору. Додатни савет је узимање витамина Д због мање сунчаног светла у зимским данима.

С. В. О.

dijabetes-(1)

У свету и у Србији, 14. новембaр, обележава се као Светски дан борбе против шећерне болести. Ове године слоган је „Благостање за бољи живот са дијабетесом”.Кампања има за циљ да истакне значај физичког и менталног благостања оболелих од дијабетеса у дијабетолошкој здравственој заштити.

-Кикиндско Друштво за борбу против шећерне болести сваког петка од 8 до 10 часова организује бесплатно мерење шећера у крви – истакла је председница др Биљана Марковић. -Познавање фактора ризика омогућава правовремено деловање код особа код којих установи шећерна болест, а омогућава бољи успех у лечењу и умањење компликација. У Кикинди дијагнозу дијабетеса има око 10 одсто суграђана од укупног броја становништва. Примећено је да се у последње време старосна граница код суграђана код којих се региструје дијабетес помера и све више је младих који оболевају.

 

У плану је и да се у Дому здравља организује снимање очног дна због компликација изазваних дијабетесом. Тим поводом Кикинду ће посетити стручњаци из болнице „Еликсир“. Предвиђа се да ће до 2030. године 650 милиона људи имати дијагнозу дијабетеса. Постоји дијабетес тип 1 и тип 2, а инсулински зависници имају дијабетес 1.

-У нашем граду немамо регистар оболелих од дијабетеса и требало би га увести. Реч је пацијенти који су у здравственом систему. На жалост, истраживања показују да на сваког регистрованог дијабетичара долази још један потенцијални оболели, који не зна да има шећерну болест. Стога и организујемо превентивно мерење шећера у крви и разговарамо са суграђанима како би подигли свест о болести која је „тихи убица“. Познавањем симптома болест и избегавањем фактора ризика, избећи ће се нежељене компликације које доноси ова болест – сазнајемо од наше саговорнице.

 

Први симптоми су жеђ, појачано мокрење, малаксалост, губитак телесне масе упркос често повећаном апетиту и појачаном калоријском уносу хране, брзо замарање, мучнина.

-Шећер, у тим првим моментима док га још нисмо открили, варира и буде јако висок или јако низак. Стога апелујем на превентивне прегледе, а просторије удружења су отворене за све којима треба савет око исхране, терапије, физичке активности који су кључни – напомиње наша саговорница.

Осим у Кикинди, једном месечно, представници Друштва за борбу против шећерне болести, организују контролно мерење шећера у крви у Мокрину, и Банатском Великом Селу.

А.Ђ.

vakcinacija-grip-(1)

У амбулантама Дома здравља у току је вакцинација против сезонског грипа. На располагању су две вакцине „инфлувак тетра“ и домаћа „торлак флу“ коју је произвео Институт „Торлак“.

-Имунизација је почела почетком октобра и на пацијентима је да одаберу коју вакцину желе да приме. „Инфлувак тетра“ покрива четири соја вируса против грипа, а „торлак флу“ три. До сада је 1.854 примило „инфлувак тетра“, док су се за домаћу вакцину одлучила 142 пацијента – сазнајемо од главне сестре Дома здравља Мире Пећанац.

Препорука је да се против сезонског грипа заштите ризичне групе, а на располагању је 3.500 доза.

-То су хронични болесници са поремећајима плућног и кардиоваскуларног система, бубрежни болесници, дијабетичари, особе са ослабљеним имунитетом, деца која су имуно компромитована, старији од 65 година. Имунизацијом је потребно обухватити и особе смештене и запослене у геронтолошким центрима и установама социјалне заштите, као и запослене и смештене у установама које обављају здравствену делатност, као и особе запослене у јавним службама које су у ризику – додала је наша саговорница.

 

 

Да би се постигла заштита неопходно је две до три недеље након вакцинације. Грип још увек није регистрован, али са хладним временом приметан је већи број оних који се жале на обољења сличним грипу.

А.Ђ.

 

pregledi-1-(1)

Превентивни прегледи биће организовани у Дому здравља у недељу од 8 до 17 часова у амбуланти у Светосавској 53.

Грађани ће моћи да код лекара опште праксе обаве преглед  и да преконтролишу комплетну крвну слику, хемоглобин А1 и Ц и тумор маркери. Поред тога пацијенти који желе моћи ће да приме и сезонску вакцину против грипа.

Сви који желе да ваде крв требало би да дођу до 12 сати.

doctor-4303020-1280

Поводом Светског дана срца, у Црвеном крсту je од 9 до 11 сати, организована бесплатна провера крвног притиска и шећера у крви за све суграђане. Акција се организује у сарадњи са Домом здравља и грађани ће моћи да добију и савете о превенцији болести.

Oд 11 сати Црвени крст ће обележити Међународни дан старијих особа дружењем корисница програма „Брига о старијима“.

С. В. О.

GOCA-RODIC-OENZIJA-(2)-(1)

Дугогодишња начелница Дома здравља и помоћница директорице за медицинска питања др Гордана Родић након 35 година проведених у служби отишла је у заслужену пензију. Права пензионерка била је ни мање ни више него читава три дана. Наиме званично је последњи радни дан био 1. септембар, а већ 5. поново је примала пацијенте у амбуланти у Краља Петра Првог 106.

Открива нам и како се определила за један од најхуманијих позива.

– Када је требало да се одлучим за упис у средњу школу двоумила сам се да ли да упишем језике, међутим послушала сам савет тетке која ми је увек говорила да треба да упишем нешто „конкретно“. У ондашњој Педагошкој академији била је средња медицинска школа  и мој избор је пао на њу – открива нам др Родић.

Радо се присећа средњошколских дана и наводи да су били знатно другачији у односу на оне какви су данас.

-У то време било је више практичне наставе и пуно више времена проводили смо на болничким одељењима. Сестра која је била задужена за нас, ученике медицинског смера, била је Мира Поповић, која је и заслужна што сам уписала медицину. Она је сада мој пацијент и свима причам као анегдоту како сам ја заправо постала лекар. Када год дође на преглед колегама кажем да је она заслужна за то што сам данас – истиче наша саговорница и присећа се како је све почело.

-Као млада имала сам изузетно оштру косу, а у време када сам била средњошколка медицинске сестре су носиле беле мантиле и на сакупљену косу  имали смо уштиркану белу капу. Колико год да сам стављала шнала да држи поменуту капу, увек ми је стајала накриво или је спадала. Сестра Мира ме је опомињала да капу наместим како треба. Тада сам у себи размишљала: „Нећу ти ја носити ову капу на глави читав радни век, нема шансе“. То је био први разлог што сам се определила за студије медицине – појаснила је др Гордана Родић.

Када је дошло време уписа на факултет сакупила је потребну документацију и упутила се у Нови Сад да је преда на Медицински факултет. По завршетку студија заједно са дипломом наша саговорница већ је била мајка. На трећој години студија родила је дете, али је то није омело да заврши факултет. Вратила се у Кикинду и ту где је почела и завршила радни век.

-Конкурисала сам за специјализације за хигијену и гинекологију. Нисам их добила и увек сам размишљала да је то због нечега добро. Допадала ми се и интерна медицина и на крају сам специјализирала општу медицину. Она је обухвата све и задовољна сам што сам је одабрала. Мораш да будеш поткован из свих грана медицине да би могао да помогнеш пацијентима који долазе у амбуланту – додаје др Родић. – Колико је тешко радити у овој области говори и чињеница да сви који дођу после студија одлазе на специјализације одређене области. Норматив за лекара опште праксе је од 1.200 до 1.600 пацијената, а ми их имамо троструко. Прву годину радног стажа радила сам у Хитној служби и једва сам чекала да пређем у амбуланту. Сваког пацијента испратим од почетка до краја лечења, како оно тече, да ли га треба слати даље. Постанемо пријатељи, па и породица.

Витална и доброг здравља др Гордана Родић није се пуно размишљала да ли ће да настави да ради, посебно у ситуацији када нема довољно колега.

ИСПРАЋАЈ У ПЕНЗИЈУ

Испраћај у пензију доживела је емотивно. На једном месту сакупиле су се колеге, али и остали запослени са којима је провела више од три деценије. Упутили су јој, каже, дивне поруке, без обзира на то што су сви знали да и даље остаје у служби.

-Од њих сам се опростила као начелница и као руководилац. Моје колеге „окитиле“ су ме златном огрлицом која ће ми остати једна од најлепших успомена – напоменула је др Гордана Родић.

ПЛЕТЕЊЕ, ЦВЕЋЕ И КОЛАЧИ

Пошто дође кући с посла докторка прво у руке узима плетиво. То јој је каже најлепше опуштање после напорног дана. Осим плетења воли цвеће које радо узгаја, да прави колаче, да експериментише са рецептима и да квалитетно проводи време са унуком.

ПОШТОВАЊЕ ЛЕКАРА

Наша саговорница труди се да пацијенти из њене ординације одлазе насмејани и како каже, у већини случајева успева у томе. Присетила се и анегдоте.

-Често је на преглед долазила Ромкиња Ката. Живела је прескромно и преживљавала је тако што је чистила туђе куће, одржавала дворишта, баште, ишла у надницу. Никада у ординацију није ушла обувена, него се увек изула испред врата. Имала је једне папуче и једне ципеле и у њима је и радила и није желела да запрља простор у који долазе пацијенти – навела је др Гордана Родић.

А.Ђ.

error: Content is protected !!