Stonoteniski klub „Čarnojević“, koji okuplja uglavnom osnovce, zahvaljujući entuzijazmu pojedinaca poduprtog razumevanju i podršci društvene zajednice, već 16 godina istrajava u afirmaciji ping-ponga, kolektivno i pojedinačno u kontinuitetu nižući zapažene rezultate i na – državnom nivou
Ruskoselci su do pre nešto više od deceniju i po, ljubav iskazivali samo prema mesnoj fudbalskoj „Crvenoj zvezdi”, do tada jedinom sportskom kolektivu u selu. A potom se, u opsegu njihovog interesovanja, iznenada našao stoni tenis. Grupa entuzijasta, naime, osnovala je STK „Čarnojević“, za tren okupila osnovce i započela ne baš lagan hod ka potpunoj afirmaciji.
Marljiv pristup treninzima i vežbanju, uz stručan trenerski angažman adekvatno doziran ispravnim pedagoškim pristupom – bez vike i galame, postupno je davao željene rezultate. Igor Radić trener je u klubu od osnovanja, a pomoćnik mu je njegov sin Branko (21), koji je i igrač. Ponosno kazuje da se startovalo od ovladavanja početničkim stonoteniskim elementima, da bi se vremenom, tačnije 2017. godine, stiglo do – prvoligaškog statusa.
-Krenuli smo suočeni s mnoštvom nepoznanica, razmišljajući šta nam je činiti, odlučni u nameri da se ni po koju cenu klub ne ugasi, odnosno da postane stalno svratište ovdašnje mlađarije – veli Igor. – Vremenom se, na sreću, dešavalo nešto lepo. Uključili smo se u nadmetanje na najnižem nivo, pa iz godine u godinu sve više napredovali. Sada smo, u ženskoj konkurenciji u drugoligaškom, a u muškoj u vojvođanskom rangu, s nadom da nećemo dugo čekati povratak u elitnu ligu države, u kojoj smo, inače, bili četiri godine. Trenutno imamo oko 30 registrovanih igrača i igračica svih uzrasta…
Okosnica takmičarskih sastava su dečaci iz devojčice iz mesne OŠ „Gligorije Popov“. Tu je i srednjoškolka Bianka Berta, kao i studentkinja Rita Kiš. Najbolje su igračice. Imponuje njihova privrženost klubu.
U „Arseniju Čarnojeviću“ su ponosni i na pojedinačne rezultate svojih članova. Lana Feher osvojila je treće mesto na Republičkom osnovnoškolskom nadmetanju. Desetogodišnja Marijana Molnar je treća na listi mini-kadetkinja Srbije, dok je u istom rangu godinu dana mlađa Ana Amanović četvrta. Simona Đurasović (11) je među dvanaestoro najdarovitijih stonoteniserki u državi. Uporedo stasavaju novi daroviti pingpongaši. Pomenimo sestre Saru i Sanju Božić, Petra Kecmana…Radić kaže da je milina raditi sa mališanima, jer su savesni, lepo vaspitani…
– Deca upijaju svaku sugestiju, a ako je potrebno stotinu puta će ponoviti određeni potez samo da njime potpuno ovladaju – objašnjava Radić – Vidim da ih je očarala celuloidna loptica. Stiče se utisak da bez ping-ponga ne mogu. Raduje me činjenica da su uz klince na treninzima i njihovi roditelji, koji su tako i neformalni članovi kluba.
Prisustvovali smo jednom u od pet nedeljnih treninga u večernjim časovima u sali seoske osnovne škole. Mame i tate na tribini. Pažljivo prate šta se dešava na parketu, strpljivo iščekujući završetak treninga, pa da decu povedu kući. U publici je i „gost“ iz Banatskog Velikog Sela, Borislav Kecman, čiji je sin Petar zaljubljenik u stoni tenis, a tata ne može a da ne usliši naslednikovu želju, sve više i – potrebu da bude aktivan stonoteniser. Razgovaramo sa Milicom i Milanom Amanović. Njihovo troje dece – Jovan (12), pomenuta Ana i sedmogodišnja Mia, budućnost su kluba.Tu su i njihova braća od strica Aleksandar (10) i Milan (11). Ildiko Jojat je na trening dovela sedmogodišnju ćerku Laru, a uz nju je i četvorogodišnja Natalija, koja će se, poručuje mama, čim malo ojača, latiti reketa. Petnaestogodišnja Lana Feher je izuzetno talentovana, na ponos oca Petera, koji veruje da će i njegov osmogodišnji sin Andrej nastaviti sestrinim stopama.
Igor Radić i njegovi saradnici naglašavaju da nadležni u Kikindi, kao i u Mesnoj zajednici, adekvatno brinu o klubu. Pominje u tom smislu i mesnu školu, u čijoj sali se održavaju treninzi i mečevi. Pomažu, u velikoj meri, i roditelji dece, čiji su entuzijazam i požrtvovanost – bez granica.
DA IH DRUGI SLEDE
Rađanje i opstanak ovog uzornog sportskog kolektiva, zaključujemo, poučan je primer kako se i u drugim seoskim sredinama, a za dobrobit prevashodno mladih, može pokrenuti i ustaliti određena sportska aktivnost.Treba samo da neko osmisli, a potom i u potpunosti realizuje inicijativu, kao što što su to pre 16 godina učinili ruskoselski pregaoci Jovo Raičković i Imre Kabok. Obojica su u međuvremenu preminuli, a u njihovu čast u Ruskom Selu svake godine održavaju se dva memorijalna stonoteniska turnira.
TRENER I PREDSEDNIK
Igor Radić je ne samo trener, nego i predsednik „Čarnojevića“. Oko njega se, dakle, vrti sve u klubu. Jedan je, inače, od najdarovitijih pulena čuvenog stonoteniskog stručnjaka iz Čoke Ištvana Saboa. Iz Ostojićeva je poreklom. Supruga mu je Ruskoselka, pa otud razlog zašto je porodično gnezdo svio u Ruskom Selu. Zaposlen je, na NIS-ovoj pumpi u Kikindi.
M. Ivetić
–
– Ovo je uvek lepa manifestacija pogotovo što Grad Kikinda daje značaj manjim sredinama na ovako velikim i značajnim događajima za njih. Rusko Selo je zaista lepo mesto, a klub i selo lepo rade sa ovom decom u STK Čarnojević. Tu je veliki broj dece, što dečaka, što devojčica, a evo i ovde danas imamo preko 100 dece koja su došla da se takmiče, tako da će kako Grad tako i Sportski savez uvek da podrži ovakve manifestacije i ovakve lepe turnire, mada je ovo memorijalni tunir. Klub koji se bori za sebe i za svoju egzistenciju podržali smo i prethodnih godina, podržavamo ga sada, a podržaćemo ga i narednih godina.
Igor Radić, predsednik i trener STK Čarnojević, dodao je: