У оквиру програма „Са министром на Ти“, министар без портфеља задужен за координацију активности са дијаспором Ђорђе Милићевић разговарао је са младима у Кикинди, са циљем да из прве руке чује њихове ставове, потребе и планове за будућност.
Сусрет је протекао у отвореној атмосфери, без формалних обраћања, а у фокусу су били конкретни изазови са којима се млади суочавају, као и могућности за њихово решавање.
-Дошао сам да слушам, не да држим говоре. Желимо да разумемо шта млади мисле, како бисмо на основу тих информација креирали мере и правце деловања – поручио је министар Милићевић, истичући да је циљ да Србија буде први избор младих за школовање и рад.
Он је нагласио да се овакав вид директне комуникације са младима спроводи већ трећу годину заредом, како би се њихови ставови што боље разумели и укључили у будуће програме.
Кикинђани су искористили прилику да укажу на теме које су им важне – од избора образовних профила до могућности запослења и даљег усавршавања.
-Очекујем конкретан разговор и савете о даљем школовању и запослењу – рекао је ученик Економско-трговинске школе Кристијан Прељевић, који планира наставак образовања након средње школе у већем граду.
Његова вршњакиња Симона Татомир истакла је значај већег избора приликом уписа и више могућности за младе, како у образовању, тако и у слободном времену.
– Највећи проблеми са којима се млади у Кикинди суочавају је то што нема довољно школа, немамо довољно избора приликом уписа, места за посао, за дружење.
Ученица Техничке школе Марина Коскар указала је на изазове са којима се суочавају матуранти.
-Желим да поставим питање зашто ми у четвртом разреду средње школе морамо да одржавамо одличан успех а паралалелно да спремамо завршни и пријемни испит. Исто тако, када желе да упишу факултет, кикинђани морају да иду у веће градове, а тамо тешко упадају у студентске домове. Ја када завршим школовање планирам да идем у иностранство.
Градоначелник Кикинде Младен Богдан нагласио је да локална самоуправа континуирано ради на унапређењу услова за живот младих.
-Наш циљ је да млади након школовања остану или се врате у Кикинду, да овде пронађу посао и граде стабилан живот. У том правцу већ предузимамо конкретне кораке – истакао је Богдан.
Он је додао да је важно да се кроз овакве сусрете чују потребе младих, како би се заједнички креирала решења која ће допринети њиховој сигурнијој будућности.
Т. Д.
– Изложба обухвата приче о женама које су кројиле свет, често упркос времену, друштву и средини у којој су живеле или живе, једном речју ово је изложба о знаменитим женама. Имамо 20 плаката са њиховим фотографијама и биографијама. Међу њима је, на пример, и Грејс Мери Хопер о којој су професори математике код нас већ реализовали радионицу. Она је дала велики допринос развоју рачунарства и информатике. Почела је да ради на најмодернијим рачунарима за морнарицу САД, развила је програмски језик који је разумео енглеске речи, из којег се касније развио језик COBOL, који се и данас користи. Интересантно је и то да је она прва употребила изразе „баговање“ и „забаговати“, што означава проблем у раду рачунара. То се догодило тако што је у рачунар, једном приликом, ушао мољац, што је врста бубе (на енглеском: bug) – испричао је Лазар Трипиновић Попов, самостални стручно-технички сарадник у Центру за стручно усавршавање.
Занимљиве су и приче о Кетрин Џонсон, физичарки и математичарки, која је дала важан допринос раном свемирском програму, посебно израчунавајући путање лета многих свемирских капсула попут оних током мисија „Меркур“ и „Аполо 11“, као и о Самири Мубареки – она је, током пандемије COVID 19, успешно водила истраживања са циљем да се изолује вирус SARS-CoV-2 и да се секвенцира његов геном. Њени резултати помогли су научницима да развију нове терапије и вакцине у борби против пандемије, додао је Трипиновић Попов.
Са поставком ће моћи да се упознају и учесници других програма у оквиру „Маја – месеца математике“. Сутра (уторак, 27. мај) ће бити одржане две радионице за основце: „Цртање и писање помоћу математике“ и „Таблица множења помоћу микробита“.
„Витаминска математика – бројање до здравља“ на програму је 29. маја. На овој радионици ће ученици првог разреда и старије групе вртића комбиновати учење о витаминима са математичким вештинама.
Радионице
Програм спроводе саобраћајни инжењери, психолози и наставници с искуством у раду са одраслима, а организатори су Агенција за безбедност саобраћаја и Развојни центар Нови Сад.
Семинар је, како је истакао, намењен учитељима, наставницима свих предмета, стручним сарадницима и директорима школа. Посебно се ради на међупредметном повезивању како би, поред наставника Технике и технологије, и професори српског језика или математике могли да у своје садржаје укључе теме из области безбедности у саобраћају.
Полазнике је посетио и градоначелник Младен Богдан, који је истакао да је безбедност деце у саобраћају заједничка одговорност.
– Желимо да кроз наставу, у свим предметима, деци пренесемо знања и ставове који ће им помоћи да буду безбеднији. Најмлађи и најстарији су најрањивији учесници у саобраћају – зато апелујемо на све да поштују прописе, носе појасеве, користе ауто-седишта, кациге и избегавају алкохол и психоактивне супстанце.
Директор ЦСУ, Дејан Карановић, истакао је да је циљ саветовања да директорима школа пружи неопходне смернице за успешно полагање испита за лиценцу.
Један од предавача била је Сузана Деретић из Завода за унапређивање образовања и васпитања. Она је подсетила да директори након обуке имају рок од шест месеци да приступе испиту, који укључује и израду истраживачког рада и портфолија.
Саветовању су присуствовали директори образовних установа из Кикинде, међу којима је био и Милорад Карановић, директор Средње стручне школе „Милош Црњански“.
Лиценца представља потврду компетентности и услов је за рад на позицији директора. Испит обухвата анализу проблема у наставном процесу и предлагање решења, а директори кроз истраживање и евалуацију резултата унапређују квалитет образовања у својим школама.
