dom zdravlja

дан-здравља

Поводом Светски дан здравља, Дом здравља и Црвени крст данас су организовали акцију бесплатне контроле крвног притиска и нивоа шећера у крви, а интересовање суграђана ни ове године није изостало.

У просторијама Црвеног крста окупили су се грађани различитих генерација – неки да провере своје здравље по први пут, а неки да потврде добре навике које већ годинама негују.

-Сваке године 7. априла обележавамо Светски дан здравља. Ове године слоган је „Заједно за здравље, будимо уз науку“. Важно је да не бринемо само о себи као појединци, већ и као заједница – истакла је Оливера Вучковић Попов, главна сестра патронажне службе Дома здравља Кикинда.

Међу онима који су искористили прилику да ураде кратку контролу свог здравственог стања била је и Данијела Гајин (50).

-Добро је што се организују акције и излази људима у сусрет. Многи немају времена да оду код лекара, а ово је прилика да провере своје здравље. Свима бих препоручила да дођу – рекла је она.

С друге стране, Ангелина Суботички (73) већ годинама редовно долази на овакве акције.

-Ја сам дисциплинована што се тиче здравља. Боље спречити него лечити. Увек се одазовем и препоручила бих свима да редовно одлазе на контроле – поручила је она.

Оливера Вучковић Попов је додала да је ослањање на проверене медицинске информације и науку кључно за очување здравља, посебно у времену када су људи изложени различитим, често непоузданим саветима. Исто тако, редовна контрола здравља, требало би да буде навика сваког појединца.

-Најмање једном годишње треба проверити притисак и шећер, макар кроз овакве јавне акције – истакла је Вучковић Попов, додајући да патронажна служба редовно обилази старије и хроничне пацијенте, али и прати здравље читавих породица.

Као један од главних проблема издваја се начин исхране.

-Често се показује да особе са повишеним притиском конзумирају доста белог хлеба и пецива. Са друге стране, све више младих води рачуна о физичкој активности, што је позитиван тренд – објаснила је она.

Организатори најављују да ће сличне активности бити настављене и у наредном периоду. Већ 10. маја, поводом Дана физичке активности, биће организована традиционална шетња на Старом језеру, са циљем да се грађани додатно подстакну на здравији начин живота.

Порука овогодишње акције је јасна – здравље почиње од сваког појединца, али се чува заједно.

Т. Д.

ИМГ-4044

Поводом Светског дана здравља Дом здравља Кикинда и Црвени крст Кикинда позивају суграђане на акцију контроле здравља којом ће бити обухваћено мерење крвног притиска и шећера у крви.

Акција ће бити одржана 7.априла, од 9 до 11 часова у просторијама Црвеног крста у улици Немањиној 4 у Кикинди.

цросс-хеалтх

У Српској Црњи одржана је почетна конференција прекограничног пројекта ЦРОСС-ХЕАЛТХ, који доноси конкретне бенефите грађанима – од бесплатних превентивних прегледа до набавке савремене медицинске опреме и унапређења здравствених услуга.

Почетак реализације пројекта „Побољшање приступачности и ефикасности центара за скрининг у прекограничном подручју општина Сечањ, Нова Црња и Дета – ЦРОСС-ХЕАЛТХ“ обележен је у Српској Црњи, уз присуство представника локалних самоуправа, здравствених установа и партнера из Румуније.

Реч је о значајној иницијативи која има за циљ да приближи здравствене услуге грађанима, омогући рано откривање болести и подигне квалитет здравствене заштите у пограничном региону.

Председник општине Нова Црња, Драган Даничић, истакао је да овај пројекат има посебну тежину за локалну заједницу:

– Ово је четврти прекогранични пројекат који реализујемо и изузетно је важан јер ће велики број грађана имати прилику да обави превентивне прегледе. Добићемо и савремену опрему која нам недостаје, што ће значајно унапредити услуге Дома здравља – нагласио је он, додајући да општина већ улаже у долазак специјалиста, а да ће нова опрема додатно подићи ниво здравствене заштите.

Пројекат је званично почео са реализацијом 22. августа прошле године и трајаће до 21. фебруара 2027. а укупна вредност је 744.150,18 евра.

Даничић је подсетио и да је Нова Црња већ награђена поводом 20 година прекограничне сарадње Србије и Румуније, изразивши уверење да ће овај пројекат бити најуспешнији до сада.

В.д. директора Дома здравља Нова Црња, др Младен Будовић, подсетио је на успешну сарадњу из претходног периода.

– Пре десетак година, кроз сличан пројекат добили смо офталмолошки кабинет. Овај пројекат доноси нови искорак – како кроз адаптацију простора, тако и кроз набавку савремене медицинске и техничке опреме – рекао је Будовић.

Планирана је набавка возила са рампом, ултразвучног апарата са кардиолошком сондом, ЕКГ апарата, апарата за мерење притиска, дефибрилатора, стерилизатора, анализатора за испитивање функције штитне жлезде, као и ИТ опреме и намештаја.

– Прегледи ће бити доступнији, а самим тим и здравствена заштита квалитетнија. До сада смо их радили парцијално, а сада ће све бити системски покривено – додао је он.

Са румунске стране, директор болнице у Дети, Алин Лападату, нагласио је значај сарадње.

– Болести не познају границе. Наши грађани се суочавају са истим здравственим изазовима и зато је ова сарадња кључна. Поред нове опреме за скрининг и рано откривање болести, веома је важна и размена знања и искустава између лекара – поручио је Лепедат.

Пројекат ЦРОСС-ХЕАЛТХ обухвата 6500 корисника као и подизање свести о значају превентивних прегледа, унапређење доступности здравствених услуга, рано откривање болести, као и јачање сарадње здравствених установа са обе стране границе. У складу с тим, биће одржано 17 базара здравља, едукације у 19 школа у све три општине, као и три тренинга за лекаре.

Посебан акценат стављен је на бесплатне превентивне прегледе уз коришћење савремене медицинске опреме, што ће директно утицати на боље здравље становништва у овом региону.

ФОКУС НА ПРЕВЕНЦИЈИ

Бесплатни превентивни прегледи и скрининг усмерени су на најчешће заступљена обољења: кардиоваскуларне болести, болести штитатсте жлезде, дијабетес, карциноме плућа, простате и дебелог црева.

богдан-8-март-(4)

Градоначелник Младен Богдан Међународни дан жена честитао је свим суграђанкама. Током дана посетио је оне које данас, 8. марта раде – у Општој болници, амбулантама Дома здравља и у Тржном центру.

Овом приликом уручио им је руже, а даме су биле позитивно изненађене џентлменским гестом првог човека града, који им је измамио осмехе на лицима.

 

СТИТНА-ЗЛЕЗДА

Од првог јануара ове године почела је примена Закона о размени података, докумената и обавештења у случају ступања привремене спречености за рад коришћењем софтверског решења „е-Боловање-Послодавац“. Он се односи на електронско решење које замењује и скраћује процедуру приликом отварања и затварања боловања. Послодавци путем платформе електронске управе имају податке који су им потребни како би евидентирали да је њихов запослени на боловању, до када је планирано боловање, али и податак о томе на који начин ће бити исплаћена зарада запосленом за тај месец.

Лекари опште праксе од почетка године примењују нови систем отварања и затварања боловања, сазнајемо од др Ивице Стаменковића из Дома здравља.

-Олакшана је процедура јер нема папирних докумената. Посебно се то показало код пацијената на боловању који се упућују на првостепену комисију ради продужења. Уколико спреченост за рад траје дуже од 30 дана тада се пацијент упућује на комисију. Раније се документација из амбуланти слала путем мејла или курира. Сада, захваљујући новој апликацији, имамо могућност да уснимимо све налазе који су одмах доступни комисији с обзиром на то да су и они у систему. Одговор нам стиже директно на е-боловање пацијента – појаснио је др Стаменковић.

У првом маху дознаке су се и штампале јер лекари немају увид да ли послодавац има приступ платформи или не.

-Пацијенти свакако и даље долазе на преглед када им се закаже контрола. У зависности од стања боловање им се затвара или продужава, тако да се за пацијенте, у суштини, ништа велико није променило – закључио је наш саговорник.

У закону се наводи да послодавац приступа е-Боловању и да га користи за пријем потврде и извештај о привременој спречености за рад, за подношење захтева за обрачун накнада зарада за време боловања и пријем обрачуна од стране надлежног органа. Послодавац преко ове платформе може да подноси приговоре, односно захтеве и да прима обавештења која садрже податке о оцени лекарских комисија, али и о приговорима и захтевима и оцени лекарске комисије.

Исто тако, послодавац види када је отворено боловање, датум и основ боловања – да је то болест, повреда, нега члана породице, боловање родитеља због детета, али никакве друге податке послодавац не може да види.

Казне за послодавце који не буду приступили и користили софтверско решење „е-Боловање-Послодавац“  су од 50.000 до 200.000 динара. Предузетник који запошљава једно или више лица, а који не приступи систему е-боловања, добиће казну од 10.000 до 50.000 динара. Новчаном казном од 5.000 до 25.000 динара казниће се за прекршај одговорно лице код послодавца, односно заступник послодавца уколико је у питању предузетник.

А.Ђ.

 

9564ц84ф-ц290-4ф75-а3ц1-д9ц09ц9дее15

У објекту Дома здравља у Иђошу у току је адаптација унутрашњости сеоске амбуланте.  Након што је прошле године саниран кров који је прокишњавао, ове су издвојена средства за кречење простора и унутрашње уређење. Како напредују радови, који су у започели средином недеље, уверили су се градоначелник Младен Богдан, члан Градског већа Бојан Микалачки, директорица Дома здравља др Биљана Марковић и Иванка Грујић, председница Савета МЗ Иђошу.

Адаптацију простора поздравила је и мештанка Смиљана Карабаш, коју смо затекли у амбуланти.

-Уређење је било преко потребно и, сигуран сам да говорим у име већине мештана, драго ми је што се кречи и адаптира. У селу су махом старија домаћинства и сви често долазимо на прегледе. Сада, док трају радови, лекар ради од 16 до 20 часова, када мајстори који раде заврше са послом – сазнајемо од Смиљане Карабаш.

За потребе Дома здравља у буџету за ову годину издвојено је око 8,5 милиона динара.

-Наша установа има 18 објеката у граду и селима и сви су стари између 30 и 50 година и у сваком су неопходна улагања. У томе имамо значајну подршку локалне самоуправе и поред онога што је ургентно, помажу нам и у куповини неопходних медицинских апарата и опреме. И поред радова, успели смо да организујемо рад у амбуланти тако да је пацијентима лекар доступан – истакла је др Биљана Марковић.

На захтева мештана, али и запослених у амбуланти град је издвојио средства за санацију, додао је градоначелник Богдан:

-На нама је да ослушкујемо потребе свих наших суграђана и, у складу са потребама и њиховим иницијативама, да реагујемо правовремено. Квалитетнија и боља примарна здравствена заштита један је од приоритета и ми ћемо се потрудити да услови за рад буду што бољи. Свесни смо чињенице да је највећи проблем недостатак лекара опште праксе и заједно са Домом здравља трудимо се да привучемо младе докторе у нашу средину – прецизирао је први човек града.

И Иванка Грујић захвалила је локалној самоуправи и напоменула да су и Иђошани задовољни што се улаже у овај објекат.

-Очекујем да се радови ускоро заврше како би и рад амбуланте поново био онакав на који су мештани навикли. У плану за ову годину је да оформимо музеј старих предмета у оквиру Дома културе које сакупљамо. Више удружења бави се очувањем традиције и старих обичаја, а кроз музеј ће сви који дођу у наше село моћи да се упознају са њиховим радом.Осим тога у плану нам је да у оквиру месне библиотеке отворимо читаоницу која ће бити намењена свим становницима и окупљати све генерације – казала је Иванка Грујић.

У амбуланти у Иђошу осим примарне здравствене заштите раде и стоматолошка амбуланта и апотека.

 

цока-дом-здравља

Општина Чока расписала је тендер за извођење радова на реконструкцији и доградњи Дома здравља у Сенћанској 3, чије су понуде отворене до 30. јануара. Пројекат ће се реализовати уз подршку Покрајинске владе, а радови би требало да почну до пролећа и трају до 360 дана од укључења извођача.

Пројекат, чија је процењена вредност око 259,5 милиона динара без ПДВ, финансираће Покрајинска влада преко Управе за капитална улагања. Према условима јавне набавке, изабрани извођач ће имати 360 календарских дана да заврши посао од момента увођења у рад. Након завршетка, обавеза извођача биће и двогодишња гаранција квалитета изведених радова.

Дом здравља у Чоки пружа амбулантну поликлиничку заштиту, специјалистичке прегледе, дијагностику, хитну медицинску помоћ и услугу снабдевања лековима. Унапређење простора требало би да повећа капацитет и услове за рад запослених и пацијената.

Фото: Принтскрин Дневник

прегледи

Према одлуци Министарства здравља и кикиндски Дом здравља увео је ноћна дежурства. Током протекла два викенда петком, суботом и недељом двадесетчетворосатно радно време организовано је у амбуланти у Светосавској 53.

–Првог викенда током три ноћи јавило се 20 пацијената – сазнајемо од др Биљане Марковић, директорице Дома здравља. – Највише је било оних са повишеном телесном температуром, потом са болом у желуцу, а део њих на прегледима је био услед мучнине и повраћања. Другог викенда дежурства за све три ноћи имали смо укупно 12 пацијената. Суграђани су се и тада највише јављали због повишене телесне температуре и бола у грлу.

Како наводи наша саговорница организован је састанак са лекарима опште праксе који су заинтересовани за дежурства.

-На састанку су се свега два лекара јавила за ноћна дежурства, што није довољно да се покрије четири викенда и 12 смена, колико их има у децембру. Стога смо послали обавештење Министарству здравља и надлежном Покрајинском секретаријату да због недостатка кадрова нисмо у могућности да надаље организујемо ноћна дежурства, а да сви пацијенти којима је неопходна медицинска помоћ током ноћи могу да се обрате Хитној служби која има две дневне и две ноћне екипе  – прецизирала је наша саговорница.

И у Општој болници постоји пријемно-тријажни центар са лабораторијом и рендген службом и пацијенти се сами опредељују где ће да потраже лекарску помоћ у ситуацијама које су хитне.

А.Ђ.

 

 

вакцинација-грип

Вакцинација је једно од највећих достигнућа савремене медицине и темељ заштите јавног здравља. Ипак упркос деценијама доказаних користи и искорењеним болестима, поверење у вакцине у последњим годинама је нарушено. О разлозима због којих родитељи у Србији понекад оклевају да вакцинишу дете, разговарали смо са др Иваном Пантић, специјалисткињом педијатрије у Дому здравља Чока.

-Већина родитеља у Србији и даље савесно вакцинише своју децу, али поверење у вакцине јесте ослабило. То се нарочито примећује код младих родитеља који информације најчешће траже на интернету – каже др Пантић.

Родитељи у већим срединама, чешће су изложени контрадикторним информацијама са интернета, док у мањим местима обично постоји приснији однос са лекаром, што доприноси поверењу.

– АНОВА анализом утврђено је да су разлике између група статистички значајне (п=0,022): родитељи који се о вакцинама претежно информишу преко интернета мање су задовољни објашњењима која добијају од лекара од оних који информације добијају директно у Дому здравља. То јасно говори да лекар мора да остане први и главни извор информација, а не друштвене мреже и непроверени сајтови – објашњава др Пантић.

На питање одакле уопште потиче сумња у вакцине, др Пантић истиче да проблем не настаје само из неинформисаности, већ из начина на који се данас шире информације.

-Друштвене мреже имају огроман утицај. Непроверене тврдње шире се много брже на интернету од проверених научних чињеница. Антиваксерски покрети користе страх и неизвесност, а медији понекад, несвесно, додатно доприносе ширењу панике бомбастичним насловима – тврди др Пантић.

У свом истраживању спроведеном на територији општине Чока, приметила је да су родитељи најмлађе деце показивали највиши степен конспиративних уверења, нарочито када је реч о ММР вакцини.

-Родитељи најмлађе деце чешће имају негативнији однос према вакцинацији. Они су мање задовољни информацијама које добијају од лекара, несигурнији су у своје знање о вакцинама и склонији уверењу да вакцине крију неку „скривену опасност“. Те разлике нису случајне, већ су статистички значајне – незадовољство информацијама (п=0,011), несигурност у знање (п=0,014) и уверење у скривену опасност вакцина (п=0,002).

Као важан налаз издвојила се и повезаност материјалног статуса породице и уверења о вакцинама. Анализа је показала да родитељи са нижим приходима значајно чешће изражавају конспиративне ставове, посебно када је реч о тврдњама да се „прикрива штетност вакцина“, а та разлика је статистички потврђена (п=0,025). Управо због тога, истиче др Пантић, породице слабијег материјалног стања треба да буду у фокусу циљане едукације, како би добиле јасне, проверене и разумљиве информације.

Кад је реч о врстама, најчешће се одлаже ММР вакцина, која штити од малих богиња, заушака и рубеле.

-Разлог су дезинформације о наводној повезаности  ММР вакцине са аутизмом, што је научно потпуно оповргнуто. Реакције на вакцину које се јављају код деце су углавном благе и пролазне, за разлику од компликација самих болести које могу бити озбиљније – каже наша саговорница.

Најчешће заблуде које педијатри чују односе се управо на наводну повезаност вакцина и аутизма, али и на страх да ова врста заштите „слаби имуни систем“ или уверење да понеке болести више нису опасне.

-Све тврдње су научно оповргнуте. Вакцине не слабе, већ јачају имунитет. Болести против којих се вакцинишемо сада су ретке управо захваљујући имунизацији – наглашава др Пантић.

Када родитељи изразе страх од нуспојава, наша саговорница труди се да разговор буде искрен и отворен.

-Објасним им да су озбиљне нуспојаве изузетно ретке и да су користи неупоредиво веће. Понекад им испричам пример из праксе јер поверење се не гради само кроз прописивање, већ кроз разумевање – истиче др Пантић.

У Србији је вакцинација законски обавезна, што др Пантић сматра оправданом мером.

-Иако се на први поглед може чинити да то ограничава слободу избора, у овом случају одбијање вакцине не угрожава само појединца, већ и заједницу. Због тога је законска регулатива неопходна. Дугорочно, међутим, циљ не треба да буде принуда, већ развој свести: да родитељи схвате да је вакцинација чин бриге и солидарности. Некада су људи страховали од болести, а данас, парадоксално, од заштите. Улога лекара је да мост поверења поново изгради – разговором, разумевањем и чињеницама – објашњава наша саговорница.

 

амбуланта-светосавска-(3)

Министарство здравља донело је одлуку да домови здравља у Србији од понедељка, 17. новембра, раде у непрекидном, 24-часовном режиму.  Како је истакнуто циљ је већа доступност здравствене заштите грађанима и ефикасније функционисање система. Продужењем радног времена омогућава се да до основне медицинске помоћи грађани дођу у свако доба дана и ноћи, без потребе да се обраћају ургентним центрима за стања која нису хитна.

-Од наредног петка, 21. новембра,  ноћно дежурство биће доступно сваког викенда, петком, суботом и недељом и празником у амбуланти у Светосавској 53 – сазнајемо од др Биљане Марковић, директорице Дома здравља. – Тих дана смањен је амбуланти рад у селима и у граду односно ради се само у преподневној смени. Како за дане викенда већ постоји дневно дежурство у другој здравственој станици, сматрали смо да је најбоље да се у њој одвија и ноћни рад. Више информација о томе ко ће долазити имаћемо када оно заживи. Мислим да је ноћни рад делом и уведен да суграђани обаве све што је неопходно код лекара опште праксе, а што не стижу током дана.

Дом здравља има и Хитну службу која има две дневне и две ноћне екипе, тако да се сви који имају потребу могу обратити за помоћ. И у Општој болници постоји пријемно-тријажни центар са лабораторијом и рендген службом и пацијенти се сами опредељују где ће да потраже лекарску помоћ у ситуацијама које су хитне.

Већ деценију недостатак лекара опште праксе је проблем који се свакодневно испољава у раду Дома здравља.

-И када примимо некога на место лекара, никада не знамо колико ће се та особа задржати код нас. Ових дана покушавам да организујем рад у амбуланти у Башаиду и Банатској Тополи, пошто је докторка коју смо примили пре два месеца дала отказ и ради до 1. децембра. У Мокрину где има 5.000 становника имамо једног лекара. По један доктор распоређен је на Наково и Банатско Велико Село, потом у Новим Козарцима и Руском Селу, као и у Иђошу и Сајану. Јако тешко се организујемо и уколико само један од лекара оде на годишњи одмор или боловање нема ко да га замени. У просеку од 60 до 80 пацијената дневно има један доктор у општој пракси што је превише – појаснила је наша саговорница.

Овог момента у Дому здравља недостаје 17 лекара. У општој пракси запослено је 20 доктора од којих је троје на специјализацији и троје је на дужем боловању, тако да реално ради њих 14 . Потребна су и два педијатра, два доктора у Хитној служби и један гинеколог у Диспанзеру за жену.

А.Ђ.