najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
U okviru obeležavanja Dana sela sutra, 3. oktobra, u 19.30 sati u sali Doma kulture u Bašaidu, biće održan koncert narodnih pesama i igara Kulturno umetničkog društva „Bašaid“.
Pored domaćina učestvuju i ansambli ADZNM „Gusle“ i GIK Banat „Pionir“ iz Zrenjanina.
Ulazak je 200 dinara.
Najvažniji datum u Bašaidu, u novijoj istoriji, je 1. oktobar 1944. godine, kada se obeležava Dan oslobođenja u Drugom svetskom ratu. Ovo je prvo mesto na teritoriji grada koje je Crvena armija oslobodila od okupatora. Na spomenik u centru sela predstavnici Saveta Mesne zajednice, grada i boračkih organizacija položili su vence i poklonili se senima predaka.
Dan sela prati i svečana sednica Saveta Mesne zajednice na kojoj je Bojan Mikalački, predsednik Saveta naveo najvažnija ulaganja u selo od početka godine.
-Još prošle godine započeli smo kompletnu rekonstrukciju Doma kulture. Najpre su uređene unutrašnje prostorije na spratu koje koriste udruženja, đaci i KUD „Bašaid“. Nastavili smo sa adaptacijom prizemlja i sada su u toku završni radovi na fasadi. Konačno će objekat u centru sela dobiti izgled kakav zaslužuje. Pored toga adaptirana je i fasada Doma penzionera, a ovih dana spomenik Beli krst, simbol bitke na Iljevu, našao je svoje mesto u kružnom toku na ulazu u Bašaid iz pravca Zrenjanina – istakao je Bojan Miklački.
Obeležavanje 81. godine od oslobođenja bio je povod i za dodelu plaketa i zahvalnica najzaslužnijim pojedincima, udruženjima i firmama, koje je uručio gradonačelnik Mladen Bogdan.
Plaketama Mesne zajednice Bašaid, za dugogodišnju uspešnu poslovnu saradnju, za angažovanje i doprinos selu, nagrađeni su: Radovan Balog, predsednik KK „Bašaid“, porodica Jerkov, koja je najzaslužnija za izradu i promociju bašaidskih krofni po kojima je selo prepoznatljivo i Savo Orelj, predsednik SUBNOR-a.
Pohvalnice su dobili: Lovačko udruženje „Fazan“, Konjički klub „Vranac“, Udruženje pčelara Bašaid, učiteljica Branka Vujadinov i Nebojša Andrejević. Posebo emotivna bila je učiteljica Branka.
-Već 38 godina radim u bašaidskoj školi. Izvela sam, do sada, mnogo generacija, među kojima je dosta uspešnih i dobrih ljudi. Počastvovana sam što su me se setili i što sam dobila nagradu. Doprinos škole za razvoj sela je važan i iako sam na samom kraju radnog veka, sa istom energijom koja je pojačana velikim iskustvom, radim sa mojim đacima i trudim se da ih osim školskog gradiva, učim i životu – napomenula je Branka Vujadinov.
Povodom Dana sela organizovana je „Krofnijada“ i izložba rukotvorina udruženja žena iz okoline.
A.Đ.
„Topolski kotlić“ organizovan je povodom Dana Banatske Topole i crkvene slave. U kuvanju riblje čorbe takmičilo se 27 ekipa. Svoje kulinarsko umeće pokazali su domaćini, ali i gosti iz okolnih mesta. Najboljima su pripali pehari, medalje i vredne nagrade, a najviše razloga za slavlje imala je tridesetpetogodišnja Tanja Gvozdić.
-Ovo je prvi put da se takmičim u kuvanju riblje čorbe i prvo zlato koje sam osvojila. Do sada sam učestvovala kao deo ekipe. Tajna dobrog jela je ljubav dok se priprema, samo to i ništa više. Volim da kuvam i rado eksperimentišem sa ukusima i sastojcima – otkrila je pobednica „Topolskog kotlića“.
Gradonačelnik Mladen Bogdan prisustvovao je nadmetanju i istakao da je mu je drago što se ove godine prijavio rekordan broj ekipa.
-Tradicionalno saborovanje Topolčana svake godine privuče nove goste. Ova manifestacija crvenim slovom upisana je u kalendar svakoga koje poreklom iz Banatske Topole jer je ovo dan okupljanja. Dan sela provodi se sa porodicom i prijateljima. Mi smo tu da pomognemo i podržimo mnogobrojne manifestacije u našim selima, koje pomažu da sela žive i da ugoste svoje komšije i prijatelje. Ovo je prilika da porazgovaramo sa našim sugrađanima i da čujemo šta žele da nam poruče– istakao je gradonačelnik Bogdan.
Manifestacija se organizuje 16. put, naveo je Marko Tintor, predsednik udruženje ljubitelja prirode klub „Mrena“ koje je, uz Mesnu zajednicu, organizator takmičenja.
-Potrudili smo se da dodelimo što više nagrada uz pomoć Mesne zajednice i svih koji su pomogli manifestaciju. Prva nagrada bila je meso reznica, druga indukcioni rešo, treće kotlić od 20 litara sa nogarima, dok su ekipe koje su osvojile četvrto i peto mesto dobile besplatan tehnički pregled u firmi „Mili“ u Žitištu – kazao je Tintor.
Žirijem je predsedavao Radovan Subin, vitez kulinarstva koji je dodao da je pobednička čorba bila najukusnija, sa kompaktnom bojom, pravom gustinom. Sa njim je čorbe ocenjivao i Dušan Lukin, prošlogodišnji pobednik.
Takmičarske ekipe došle su iz Kikinde, Nakova, Banatskog Velikog Sela, Jankovog mosta i drugih mesta.
Dan sela upotpunili su članovi kulturno-umetničkih društava iz Banatske Topole i Iđoša koji su izveli prigodan program.
A.Đ.
Takmičenje u kuvanju riblje čorbe „Topolski kotlić“, u subotu, 10. avgusta, u Banatskoj Topoli počinje u 15 sati i organizuje se uoči proslave crkvene slave i Dana sela. Do sada je sigurnih dvadesetak ekipa i prijavljivanje još traje. Za najbolje su obezbeđene nagrade. Tradicionalnu kulinarsku manifestaciju, 16. po redu, organizuju udruženje ljubitelja prirode klub „Mrena“ i Mesna zajednica Banatska Topola koji su obezbedili ribu za ekipe. U okviru „Topolskog kotlića“ nastupiće i članovi kulturno-umetničkih društava iz Banatske Topole i Iđoša.
Kako je najavljeno iz Mesne zajednice, ovim povodom, sutra, 8. avgusta, biće organizovano disko veče u dvorištu Doma kulture.
Crkvena slava sela odnosno buč je 15. avgusta, kada se obeležava Velika Gospa. Tog dana Banatska Topola postaje mesto hodočašća mnogobrojnih vernika. Rimokatolička crkva podignuta 1899. godine u centru sela smatra se najvećim svetim mestom u Banatu s obzirom na to da je poznata po javljanjima Bogorodice na zidu crkve.
A.Đ.
U Hramu Svetog kneza Lazara, u Nakovu, povodom Vidovdana, služena je Sveta Liturgija koju je služio starešina hrama jerej Živan Vasić. Pored vernika i meštana, Liturgiji je prisustvovao i gradonačelnik Kikinde Mladen Bogdan .Ovaj dan obeležava se i kao Dan sela.
-Ovde smo da pružim podršku verskom i kulturnom životu meštana Nakova – istakao je gradonačelnik Bogdan – Iskoristio sam priliku da razgovaram sa njima, da im čestitam Dan sela i da im predočim planove koje imamo za naše mesne zajednice u naredno periodu. Lokalna samouprava ostaje posvećena ravnomernom razvoju svih naseljenih mesta, kao i očuvanju verskih i kulturnih vrednosti koje čine identitet našeg grada i regiona. Prisustvo velikog broja meštana na Liturgiji pokazuje koliki značaj ovaj dan ima za zajednicu i koliko je važno očuvanje tradicije i duhovnosti.
Hram u Nakovu, posvećen srpskom svetitelju i junaku Kosovske bitke, u završnoj je fazi unutrašnjeg uređenja i ove godine obeležava 20 godina od završetka izgradnje. U prethodnom periodu urađeno je oslikavanje hrama, kao i mozaik u kupoli i iznad ulaznih vrata. Kako je naveo jerej Živan Vasić mozaik u kupoli hrama oslikan je Isusom Hristom sa četiri anđela, dok se mozaik cara Lazara i carice Milice nalazi iznad ulaznih vrata. Oslikana je i kupola, svodovi, postavljen je novi polijelej, a saniran je problem sa vlagom koji je oštetio deo freski. Među mnogobrojnim donatorima, kojih je većina iz sela, izdvajaju se i oni koji su poreklom iz Nakova, a žive u drugim gradovima. Istaknuta je i saradnja, pre svega, sa članovima KUD-a „Izvor“, ali i ostalim meštanima koji su tu da pomognu kada god zatreba.
Izgradnja crkve u Nakovu počela je 1996. godine po projektu arhitekte Predraga Ristića iz Beograda i završena je 2005. godine. Inicijativu za izgradnju pokrenuli su meštani koji u velikoj meri pomažu da se obnovi.
A.Đ.
Predstavnici grada, Severnobanatskog upravnog okruga, Saveta Mesne zajednice i SUBNOR-a polaganjem venaca na spomenik žrtvama fašizma u centru Ruskog Sela obeležili su Dan oslobođenja u Drugom svetskom ratu. Predsednik Skupštine grada Dušan Popeskov napomenuo je da je važno sećati se svih koji su dali život za slobodu.
-Ove godine obeležava se 80 godina od oslobođenja. Naša dužnost je da negujemo kako kulturu sećanja, tako i da je prenosimo na mlađe generacije kako nam se ne bi ponovili ratovi – rekao je Popeskov.
Rusko Selo poštuje svoju istoriju i seća se svih predaka, dodao je predsednik Saveta Mesne zajednice Dušan Marjanović.
-Naš cilj je da meštanima obezbedimo najbolje uslove za život. Želim da poručim mojim Ruskoselcima da na svoju mesnu zajednicu, ali i gradsku upravu uvek mogu da računaju. Najvažniji projekat u ovom momentu je sanacija Doma kulture u centru sela. Cilj nam je da se iz sadašnjeg objekta preselimo prostorije mesne zajednice u Dom kulture, kako bi dobili neophodan prostor za proširenje kapaciteta vrtića. U proteklih pet godina u našem selu kuće je kupilo dosta bračnih parova sa decom, tako da imamo potrebe za većim kapacitetom celodnevnog boravka i jaslica. Nastavićemo sa ulaganjima u putnu infrastrukturu i parka u centru sela koji je stigao do treće faze. Ove godine postavljeno je jedno dečije igralište, a u narednoj se nadamo još jednom, kao i fitnes na otvorenom – otkrio je Marjanović.
Ovo je bila prilika da se Rusko Selo oduži najzaslužnijim pojedincima i kolektivima. Na svečanoj sednici petooktobarska plaketa dodeljena Andriji Savi, zaposlenom u Kancelariji za projekte gradske uprave koji je pružio značajnu pomoć da mladi parovi u Ruskom Selu kupe kuće po osnovu konkursa Ministarstva za brigu o selu.
-Hvala Savetu Mesne zajednice na ovom priznanju. I naš cilj je da što više mladih konkuriše i na ovaj način dobije krov nad glavom. Za četiri godine, koliko smo u ovoj priči, u devet sela mladi su dobili više od 100 kuća. U Ruskom Selu svoj dom pronašlo je desetak porodica. Naš posao je da pomognemo i drago mi je što je timski rad prepoznat – kazao je Sava.
Zahvalnice su pripale Crkvenom odboru rimokatoličke crkve Svetog Petra i Pavle u Ruskom Selu, Vladimiru Divljakovu, svešteniku Srpske pravoslavne crkve, horu Sveti Nikolaj Srpski i zaposlenima u Mesnoj zajednici Dunji Nenadić, Dragoslavu Petroviću ,Eniki Lener, Radovanu Bajkoviću, Gabi Fazekaš, Vesni Pabdi, Gordani Marčetić i Miroslavu Vrbljancu.
A.Đ.
Najvažniji datum u Bašaidu u novijoj istoriji je 1. oktobar kada se obeležava Dan oslobođenja u Drugom svetskom ratu. Ovo je prvo mesto na teritoriji grada koje je oslobođeno od okupatora. Ovim povodom predstavnici Saveta Mesne zajednice, grada i boračkih organizacija položili su vence na spomenik u centru sela. Bašaid je 1944. godine oslobodila Crvena armija.
Povodom Dana sela držana je svečana sednica Saveta Mesne zajednice na kojoj Bojan Mikalački, predsednik Saveta MZ naveo najvažnije investicije od početka godine.
-Najvažnija investicija završena na samom početku godine izgradnja kružnog toka. To je najveći projekat realizovan u skorije vreme, a podržali su ga JP „Putevi Srbije“ i lokalna samouprava. Veliku pomoć imali smo i od narodnog poslanika Milenka Jovanova. Na stadionu FK „Vojvodina“ urađen je automatski zalivni sistem terena, a stadion je dobio i novu traktor kosačicu za održavanje terena. Čitave godine radilo se na uređenju unutrašnjih prostorija Doma kulture. Prostorije koje koriste udruženja i folklor sala gletovane su, krečene, zamenjena je kompletna rasveta, unutrašnja i spoljašnja stolarija, stavljene su trakaste zavese, kompletno je renoviran sanitarni čvor, popravljen je krov na zgradi. U izletištu Dudarnica postavljene su nove parkovske klupe i kante, i postavljena solarna rasveta. Višegodišnjim zasadima pošumljene su mnoge lokacije – istakao je Bojan Miklački.
Obeležavanju značajnog datuma prisustvovali su Mladen Bogdan, predsednik Skupštine grada i Miroslav Dučić, član Gradskog veća.
-Ovo je prilika da se setimo naših heroja i odamo im dužnu počast jer oni su dali živote da bi mi živeli u slobodi. Sa predstavnicima Saveta mesne zajednice razgovarano je o onome što je urađeno u selu kao i o budućim planovima koje ćemo zajednički realizovati. Obišli smo selo i razmatrali mogućnost daljeg ulaganja u Dom kulture koji koristi veliki broj meštana, pre svega dece i udruženja građana. Složili smo se i da je najvažnija investicija koju smo realizovali u prošloj godini kružni tok na ulazu u Bašaid koji je bio crna tačka Banata, a na zahteva meštana Bašaida – naveo je Mladen Bogdan.
Jubilej, 80 godina od oslobođenja, odnosno Dan sela iskorišćen je i za dodelu zahvalnica najzaslužnijim pojedincima, udruženjima i firmama koje je uručio gradonačelnik Nikola Lukač.
Ove godine nagrađeni su: STR „Jovanov”, za dugogodišnju uspešnu poslovnu saradnju, a za angažovanje i doprinos selu, pohvalnice su uručene Dušanu Armackom, Zoran Litričinu, Vasiliju Simiću, Radovan Balogu, predsedniku karate kluba „Bašaid“.
-Hvala mom selu koji je prepoznao trud i rad koji ulažem u organizovanju sportskih i gastronomskih manifestacija. Upravo ti događaji promovišu Bašaid, a sve se organizuje u saradnji sa Bojanom Mikalačkim. Karate klub osnovan je pre 25 godina, ima 60 članova, a od 24. do 27. oktobra naša tri člana učestvovaće na Svetskom prvenstvu u Beogradu – kazao je Balog.
Plakete su dodeljene i radnicima Mesne zajednice Vojici Periću, Miodragu Volarevu i Danijelu Saravolcu.
Povodom Dana sela organizovana je „Krofnijada“, ali i izložba rukotvorina udruženja žena iz okoline.
A.Đ.
Krofnijada, sedma po redu, organizovana je povodom Dana sela u Iđošu. Okupila je udruženja sedam udruženja iz Vojvodine, a organizator je udruženje žena „Iđoš“.
-Postojimo 24 godine i gde god da se pojavimo pravimo krofne. Ispečeno je oko hiljadu krofni koje smo delili Iđošanima i svim posetiocima. Ni visoke temperature nisu nas sprečile da ih umesimo i pečemo. Za lepe i ukusne krofne potrebna je laka ruka i puno ljubavi – istakla je Biljana Đurđulov predsednice udruženja žena „Iđoš“.
Prvo mesto u pravljenju krofni osvojilo je udruženje žena „Velikoselke“ iz Banatskog Velikog Selo, druge su bile Novomiloševčanke iz udruženja „Kolo srpskih sestara“, a treći su bili članovi udruženja penzionera „Treće doba“. Ocenjivani su izgled, tekstura i ukus.
Ovo mesto poznato je po domaćoj poslastici, a Goran Stančul, član Saveta mesne zajednice istakao je da su iđoške krofne najbolje.
-Značajno je što naše mesto čuva tradicionalno jelo od zaborava. Iđoš se prepoznaje po dobrim krofnama, a udruženje žena je tu da naše mesto promoviše gde god da se pojave. Mesna zajednica ima dobru saradnju sa svim udruženjima u selu, a i međusobno se pomažu. Tako je Kulturno – umetničko društvo „Milivoj Omorac“ koje je dalo doprinos manifestaciji. Najmlađi su izveli nekoliko koreografija i našim gostima pokazali šta znaju, a učestvovali su i u pravljenju krofni – dodao je Stančul.
Lokalna samouprava podržala je obeležavanje Dana sela i rad i manifestacije udruženja, napomenuo je Bogdan Tasovac, sekretar Sekretarijata za javne službe, udruženja građana i verske službe.
-Brend Iđoša su krofne i vino i na nama je da im pomognemo da ga očuvaju i unaprede. Po krofnama se ovo mesto meto poznaje, ne samo u Banatu, nego i šire. Podržaćemo, kako programe, tako i mesnu zajednicu u realizaciji njihovih planova – naveo je Tasovac.
U Krofnijadi su učestvovale ekipe iz Sanada, Novih Kozaraca, Banatskog Velikog Sela, Lazareva, Boke, Novog Miloševa.
Programi obeležavanja će trajati do 19. avgusta kada je i crkvena slava ovog mesta Preobraženje, koje je poznato i kao letnje Bogojavljenje. Ranije je postojao običaj da se u crkvi prenoći noć uoči Preobraženja. Bolesni iz svakog sela i okoline ranije su dolazili pešice noseći krst, a tokom večeri se čita molitva. U ponoć se služi Sveta Liturgija, sveti se voda i uz vodu grančice bosiljka. Svi koji prenoće u crkvi ostaju i na jutarnjoj liturgiji.
A.Đ.
Povodom Dana Banatske Topole i crkvene slave u centru sela organizovan je 15. „Topolski kotlić“ koji je okupio 24 ekipe. Takmičenje u kuvanju riblje čorbe ove godine imalo je više prijavljenih ekipa u odnosu na prošlu, a pehare, medalje i vredne nagrade uručili su gradonačelnik Nikola Lukač i predsednik Skupštine grada Mladen Bogdan. Prvo mesto osvojio je Dušan Lukin iz Kikinde.
-Godinama kuvam riblju čorbu i moram da istaknem a nema tajne. Da bi čorba bila ukusna i lepo potrebna je sveža riba i da ih bude više vrsta i paprika, domaća, od dva tri proizvođača. Rado se odazivam pozivu da budem deo manifestacije u Banatskoj Topoli. Takmičim se u čitavoj Srbiji i često puta pobeđujem. Imam i titulu međunarodnog šampiona i nedavno sam postao i gastro sudija – istakao je Dušan Lukin.
Tradicionalnu kulinarsku manifestaciju organizovalo je udruženje ljubitelja prirode klub „Mrena“ i Mesna zajednica Banatska Topola uz pomoć lokalne samouprave.
-U svakom selu grad pomaže da se organizuju razne manifestacije, koje pomažu da sela žive i da ugoste svoje komšije i prijatelje. Svake godine rado dođem na „Topolski kotlić“ i ne sećam se kada je bilo više ljudi što pokazuje koliko je ovaj događaj važan, ali i dobro organizovan. Raduje me što se mladi angažuju da Banatska Topola živi i razvija se – naveo je gradonačelnik Lukač.
Predsednik saveta mesne zajednice banatska topola Nedeljko Cimeša rekao je da je pored velikog broja učesnika, banatska topola bila dobar domaćin velikom broju gostiju.
-Nikada više učesnika nismo imali i nikada nije bila bolja atmosfera. Moram da pohvalim mlade u selu koji su u najvećoj meri preuzeli organizaciju „topolskog kotlića“. Nastupili su i članovi kulturno-umetničkog društva i ono što moramo da uradimo u narednom periodu jeste da im obezbedimo adekvatan prostor za rad– precizirao je Cimeša.
Takmičarske ekipe došle su iz Kikinde, Nakova, Banatskog Velikog Sela, Jankovog mosta i drugih mesta.
A.Đ.
Predstavnici Grada, Saveta Mesne zajednice i SUBNOR-a polaganjem venaca na spomenik žrtvama fašizma u centru Ruskog Sela obeležili su Dan oslobođenja u Drugom svetskom ratu. Sve žrtve rata zaslužuju počast jer su poginule braneći slobodu, istakli su obraćajući se okupljenima Savo Orelj, predsednik SUBNOR-a i general Milorad Stupar, savetnik u Vladi Srbije i predsednik Udruženja srpskih ratnika.
Održana je i svečana sednica na kojoj je predsednik Saveta MZ Rusko Selo Dušan Marjanović govorio o investicijama koje su urađene u ovom mestu.
-Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu odobrio je pet miliona dinara, a Grad Kikinda 7,5 miliona dinara sa kojima smo potpuno rekonstruisali objekte na stadionu FK „Crvena zvezda“ koji su svečano otvoreni za slavu sela. Adaptiran je prostor Doma kulture i posle 30 godina u renoviranim prostorijama ponovo imamo seosku biblioteku. Asfaltirano je 900 metara Njegoševe ulice, a uz proširenje bankina dobili smo odličan put. Za najkasnije 15 dana počeće izgradnja parkinga na četiri lokacije: kod pravoslavnog groblja, ispred katoličke crkve, ispred ambulante Doma zdravlja i u dvorištu Omladinske sale. Očekuje nas i čišćenje divlje deponije. Do kraja godine nastavićemo i radove na seoskom parku površine 2,5 hektara u centru sela – obrazložio je Marjanović.
Svečanosti je prisustvovao gradonačelnik Nikola Lukač sa saradnicima koji je istakao da svako naseljeno mesto u lokalnoj samoupravi ima kvalitetenog partnera.
-Ruskoselci znaju da cene slobodu i dostojanstveno obeležavaju sve važne datume u mestu. Drago mi je što je obeležavanju prisustvovao veliki broj meštana, posebno mladih, kojima treba da prenesemo osećaj privrženosti svojoj državi i narodu. Rusko Selo može da računa na gradsku upravu, da zajednički radimo na poboljšanju kvaliteta života u ovoj mesnoj zajednici – istakao je Lukač.
Ovo je bila prilika da se Rusko Selo oduži najzaslužnijim pojedincima i kolektivima. Petooktobarsku povelju dobio je Milan Kovačević, vlasnik firme „Stovarište Kovačević“ koja je pokazala društvenu odgovornost.
-Čast mi je što je prepoznato naše zalaganje da Rusko Selo bude još lepše i bolje mesto. Uvek se odazivamo svim akcijama, a pomažemo i sportistima, talentovanim đacima, ali i organizovanje manifestacija. Firma je osnovana pre sedam godina i naša želja je da se selo razvija, da mladi ostaju na selu i da selo živi – rekao je Milan Kovačević.
Lazo Dragić i Branislav Berbakov zahvalnice su dobili za društveno koristan rad, ali i angažovanost kada je neophodno animirati meštane da se pomogne.
-Pokrenuo sam inicijativu da se uredi pravoslavno groblje koje je u lošem stanju. Nema staza i ne može se prići pojedinim grobovima, nije bilo kolica za prevoz pokojnika i cveća. Kolica su napravljena, a prikupljena su i sredstva za izlivanje dela staze duge 88 metara – saznajemo od Dragića.
U Drugom svetskom ratu život je izgubilo 77 Ruskoselaca , a mesto je oslobođeno 1944. godine.
