digitalno doba

студенти

Студенти генерације З све чешће долазе на америчке универзитете без вештине читања дужих текстова, показују најновији подаци. Чињеница да млади не читају и немају способност разумевања сложених текстова у академском окружењу покреће питања о будућности високог образовања и стручности нових дипломаца.

На америчким факултетима, млади рођени између 1997. и 2012. године све чешће не испуњавају очекиване стандарде у читању и разумевању академских текстова. Према извештају часописа Фортуне, скоро половина Американаца није прочитала ни једну књигу током 2025. године, а читање књига у САД пало је за око 40 одсто у последњих десет година. Млади од 18 до 29 година годишње прочитају у просеку 5,8 књига, што је значајно мање у односу на старије генерације.

У академском контексту, професори са различитих универзитета у САД указују да студенти имају тешкоће са читањем и разумевањем сложенијих текстова и задатака. Неки предавачи су сведочили да су приморани да укључе читање наглас у наставу и посвећују више времена објашњавању основних појмова, јер студенти немају навику или способност да самостално анализирају писане садржаје.

Пад нивоа читања доводи и до прилагођавања наставних метода. Неки универзитети уводе интерактивније приступе, укључујући анализу текста „реч по реч“, групне дискусије и чешће провере разумевања. Циљ је да се подржи развој читања са разумевањем, али критичари упозоравају да ове мере могу резултирати смањењем очекиваних академских стандарда.

Узрок проблема приписује се генералном смањењу интересовања за читање књига у читавој популацији и доминацији дигиталних формата који фаворизују брзо скенирање уместо дубоког читања. Неке студије указују да дигиталне платформе и фокус на кратке форме већину времена замењују традиционално читање, што утиче и на способности неопходне за академски успех.

Стручњаци упозоравају да недостатак вештина дубинског читања може имати последице и ван универзитетских клупа — од смањене критичке анализе информација до изазова у професионалном окружењу где је способност читања и тумачења писаних материјала кључна.

Ово питање је део ширег разговора о образовним навикама и култури читања у дигитално доба, а наставници, истраживачи и институције траже начине да подстакну студената да поново усвоје навике које подржавају дубље разумевање и критичко размишљање.

 

Извор: Српски угао

хоризонти

У оквиру пројекта „Знањем безбедно на интернету“, који спроводи Удружење грађана „Центар за развој и унапређење породичног функционисања – Хоризонти“ из Чачка, уз подршку Министарства информисања и телекомуникација Републике Србије, вечерас је у Центру за стручно усавршавање у Кикинди, одржано предавање под називом „Вештине родитељства у дигиталном добу“.

Ово предавање је прво у низу едукативних догађаја који ће током наредних недеља бити реализовани у више градова Србије, са циљем да се родитељима и деци приближе начини безбедног и одговорног коришћења интернета, као и јачање породичних односа у дигиталном окружењу.

Психолог и представница удружења „Хоризонти“, Сања Ранковић Илић, истакла је да је основна идеја пројекта да се „породица оснажи и едукује“, јер је она темељ сваког друштва.

–Наш циљ је да помогнемо родитељима да се снађу у изазовима савременог доба. Интернет није непријатељ, али морамо знати како да га користимо на паметан и безбедан начин. Вечерашње предавање усмерено је ка родитељима, како би стекли знања која ће им помоћи да са децом изграде односе поверења, отворене комуникације и разумевања. Ако деца науче да размишљају, да препознају ризике и да разговарају са родитељима, направили смо највећи корак ка њиховој безбедности, поручила је Ранковић Илић.

Психолошкиња је подсетила да су забране ретко ефикасне, те да је много важније да деца развију критичко мишљење и свест о томе шта је примерено делити на интернету. Родитељима су представљене и најчешће опасности у дигиталном свету – од прекомерног коришћења друштвених мрежа до злоупотребе личних података и фотографија. Посебан акценат стављен је на одговорно понашање самих родитеља у онлајн простору.

–Већина нас када отвара неки налог прихвата политику приватности а да не читамо шта тамо пише. Тако већина Фејсбук корисника не зна да самим отварањем налога и прихватањем политике коришћења, они пристају да свака њихова фотографија аутоматски постане власништво Фејсбука. Компанија тако има право да сваку фотографију после да прода – чак и ону коју сте обрисали – што они и раде за разноразне рекламне кампање и остало. Истраживања показују да чак 73 одсто фотографија које заврше на неприкладним сајтовима потиче управо са профила родитеља који су их објавили верујући да их виде само пријатељи. Зато апелујемо да се размисли пре сваког објављивања, навела је наша саговорница.

Представница удружења „Хоризонти“, истакла је чињеницу да су у многим случајевима управо родитељи ти који отварају деци профиле на друштвеним мрежама, занемарујући старосно ограничење. Заправо, истраживања показују да у Србији преко 80 одсто деце млађе од 13 година има налоге на друштвеним мрежама.

Она је додала и да је најбоља заштита деце управо време и пажња родитеља.

–Није толико важно колико времена проводимо са децом, већ како га користимо. Ако и један сат дневно искористимо за разговор, то је непроцењиво, нагласила је.

Пројекат „Знањем безбедно на интернету“ биће настављен у градовима широм Србије – у Шапцу, Крушевцу, Новом Пазару и Нишу – где ће бити организована слична предавања за родитеље и ученике. Организатори су поручили да је циљ да свако дете у Србији има прилику да одраста у безбедном дигиталном окружењу, а сваки родитељ да стекне знање и сигурност како би своје дете правилно усмерио у виртуелном свету.

Т. Д.

цсу

Из Центра за стручно усавршавање позивају суграђане да у четвртак, 23. октобра, у 17 часова дођу на предавање „Вештине родитељства у дигиталном добу“ коју организује Удружење грађана „Центар за развој и унапређење породичног функционисања – Хоризонти“ из Чачка.

Ово предавање је једна од главних активности пројекта „Знањем безбедно на интернету“ намењеног ученицима, родитељима и наставницима о безбедном коришћењу интернета и савремених технологија.

-Циљ програма је унапређивање родитељских вештина у пружању подршке деци за безбедну употребу интернета и савремених технологија и превенцију ризичног понашања деце на интернету –  каже Сања Ранковић Илић, психолог и председница удружења.

Реализацију пројекта помогло је Министарство информисања и телекомуникација Републике Србије.