најчитанији портал Севернобанатског округа
У оквиру обележавања Дана села сутра, 3. октобра, у 19.30 сати у сали Дома културе у Башаиду, биће одржан концерт народних песама и игара Културно уметничког друштва „Башаид“.
Поред домаћина учествују и ансамбли АДЗНМ „Гусле“ и ГИК Банат „Пионир“ из Зрењанина.
Улазак је 200 динара.
Најважнији датум у Башаиду, у новијој историји, је 1. октобар 1944. године, када се обележава Дан ослобођења у Другом светском рату. Ово је прво место на територији града које је Црвена армија ослободила од окупатора. На споменик у центру села представници Савета Месне заједницe, града и борачких организација положили су венце и поклонили се сенима предака.
Дан села прати и свечана седница Савета Месне заједнице на којој је Бојан Микалачки, председник Савета навео најважнија улагања у село од почетка године.
-Још прошле године започели смо комплетну реконструкцију Дома културе. Најпре су уређене унутрашње просторије на спрату које користе удружења, ђаци и КУД „Башаид“. Наставили смо са адаптацијом приземља и сада су у току завршни радови на фасади. Коначно ће објекат у центру села добити изглед какав заслужује. Поред тога адаптирана је и фасада Дома пензионера, а ових дана споменик Бели крст, симбол битке на Иљеву, нашао је своје место у кружном току на улазу у Башаид из правца Зрењанина – истакао је Бојан Миклачки.
Обележавање 81. године од ослобођења био је повод и за доделу плакета и захвалница најзаслужнијим појединцима, удружењима и фирмама, које је уручио градоначелник Младен Богдан.
Плакетама Месне заједнице Башаид, за дугогодишњу успешну пословну сарадњу, за ангажовање и допринос селу, награђени су: Радован Балог, председник КК „Башаид“, породица Јерков, која је најзаслужнија за израду и промоцију башаидских крофни по којима је село препознатљиво и Саво Орељ, председник СУБНОР-а.
Похвалнице су добили: Ловачко удружење „Фазан“, Коњички клуб „Вранац“, Удружење пчелара Башаид, учитељица Бранка Вујадинов и Небојша Андрејевић. Посебо емотивна била је учитељица Бранка.
-Већ 38 година радим у башаидској школи. Извела сам, до сада, много генерација, међу којима је доста успешних и добрих људи. Почаствована сам што су ме се сетили и што сам добила награду. Допринос школе за развој села је важан и иако сам на самом крају радног века, са истом енергијом која је појачана великим искуством, радим са мојим ђацима и трудим се да их осим школског градива, учим и животу – напоменула је Бранка Вујадинов.
Поводом Дана села организована је „Крофнијада“ и изложба рукотворина удружења жена из околине.
А.Ђ.
„Тополски котлић“ организован је поводом Дана Банатске Тополе и црквене славе. У кувању рибље чорбе такмичило се 27 екипа. Своје кулинарско умеће показали су домаћини, али и гости из околних места. Најбољима су припали пехари, медаље и вредне награде, а највише разлога за славље имала је тридесетпетогодишња Тања Гвоздић.
-Ово је први пут да се такмичим у кувању рибље чорбе и прво злато које сам освојила. До сада сам учествовала као део екипе. Тајна доброг јела је љубав док се припрема, само то и ништа више. Волим да кувам и радо експериментишем са укусима и састојцима – открила је победница „Тополског котлића“.
Градоначелник Младен Богдан присуствовао је надметању и истакао да је му је драго што се ове године пријавио рекордан број екипа.
-Традиционално саборовање Тополчана сваке године привуче нове госте. Ова манифестација црвеним словом уписана је у календар свакога које пореклом из Банатске Тополе јер је ово дан окупљања. Дан села проводи се са породицом и пријатељима. Ми смо ту да помогнемо и подржимо многобројне манифестације у нашим селима, које помажу да села живе и да угосте своје комшије и пријатеље. Ово је прилика да поразговарамо са нашим суграђанима и да чујемо шта желе да нам поруче– истакао је градоначелник Богдан.
Манифестација се организује 16. пут, навео је Марко Тинтор, председник удружење љубитеља природе клуб „Мрена“ које је, уз Месну заједницу, организатор такмичења.
-Потрудили смо се да доделимо што више награда уз помоћ Месне заједнице и свих који су помогли манифестацију. Прва награда била је месо резница, друга индукциони решо, треће котлић од 20 литара са ногарима, док су екипе које су освојиле четврто и пето место добиле бесплатан технички преглед у фирми „Мили“ у Житишту – казао је Тинтор.
Жиријем је председавао Радован Субин, витез кулинарства који је додао да је победничка чорба била најукуснија, са компактном бојом, правом густином. Са њим је чорбе оцењивао и Душан Лукин, прошлогодишњи победник.
Такмичарске екипе дошле су из Кикинде, Накова, Банатског Великог Села, Јанковог моста и других места.
Дан села употпунили су чланови културно-уметничких друштава из Банатске Тополе и Иђоша који су извели пригодан програм.
А.Ђ.
Такмичење у кувању рибље чорбе „Тополски котлић“, у суботу, 10. августа, у Банатској Тополи почиње у 15 сати и организује се уочи прославе црквене славе и Дана села. До сада је сигурних двадесетак екипа и пријављивање још траје. За најбоље су обезбеђене награде. Традиционалну кулинарску манифестацију, 16. по реду, организују удружење љубитеља природе клуб „Мрена“ и Месна заједница Банатска Топола који су обезбедили рибу за екипе. У оквиру „Тополског котлића“ наступиће и чланови културно-уметничких друштава из Банатске Тополе и Иђоша.
Како је најављено из Месне заједнице, овим поводом, сутра, 8. августа, биће организовано диско вече у дворишту Дома културе.
Црквена слава села односно буч је 15. августа, када се обележава Велика Госпа. Тог дана Банатска Топола постаје место ходочашћа многобројних верника. Римокатоличка црква подигнута 1899. године у центру села сматра се највећим светим местом у Банату с обзиром на то да је позната по јављањима Богородице на зиду цркве.
A.Ђ.
У Храму Светог кнеза Лазара, у Накову, поводом Видовдана, служена је Света Литургија коју је служио старешина храма јереј Живан Васић. Поред верника и мештана, Литургији је присуствовао и градоначелник Кикинде Младен Богдан .Овај дан обележава се и као Дан села.
-Овде смо да пружим подршку верском и културном животу мештана Накова – истакао је градоначелник Богдан – Искористио сам прилику да разговарам са њима, да им честитам Дан села и да им предочим планове које имамо за наше месне заједнице у наредно периоду. Локална самоуправа остаје посвећена равномерном развоју свих насељених места, као и очувању верских и културних вредности које чине идентитет нашег града и региона. Присуство великог броја мештана на Литургији показује колики значај овај дан има за заједницу и колико је важно очување традиције и духовности.
Храм у Накову, посвећен српском светитељу и јунаку Косовске битке, у завршној је фази унутрашњег уређења и ове године обележава 20 година од завршетка изградње. У претходном периоду урађено је осликавање храма, као и мозаик у куполи и изнад улазних врата. Како је навео јереј Живан Васић мозаик у куполи храма осликан је Исусом Христом са четири анђела, док се мозаик цара Лазара и царице Милице налази изнад улазних врата. Осликана је и купола, сводови, постављен је нови полијелеј, а саниран је проблем са влагом који је оштетио део фрески. Међу многобројним донаторима, којих је већина из села, издвајају се и они који су пореклом из Накова, а живе у другим градовима. Истакнута је и сарадња, пре свега, са члановима КУД-а „Извор“, али и осталим мештанима који су ту да помогну када год затреба.
Изградња цркве у Накову почела је 1996. године по пројекту архитекте Предрага Ристића из Београда и завршена је 2005. године. Иницијативу за изградњу покренули су мештани који у великој мери помажу да се обнови.
А.Ђ.
Представници града, Севернобанатског управног округа, Савета Месне заједнице и СУБНОР-а полагањем венаца на споменик жртвама фашизма у центру Руског Села обележили су Дан ослобођења у Другом светском рату. Председник Скупштине града Душан Попесков напоменуо је да је важно сећати се свих који су дали живот за слободу.
-Ове године обележава се 80 година од ослобођења. Наша дужност је да негујемо како културу сећања, тако и да је преносимо на млађе генерације како нам се не би поновили ратови – рекао је Попесков.
Руско Село поштује своју историју и сећа се свих предака, додао је председник Савета Месне заједнице Душан Марјановић.
-Наш циљ је да мештанима обезбедимо најбоље услове за живот. Желим да поручим мојим Рускоселцима да на своју месну заједницу, али и градску управу увек могу да рачунају. Најважнији пројекат у овом моменту је санација Дома културе у центру села. Циљ нам је да се из садашњег објекта преселимо просторије месне заједнице у Дом културе, како би добили неопходан простор за проширење капацитета вртића. У протеклих пет година у нашем селу куће је купило доста брачних парова са децом, тако да имамо потребе за већим капацитетом целодневног боравка и јаслица. Наставићемо са улагањима у путну инфраструктуру и парка у центру села који је стигао до треће фазе. Ове године постављено је једно дечије игралиште, а у наредној се надамо још једном, као и фитнес на отвореном – открио је Марјановић.
Ово је била прилика да се Руско Село одужи најзаслужнијим појединцима и колективима. На свечаној седници петооктобарска плакета додељена Андрији Сави, запосленом у Канцеларији за пројекте градске управе који је пружио значајну помоћ да млади парови у Руском Селу купе куће по основу конкурса Министарства за бригу о селу.
-Хвала Савету Месне заједнице на овом признању. И наш циљ је да што више младих конкурише и на овај начин добије кров над главом. За четири године, колико смо у овој причи, у девет села млади су добили више од 100 кућа. У Руском Селу свој дом пронашло је десетак породица. Наш посао је да помогнемо и драго ми је што је тимски рад препознат – казао је Сава.
Захвалнице су припале Црквеном одбору римокатоличке цркве Светог Петра и Павле у Руском Селу, Владимиру Дивљакову, свештенику Српске православне цркве, хору Свети Николај Српски и запосленима у Месној заједници Дуњи Ненадић, Драгославу Петровићу ,Еники Ленер, Радовану Бајковићу, Габи Фазекаш, Весни Пабди, Гордани Марчетић и Мирославу Врбљанцу.
А.Ђ.
Најважнији датум у Башаиду у новијој историји је 1. октобар када се обележава Дан ослобођења у Другом светском рату. Ово је прво место на територији града које је ослобођено од окупатора. Овим поводом представници Савета Месне заједницe, града и борачких организација положили су венце на споменик у центру села. Башаид је 1944. године ослободила Црвена армија.
Поводом Дана села држана је свечана седница Савета Месне заједнице на којој Бојан Микалачки, председник Савета МЗ навео најважније инвестиције од почетка године.
-Најважнија инвестиција завршена на самом почетку године изградња кружног тока. То је највећи пројекат реализован у скорије време, а подржали су га ЈП „Путеви Србије“ и локална самоуправа. Велику помоћ имали смо и од народног посланика Миленка Јованова. На стадиону ФК „Војводина“ урађен је аутоматски заливни систем терена, а стадион је добио и нову трактор косачицу за одржавање терена. Читаве године радило се на уређењу унутрашњих просторија Дома културе. Просторије које користе удружења и фолклор сала глетоване су, кречене, замењена је комплетна расвета, унутрашња и спољашња столарија, стављене су тракасте завесе, комплетно је реновиран санитарни чвор, поправљен је кров на згради. У излетишту Дударница постављене су нове парковске клупе и канте, и постављена соларна расвета. Вишегодишњим засадима пошумљене су многе локације – истакао је Бојан Миклачки.
Обележавању значајног датума присуствовали су Младен Богдан, председник Скупштине града и Мирослав Дучић, члан Градског већа.
-Ово је прилика да се сетимо наших хероја и одамо им дужну почаст јер они су дали животе да би ми живели у слободи. Са представницима Савета месне заједнице разговарано је о ономе што је урађено у селу као и о будућим плановима које ћемо заједнички реализовати. Обишли смо село и разматрали могућност даљег улагања у Дом културе који користи велики број мештана, пре свега деце и удружења грађана. Сложили смо се и да је најважнија инвестиција коју смо реализовали у прошлој години кружни ток на улазу у Башаид који је био црна тачка Баната, а на захтева мештана Башаида – навео је Младен Богдан.
Јубилеј, 80 година од ослобођења, односно Дан села искоришћен је и за доделу захвалница најзаслужнијим појединцима, удружењима и фирмама које је уручио градоначелник Никола Лукач.
Ове године награђени су: СТР „Јованов”, за дугогодишњу успешну пословну сарадњу, а за ангажовање и допринос селу, похвалнице су уручене Душану Армацком, Зоран Литричину, Василију Симићу, Радован Балогу, председнику карате клуба „Башаид“.
-Хвала мом селу који је препознао труд и рад који улажем у организовању спортских и гастрономских манифестација. Управо ти догађаји промовишу Башаид, а све се организује у сарадњи са Бојаном Микалачким. Карате клуб основан је пре 25 година, има 60 чланова, а од 24. до 27. октобра наша три члана учествоваће на Светском првенству у Београду – казао је Балог.
Плакете су додељене и радницима Месне заједнице Војици Перићу, Миодрагу Волареву и Данијелу Сараволцу.
Поводом Дана села организована је „Крофнијада“, али и изложба рукотворина удружења жена из околине.
А.Ђ.
Крофнијада, седма по реду, организована је поводом Дана села у Иђошу. Окупила је удружења седам удружења из Војводине, а организатор је удружење жена „Иђош“.
-Постојимо 24 године и где год да се појавимо правимо крофне. Испечено је око хиљаду крофни које смо делили Иђошанима и свим посетиоцима. Ни високе температуре нису нас спречиле да их умесимо и печемо. За лепе и укусне крофне потребна је лака рука и пуно љубави – истакла је Биљана Ђурђулов председнице удружења жена „Иђош“.
Прво место у прављењу крофни освојило је удружење жена „Великоселке“ из Банатског Великог Село, друге су биле Новомилошевчанке из удружења „Коло српских сестара“, а трећи су били чланови удружења пензионера „Треће доба“. Оцењивани су изглед, текстура и укус.
Ово место познато је по домаћој посластици, а Горан Станчул, члан Савета месне заједнице истакао је да су иђошке крофне најбоље.
-Значајно је што наше место чува традиционално јело од заборава. Иђош се препознаје по добрим крофнама, а удружење жена је ту да наше место промовише где год да се појаве. Месна заједница има добру сарадњу са свим удружењима у селу, а и међусобно се помажу. Тако је Културно – уметничко друштво „Миливој Оморац“ које је дало допринос манифестацији. Најмлађи су извели неколико кореографија и нашим гостима показали шта знају, а учествовали су и у прављењу крофни – додао је Станчул.
Локална самоуправа подржала је обележавање Дана села и рад и манифестације удружења, напоменуо је Богдан Тасовац, секретар Секретаријата за јавне службе, удружења грађана и верске службе.
-Бренд Иђоша су крофне и вино и на нама је да им помогнемо да га очувају и унапреде. По крофнама се ово место мето познаје, не само у Банату, него и шире. Подржаћемо, како програме, тако и месну заједницу у реализацији њихових планова – навео је Тасовац.
У Крофнијади су учествовале екипе из Санада, Нових Козараца, Банатског Великог Села, Лазарева, Боке, Новог Милошева.
Програми oбележавања ће трајати до 19. августа када је и црквена слава овог места Преображење, које је познато и као летње Богојављење. Раније је постојао обичај да се у цркви преноћи ноћ уочи Преображења. Болесни из сваког села и околине раније су долазили пешице носећи крст, а током вечери се чита молитва. У поноћ се служи Света Литургија, свети се вода и уз воду гранчице босиљка. Сви који преноће у цркви остају и на јутарњој литургији.
A.Ђ.
Поводом Дана Банатске Тополе и црквене славе у центру села организован је 15. „Тополски котлић“ који је окупио 24 екипе. Такмичење у кувању рибље чорбе ове године имало је више пријављених екипа у односу на прошлу, а пехаре, медаље и вредне награде уручили су градоначелник Никола Лукач и председник Скупштине града Младен Богдан. Прво место освојио је Душан Лукин из Кикинде.
-Годинама кувам рибљу чорбу и морам да истакнем а нема тајне. Да би чорба била укусна и лепо потребна је свежа риба и да их буде више врста и паприка, домаћа, од два три произвођача. Радо се одазивам позиву да будем део манифестације у Банатској Тополи. Такмичим се у читавој Србији и често пута побеђујем. Имам и титулу међународног шампиона и недавно сам постао и гастро судија – истакао је Душан Лукин.
Традиционалну кулинарску манифестацију организовало је удружење љубитеља природе клуб „Мрена“ и Месна заједница Банатска Топола уз помоћ локалне самоуправе.
-У сваком селу град помаже да се организују разне манифестације, које помажу да села живе и да угосте своје комшије и пријатеље. Сваке године радо дођем на „Тополски котлић“ и не сећам се када је било више људи што показује колико је овај догађај важан, али и добро организован. Радује ме што се млади ангажују да Банатска Топола живи и развија се – навео је градоначелник Лукач.
Председник савета месне заједнице банатска топола Недељко Цимеша рекао је да је поред великог броја учесника, банатска топола била добар домаћин великом броју гостију.
-Никада више учесника нисмо имали и никада није била боља атмосфера. Морам да похвалим младе у селу који су у највећој мери преузели организацију „тополског котлића“. Наступили су и чланови културно-уметничког друштва и оно што морамо да урадимо у наредном периоду јесте да им обезбедимо адекватан простор за рад– прецизирао је Цимеша.
Такмичарске екипе дошле су из Кикинде, Накова, Банатског Великог Села, Јанковог моста и других места.
А.Ђ.
Представници Града, Савета Месне заједнице и СУБНОР-а полагањем венаца на споменик жртвама фашизма у центру Руског Села обележили су Дан ослобођења у Другом светском рату. Све жртве рата заслужују почаст јер су погинуле бранећи слободу, истакли су обраћајући се окупљенима Саво Орељ, председник СУБНОР-а и генерал Милорад Ступар, саветник у Влади Србије и председник Удружења српских ратника.
Одржана је и свечана седница на којој је председник Савета МЗ Руско Село Душан Марјановић говорио о инвестицијама које су урађене у овом месту.
-Покрајински секретаријат за спорт и омладину одобрио је пет милиона динара, а Град Кикинда 7,5 милиона динара са којима смо потпуно реконструисали објекте на стадиону ФК „Црвена звезда“ који су свечано отворени за славу села. Адаптиран је простор Дома културе и после 30 година у реновираним просторијама поново имамо сеоску библиотеку. Асфалтирано је 900 метара Његошеве улице, а уз проширење банкина добили смо одличан пут. За најкасније 15 дана почеће изградња паркинга на четири локације: код православног гробља, испред католичке цркве, испред амбуланте Дома здравља и у дворишту Омладинске сале. Очекује нас и чишћење дивље депоније. До краја године наставићемо и радове на сеоском парку површине 2,5 хектара у центру села – образложио је Марјановић.
Свечаности је присуствовао градоначелник Никола Лукач са сарадницима који је истакао да свако насељено место у локалној самоуправи има квалитетеног партнера.
-Рускоселци знају да цене слободу и достојанствено обележавају све важне датуме у месту. Драго ми је што је обележавању присуствовао велики број мештана, посебно младих, којима треба да пренесемо осећај привржености својој држави и народу. Руско Село може да рачуна на градску управу, да заједнички радимо на побољшању квалитета живота у овој месној заједници – истакао је Лукач.
Ово је била прилика да се Руско Село одужи најзаслужнијим појединцима и колективима. Петооктобарску повељу добио је Милан Ковачевић, власник фирме „Стовариште Ковачевић“ која је показала друштвену одговорност.
-Част ми је што је препознато наше залагање да Руско Село буде још лепше и боље место. Увек се одазивамо свим акцијама, а помажемо и спортистима, талентованим ђацима, али и организовање манифестација. Фирма је основана пре седам година и наша жеља је да се село развија, да млади остају на селу и да село живи – рекао је Милан Ковачевић.
Лазо Драгић и Бранислав Бербаков захвалнице су добили за друштвено користан рад, али и ангажованост када је неопходно анимирати мештане да се помогне.
-Покренуо сам иницијативу да се уреди православно гробље које је у лошем стању. Нема стаза и не може се прићи појединим гробовима, није било колица за превоз покојника и цвећа. Колица су направљена, а прикупљена су и средства за изливање дела стазе дуге 88 метара – сазнајемо од Драгића.
У Другом светском рату живот је изгубило 77 Рускоселаца , а место је ослобођено 1944. године.
