U okviru programa „Sa ministrom na Ti“, ministar bez portfelja zadužen za koordinaciju aktivnosti sa dijasporom Đorđe Milićević razgovarao je sa mladima u Kikindi, sa ciljem da iz prve ruke čuje njihove stavove, potrebe i planove za budućnost.
Susret je protekao u otvorenoj atmosferi, bez formalnih obraćanja, a u fokusu su bili konkretni izazovi sa kojima se mladi suočavaju, kao i mogućnosti za njihovo rešavanje.
-Došao sam da slušam, ne da držim govore. Želimo da razumemo šta mladi misle, kako bismo na osnovu tih informacija kreirali mere i pravce delovanja – poručio je ministar Milićević, ističući da je cilj da Srbija bude prvi izbor mladih za školovanje i rad.
On je naglasio da se ovakav vid direktne komunikacije sa mladima sprovodi već treću godinu zaredom, kako bi se njihovi stavovi što bolje razumeli i uključili u buduće programe.
Kikinđani su iskoristili priliku da ukažu na teme koje su im važne – od izbora obrazovnih profila do mogućnosti zaposlenja i daljeg usavršavanja.
-Očekujem konkretan razgovor i savete o daljem školovanju i zaposlenju – rekao je učenik Ekonomsko-trgovinske škole Kristijan Preljević, koji planira nastavak obrazovanja nakon srednje škole u većem gradu.
Njegova vršnjakinja Simona Tatomir istakla je značaj većeg izbora prilikom upisa i više mogućnosti za mlade, kako u obrazovanju, tako i u slobodnom vremenu.
– Najveći problemi sa kojima se mladi u Kikindi suočavaju je to što nema dovoljno škola, nemamo dovoljno izbora prilikom upisa, mesta za posao, za druženje.
Učenica Tehničke škole Marina Koskar ukazala je na izazove sa kojima se suočavaju maturanti.
-Želim da postavim pitanje zašto mi u četvrtom razredu srednje škole moramo da održavamo odličan uspeh a paralalelno da spremamo završni i prijemni ispit. Isto tako, kada žele da upišu fakultet, kikinđani moraju da idu u veće gradove, a tamo teško upadaju u studentske domove. Ja kada završim školovanje planiram da idem u inostranstvo.
Gradonačelnik Kikinde Mladen Bogdan naglasio je da lokalna samouprava kontinuirano radi na unapređenju uslova za život mladih.
-Naš cilj je da mladi nakon školovanja ostanu ili se vrate u Kikindu, da ovde pronađu posao i grade stabilan život. U tom pravcu već preduzimamo konkretne korake – istakao je Bogdan.
On je dodao da je važno da se kroz ovakve susrete čuju potrebe mladih, kako bi se zajednički kreirala rešenja koja će doprineti njihovoj sigurnijoj budućnosti.
T. D.
– Izložba obuhvata priče o ženama koje su krojile svet, često uprkos vremenu, društvu i sredini u kojoj su živele ili žive, jednom rečju ovo je izložba o znamenitim ženama. Imamo 20 plakata sa njihovim fotografijama i biografijama. Među njima je, na primer, i Grejs Meri Hoper o kojoj su profesori matematike kod nas već realizovali radionicu. Ona je dala veliki doprinos razvoju računarstva i informatike. Počela je da radi na najmodernijim računarima za mornaricu SAD, razvila je programski jezik koji je razumeo engleske reči, iz kojeg se kasnije razvio jezik COBOL, koji se i danas koristi. Interesantno je i to da je ona prva upotrebila izraze „bagovanje“ i „zabagovati“, što označava problem u radu računara. To se dogodilo tako što je u računar, jednom prilikom, ušao moljac, što je vrsta bube (na engleskom: bug) – ispričao je Lazar Tripinović Popov, samostalni stručno-tehnički saradnik u Centru za stručno usavršavanje.
Zanimljive su i priče o Ketrin Džonson, fizičarki i matematičarki, koja je dala važan doprinos ranom svemirskom programu, posebno izračunavajući putanje leta mnogih svemirskih kapsula poput onih tokom misija „Merkur“ i „Apolo 11“, kao i o Samiri Mubareki – ona je, tokom pandemije COVID 19, uspešno vodila istraživanja sa ciljem da se izoluje virus SARS-CoV-2 i da se sekvencira njegov genom. Njeni rezultati pomogli su naučnicima da razviju nove terapije i vakcine u borbi protiv pandemije, dodao je Tripinović Popov.
Sa postavkom će moći da se upoznaju i učesnici drugih programa u okviru „Maja – meseca matematike“. Sutra (utorak, 27. maj) će biti održane dve radionice za osnovce: „Crtanje i pisanje pomoću matematike“ i „Tablica množenja pomoću mikrobita“.
„Vitaminska matematika – brojanje do zdravlja“ na programu je 29. maja. Na ovoj radionici će učenici prvog razreda i starije grupe vrtića kombinovati učenje o vitaminima sa matematičkim veštinama.
Radionice
Program sprovode saobraćajni inženjeri, psiholozi i nastavnici s iskustvom u radu sa odraslima, a organizatori su Agencija za bezbednost saobraćaja i Razvojni centar Novi Sad.
Seminar je, kako je istakao, namenjen učiteljima, nastavnicima svih predmeta, stručnim saradnicima i direktorima škola. Posebno se radi na međupredmetnom povezivanju kako bi, pored nastavnika Tehnike i tehnologije, i profesori srpskog jezika ili matematike mogli da u svoje sadržaje uključe teme iz oblasti bezbednosti u saobraćaju.
Polaznike je posetio i gradonačelnik Mladen Bogdan, koji je istakao da je bezbednost dece u saobraćaju zajednička odgovornost.
– Želimo da kroz nastavu, u svim predmetima, deci prenesemo znanja i stavove koji će im pomoći da budu bezbedniji. Najmlađi i najstariji su najranjiviji učesnici u saobraćaju – zato apelujemo na sve da poštuju propise, nose pojaseve, koriste auto-sedišta, kacige i izbegavaju alkohol i psihoaktivne supstance.
Direktor CSU, Dejan Karanović, istakao je da je cilj savetovanja da direktorima škola pruži neophodne smernice za uspešno polaganje ispita za licencu.
Jedan od predavača bila je Suzana Deretić iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. Ona je podsetila da direktori nakon obuke imaju rok od šest meseci da pristupe ispitu, koji uključuje i izradu istraživačkog rada i portfolija.
Savetovanju su prisustvovali direktori obrazovnih ustanova iz Kikinde, među kojima je bio i Milorad Karanović, direktor Srednje stručne škole „Miloš Crnjanski“.
Licenca predstavlja potvrdu kompetentnosti i uslov je za rad na poziciji direktora. Ispit obuhvata analizu problema u nastavnom procesu i predlaganje rešenja, a direktori kroz istraživanje i evaluaciju rezultata unapređuju kvalitet obrazovanja u svojim školama.
