cveti Arhive | Kikindski portal

Cveti – praznik nade, obnove i radosti

Igor Crnogorac April 13, 2025

Cveti su pokretni hrišćanski praznik koji obeležava Hristov ulazak u Jerusalim, nedelju dana pred Vaskrs koji će, ove godine, pravoslavni i katolički vernici obeležiti istog dana. Cveti simbolizuju buđenje prirode, duhovnu obnovu i donose radost uoči najvećeg hrišćanskog praznika. Danas je jedan od retkih dana u Velikom postu kada je dozvoljeno jesti ribu.

Prema jevanđelju, narod je Hrista dočekao s palmovim grančicama i cvećem, slaveći Ga kao cara mira. Kod nas se umesto palmi u crkvu nose vrbove grančice, tisa, šimšir ili maslina – simboli života i radosti.

Uoči praznika, deca i devojke izlaze u prirodu i beru cveće: ljubičice za lepotu, dren za zdravlje, margarete za sklad, a vrbove grančice za napredak. Cveće se ostavlja u vodi preko noći, a ujutru se ta voda koristi za umivanje, ponekad i sa zlatnim prstenom u njoj – za blagoslov i lepotu.

Prema verovanju, onaj ko prvi ubere cvet na Cveti ima pravo na želju – ako u nju iskreno veruje. Nekada su mladići pravili bukete devojkama, svaki cvet nosio je svoju poruku. Ljudi su se kitili, izlazili u šetnje, slavili život i prirodu.

Cveti su i narodni praznik – upravo tog dana 1815. Miloš Obrenović podigao je Drugi srpski ustanak. Od Cveti pa do Duhova ne bere se cveće – veruje se da tada dobija posebnu, svetu namenu.

Cveti su praznik koji povezuje ljubav, veru i tradiciju. Dan kada cveće ne govori samo mirisom, već i jezikom duše.

S. V. O.

(Foto: Wikimedia – Petar Milošević, Pixabay)

Danas su Cveti

Igor Crnogorac April 28, 2024

Pravoslavni vernici danas proslavljaju jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika, Ulazak Isusa Hrista u Jerusalim, koji se naziva i Cveti. Ovo je pokretan praznik i slavi se tačno nedelju dana pre Uskrsa.

Hristos je, praćen učenicima, krenuo iz Vitinije u Jerusalim, a glas o njegovom dolasku i vaskrsenju Lazara brzo se širio, pa su mu se na putu mnogi pridružili.

Prema predanju, narod je čuo da dolazi Spasitelj i mnogi su izašli da ga dočekaju prostirući svoje haljine i grančice drveća, noseći u rukama palmine grančice. Mašući granama palme u znak dobrodošlice, narod je uzvikivao “Osana (slava) sinu Davidovu”.

Isus je u Jerusalim ušao na magarcu. Simbolika magarca je mir, za razliku od konja, koji simboliše rat. Stoga ulazak Hristov u Jerusalim predstavlja dolazak princa mira, ne dolazak kralja, ratnog zavojevača.

U Srbiji su Cveti i istorijski praznik. Na Cvetnu nedelju 1815. godine Miloš Obrenović, vođa Drugog srpskog ustanka, digao je narod u borbu protiv turske vlasti.

Prema običajima, današnji dan počinje umivanjem vodom u kojoj su juče, na Vrbicu, potopljeni cvetovi, kako bi ukućani bili rumeni i zdravi. Običaj je da se tog dana mladi međusobno daruju cvećem.

Pravoslavni vernici obeležavaju Ulazak Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim – Cveti

Igor Crnogorac April 9, 2023

Cveti su pokretni hrišćanski praznik kojim se obeležava Hristov ulazak u Jerusalim. Slavi se u nedelju, dan posle Lazareve subote, i sedmicu pre Uskrsa.

Praznik je ustanovljen u Jerusalimu krajem IV veka, kao uspomena na poslednji, carski i svečani ulazak Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim i na njegovu poslednju nedelju života.

Prema hrišćanskom predanju, Hristos je, praćen svojim učenicima, krenuo iz Vitanije u Jerusalim. Glas o dolasku Spasitelja i vaskrsenju Lazara Četvorodnevnog brzo se širio, pa su mu se na putu mnogi pridružili.

Na ulazu u Svetu zemlju, narod je Isusa dočekao prostirući haljine na put kojim će proći i mašući granama palme, što je predstavljalo iskaz dubokog poštovanja i visoke počasti.

Isus je u Jerusalim ušao na magarcu. Simbolika magarca je mir, za razliku od konja, koji simboliše rat. Stoga ulazak Hristov u Jerusalim predstavlja dolazak princa mira, ne dolazak kralja, ratnog zavojevača.

Među pravoslavcima Cveti važe za jedan od najradosnijih praznika. U narodu je vezan i za buđenje prirode i njeno cvetanje. Uoči Cveti devojke i deca odlaze u polja i beru cveće koje se ne unosi u kuću, već se ostavlja u posude sa vodom u dvorištu da prenoći. Običaj je da se tog dana mladi međusobno daruju cvećem.