божићни пост Архиве | Кикиндски портал

Данас почиње Божићни пост: време тишине, покајања и преображења душе

Redakcija Kikindski November 28, 2025

Божићни пост почиње данас и трајаће све до најрадоснијег хришћанског празника – Рођења Христовог. За вернике, ово није само време уздржања од одређене хране, већ период дубоког унутрашњег преиспитивања, мирнијег живота и духовног буђења.

Пост се у цркви сматра путовањем ка смирењу: приликом кога човек успорава, ослушкује своје мисли, чини добро, прашта и учи се љубави. Управо зато је Божићни пост један од најзначајнијих у години – он припрема срце да достојно чека празник Христовог рођења, доносећи у дом тишину, мир и благослов.

Наредних 40 дана пружају човеку прилику ослободи душу од себичности, похлепе и срџбе, како би његово срце постало место где може да пребива Божја благодат. Зато свети подвижници наглашавају да је духовни пост – молитва, покајање, опроштај и дела љубави – једнако важан, а често и важнији, од телесног уздржања.

За православне вернике почиње последња седмица Божићног поста

Igor Crnogorac December 31, 2024

Уочи великог празника који се прославља 7. јануара, верници православне вероисповести данас улазе у последњу седмицу великог поста, када је пост најстрожи и припрема се само храна на води.

Божићни пост траје од 28. новембра до 6. јануара и у овом периоду не једу се месо, бели мрс и јаја.

Последња недеља Божићног поста пости се строжије, без употребе рибе, а по могућности „на води”. Ово се посебно односи на Бадњи дан, када се не употребљавају ни уље ни вино.

У православљу је, по дужини трајања, овај пост други по дужини, након Васкршњег поста, а по строгости је блажи од Васкршњег и Великогоспојинског.

Почео је Божићни пост – „Батут“ објавио савете о исхрани

Igor Crnogorac November 28, 2024

Божићни пост је један од четири вишедневна црквена поста. У православљу је други по дужини трајања, иза Васкршњег поста, а по строгости поста, блажи је од Васкршњег и Великогоспојинског.

Траје 40 дана, од 28. новембра до Божића, 7. јануара. Подразумева уздржавање од масне хране, али и од лоших дела и злих мисли.

У српској православној цркви су правила Божићног поста таква да се понедељком, средом и петком пости на води (храна се припрема без уља), уторком и четвртком је дозвољено уље, што се назива постом на уљу.

Још блажи вид поста, у којем је дозвољено јести рибу и морске плодове је суботом и недељом. Последњих седам дана поста постоје мање разлике у правилу, па је пост нешто строжи: понедељак, среда и петак су на води, а уторак, четвртак, субота и недеља на уљу и викендом се не једе риба. Како је Бадњи дан последњи дан поста, риба се не једе ни тог дана.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ објавио је савете о исхрани у току поста

Посна храна, спремљена на води или на мало уља, лакше се вари од масне, зачињене хране, али многи, због таквог начина припреме хране и избора намирница, немају након оброка осећај ситости. Тада се врло често повећава унос хлеба, тестенине, џема, коштуњавог и сувог воћа и пост може да се заврши чак са неколико килограма вишка. Да би се спречило да до тога дође, оброци морају бити редовни, умерени и разноврсни, поручују из „Батута“.

За доручак се могу јести овсене, ражане, спелтине пахуљице, каша од полбе, овсени гриз, просо, уз додатак бадема, воћа и цимета.

Јабуке, мандарине, поморанџе, са високим садржајем влакана и витамина Ц, уз мању количину орашастих плодова, могу да чине ужину у току дана.

Поврће можемо гриловати или испећи у рерни са мало маслиновог уља и зачинима или направити салату уз рибу или црни хлеб. У салате или пахуљице можемо додати семенке бундеве које због свог садржаја витамина, минерала, влакана и антиоксиданаса, имају значајну хранљиву вредност.

За време поста треба водити рачуна о уносу протеина и калцијума с обзиром на то да у исхрани нису заступљени месо, млеко и млечни производи. Два до три пута недељно требало би јести рибу, махунарке као што су пасуљ, сочиво, леблебије које можемо уносити у комбинацији са житарицама.

Извор калцијума су сусам, који можемо додати салатама или пахуљицама, туњевина, лосос, овсене пахуљице. Код конзумације такозваних биљних млека треба водити рачуна и о количини шећера коју могу да садрже, наводи се у упутствима Саветовалишта за исхрану Института за јавно здравље Србије.

Данас почиње Божићни пост за православне вернике

Igor Crnogorac November 28, 2023

У данима поста верници се припремају за обележавање једног од најрадоснијих хришћанских празника тако што се посвећују молитви и чишћењу тела и душе кроз исхрану, добра дела и позитивне мисли.

Божићни пост траје 40 дана и није строг као Ускршњи. Уведен је по узору на самог Исуса Христа који је, према предању, 40 дана провео у пустињи у молитви и постећи. Пост је раније трајао само седам дана, али је на Свехришћанском сабору 1166. године донета одлука да убудуће траје 40 дана. Ипак, они који имају здравствени или неки други проблем због ког не могу да избегавају храну животињског порекла 40 дана, имају могућност такозваног малог поста, који траје седам дана.

Пост код православних верника значи неконзумирање хране и пића животињског порекла, односно меса, млека, јаја и животињске масти, до Божића.

На води се, односно строго, пости само средом и петком, док су понедељком, уторком и четвртком уље и вино дозвољени, а суботом и недељом се једе и риба. Риба је дозвољена и на Ваведење Пресвете Богородице као и на Никољдан, Најстрожи пост је на Бадњи дан, када верници све до вечере посте искључиво на води.

Пост има два аспекта: телесни и духовни, а оба су једнако важна и један не иде без другог. Према речима Светог Јована Златоустог, телесни пост, односно уздржавање од хране животињског порекла, нема користи за верника ако није повезан с духовним.

„Не говори ми: Толико дана сам постио нисам јео ово или оно, нисам пио вина, ишао сам у грубој хаљини; него кажи нам да ли си од гневног човека постао тих, од жестоког – благ. Ако си изнутра пун злобе, зашто си тело мучио?”, речи су Светог Јована Златоустог.

Почео је Божићни пост- припрема за најрадоснији хришћански празник

Jelena Trifunović November 28, 2022

Почео је шестонедељни Божићни пост, којим се верници Српске православне и Руске православне цркве, као и Јерусалимска патријаршија и Света Гора, припремају за празновање рођења Исуса Христа.

Пост је први корак на путу спасења, важан за духовни и телесни живот, време када се проналази мера у свему. Требало би да научи човека суздржавању, не само од масне хране, већ и од свега што удаљава од Бога – злобе, увреда, беса, недоличног понашања. Верује се да је Божићни пост уведен још у 4. веку, док је пуно трајање, од 40 дана, добио у у 12. веку.

Према тумачењу владике Николаја Велимировића, пост се састоји од уздржавања од мрсне хране, злих мисли, похотних жеља и рђавих дела, као и у умножавању молитава, доброчинстава и ревносном упражњавању хришћанских врлина, јер је подвиг поста телесни и духовни.

Циљеви су, како је саветовао владика Николај, “очишћење тела, јачање воље, уздизање душе изнад тела, а све ради прослављања Бога и поштовања његових светитеља”.

По начину исхране, Божићни пост није захтеван. Риба је дозвољена викендом, на Ваведење Пресвете Богородице и Никољдан, без обзира у који дан падну.

Уље и вино су дозвољени свим данима, осим среде и петка који се посте “на води”. Последња седмица пред Божић пости се строже, без употребе рибе и уља, са храном спремљеном само на води.

Пост не подразумева једноличну дијету или гладовање,већ уравнотежену исхрану намирницама биљног порекла. Уколико нам се током поста јави нервоза и лоше мисли, очигледно је да постоји неки проблем и онда је најбоље прекинути пост.Свештенство саветује, такође, да људи који имају неку хроничну болест, деца и труднице избегавају пост.

(РТС)