ADZNM Gusle

Етно камп 12

У Академском друштву за неговање музике „Гусле“ у току је трећи Дечији етно-камп за малишане узраста од шест до 12 година. Камп је бесплатан и одвија се у просторијама Друштва и у дворишту Курије, где су организоване ликовна и играчка секција, радионица кувања народних јела и народна ликовна радионица у којима су деца свакодневно ангажована четири сата. Ове године уписано је 130 полазника, највише до сада, каже ментор, Драгослав Танацков.

– Ове године тема је орнамент. Деца овде, пре свега, уче шта је народна традиција и како да је негују. Сматрамо да народна традиција нису само игра и песма, него и народна кухиња, народна ношња и орнаменти који се налазе на ношњи и ћилимима – истиче Танацков.

Данас је децу и њихове менторе посетила Валентина Мицковски, чланица Градског већа за културу и образовање.

– Камп је један од најзначајнијих пројеката јер деца основношколског и предшколског узраста имају прилику да, први пут, учествују у креативним редионицама на којима имају могућност да уче о култури, традицији и обичајима нашег народа. Такође, стичу особине неопходне у животу, попут креативности, поштења, поштовања, љубави и доброте, тако да нам је веома драго што смо подржали овај пројекат – истакла је Мицковска.

Нова сазнања о традицији свог народа посебно су занимљива малишанима који су на распуст у Кикинду стигли из иностранства.

Деветогодишњи Вељко живи у Висконсину.

– Желео сам да дођем на камп, свиђа ми се што имам овде пуно другара. Певамо, играмо, већ сам мало научио и коло да играм – каже Вељко.

Никола има осам година и стигао је из Беча.

– Лепо ми је када сликамо и спремамо јела – признаје Никола. – Ипак, највише волим када певамо.

Дечији етно-камп „Гусала“ траје пет дана и малишани ће се у њему дружити до петка.

300511437_3195724570685918_1125743085359716226_н

Академско друштво за неговање музике „Гусле“ организује трећи дечији етно-камп. Петодневне радионице, од 21. до 25. августа, намењене су деци узраста од шест до 12 година, а пријављивање је у току.

– Прошле године камп је окупио 120 малишана, не само чланове „Гусала“, већ и децу из основних школа и вртића. Радимо на  очувању народне традиције и улози деце у том захтевном подухвату. На нама је да их упознамо са културом и обичајима, а све то уз занимљиве радионице – истакла је Магдалена Попов, уметнички руководилац.

У оквиру радионице сликања учесници ће имати прилику да науче необично сликање јутених џакова техником прања, да раде гипсом, црним пастелом и упознају се са другим занимљивим начинима сликања. У певачким радионицама учиће да певају дечије, поп-рок хитове и традиционалне песме. У фолклорној радионици научиће традиционалне игре, а у традиционалној кухињи спремаће стара, заборављена јела нашег поднебља. Биће ту и традиционалне друштвене такмичарске игре, попут бацања камена с рамена и још много тога, поручују из „Гусала“.

Радионице су бесплатне, а бројеви телефона за пријаву су 063/808- 71 – 81 и 064/818 – 31 – 91.

гусле румунија 3

Чланови извођачког фолклорног ансамбла и Народног оркестра АДЗНМ „Гусле“ од 31. јула до 7. августа учестовали су на 8. Међународном фестивалу фолклора “Хора дин страбуни” у румунском граду Васлуи. Директан позив за учешће кикиндски фолклорци добили су од ЦИОФА односно Светске организације за фестивале фолклора и оправдали очекивања.

– Фестивал симболичног назива „Плес предака“ окупио је десет земаља и ансамбле и оркестре светског гласа. „Гусле“ су биле једини представници Србије, а током шест дана представили смо део наше богате музичке и играчке традиције, као и наш град. Годинама учествујем на фестивалима и био сам у многим земљама, али ово је била најбоље организована манифестација на којој сам био – рекао је Игор Попов, уметнички руководилац.

Наступи су се одвијали у велелепном здању амфитеатра пред више хиљада гледалаца и директно су преношени на националној телевизији. Поред Кикинђана, на међународној манифестацији учествовали су и представници Румуније, Грчке, Колумбије, Мексика, Јужне Кореје, Кипра, Турске, Ирака и Грузије.

– Без лажне скромности, „Гусле“ су оставиле најбољи утисак од свих учесника Фестивала. Уз наше „Банатско коло“ успели смо да подигнемо на ноге више хиљада гледалаца који су тражили бис. Кореографију, инструменталне нумере, вокалне и инструменталне солисте, као и лепоту и богатство народне ношње посебно су похвалили оранизатори који су нас
позвали да, као један од одабраних ансамбала, учествујемо на десетом, јубиларном фестивалу. Ово је била прилика да се упознамо и са другим ансамблима и успоставимо сарадњу – каже наш саговорник.

Чланови „Гусала“ били су део заједничких музичких и играчких радионица, а обишли су и бројне знаменитости Васлуија попут манастира, историјског и етнографског музеја. Осим тога, последње вечери наступи су били на тргу, а фестивал је затворио Народни оркестар „Николау Ботгроса“ из Молдавије који је међу првих пет у свету који се баве традиционалном националном музиком.

ИМГ-ц78це2ца6б55ц5ф9цф9аб28912фб5277-В

Чланови млађег извођачког ансамбла „Гусала“ и њихов руководилац Драгослав Танацков, састали су се градоначелником Николом Лукачем и председником Скупштине Града Младеном Богданом.

Фолклораши су протекле недеље били у Бугарској у братском граду Силистри, на ком су представљали Кикинду на 25. међународном Фестивалу плеса „Сутрашњи мир почиње данашњим пријатељством“. Представници града почастили су децу сладоледом и разговарали о утисцима које су понели из Бугарске.

Подсетимо да је у Силистри било петнаесторо „Гуслара“ који су се представили играма из Баната и Груже и песмом са Косова. На фестивалу су учествовала и деца из Пољске, Кине, Румуније, Турске, Молдавије и Бугарске. Ово је била прилика да се Кикинђани упознају са својим вршњацима из других земаља, али и да науче више о традицији, култури и обичајима.

Са децом су у Бугарској били и председник Скупштине града Младен Богдан и Јасмина Миланков, в.д. директорица Туристичке организације, који су представнике Силистре позвали да буду гости 38. „Дана лудаја“.

етно кам играци

Етнокамп  у организацији Академског друштва за неговање музике „Гусле“ завршен је у недељу. Кикинда је 22. пут била домаћин студентима музичких академија и средњошколцима музичких школа из Београда, Новог Сада, Бања Луке, Суботице, Сомбора и Високе школе из Кикинде. У истраживачкој станици фолклористике боравило је 25 учесника. Станислава Ђорђевић студенткиња је треће године Академије уметности у Бања Луци на смеру етномузикологија.

 

-Први пут сам на етно кампу и утисци су одлични. Пуно смо научили, пре свега, нове игре, као и више о области Поморишја за коју нисам знала да постоји. Сјајно је што постоји овакав камп који нам омогућава да и практично применимо оно што учимо – истакла је Станислава Ђорђевић.

Теодора Милић из Банатског Карађорђева завршила је средњу музичку школу, смер гитара и уписала је етномузикологију на новосадској Академији.

-Иако је било помало напорно, искуство које сам стекла је веома важно. Први пут сам била на терену и видела како то изгледа – напоменула је Теодора Милић.

Дејана Ковачевић из Суботице, завршила је трећи разред Гимназије и парлелно похађа музичку школу.

-Знања која сам стекла су корисна и она ће ми помоћи да се определим за даље школовање. Људе које сам упознала памтићу увек. ФЕНОК је допринео да први пут чујем поједине традиционалне инструменте – сазнали смо од Дејана Ковачевић.

Др Драгица Панић са музичке академије из Бања Лука, ментор је етно кампа од самог почетка, а ове године коментор је био уметнички руководилац „Гусала“ Игор Попов.

-Темељи које смо поставили показали су се одлични и камп је надрастао је сам себе. Поред очувања традиције, наш циљ био је повезивање студената и академија у чему смо успели и сада се укључују и друге земље. Похвалила бих све запослене у „Гуслама“ који већ 22 године предано раде, а успели су и у намери да се мало коло уврсти на Унескову националну листу нематеријалног културног наслеђа, што је огроман корак у напретку самог друштва. Отворен је и смер васпитач за традиционалне игре, што је на самом почетку изгледало нестварно. – прецизирала је др Панић – С обзиром да се пиближавамо јубилејима надам се да ће сви успеси и резултати бити обједињени у монографији. Не постоји особа која је била овде, а да је отишла незадовољна, да није проширила видике и понела пуно знања.

 

Др Кристина Плаљанин Симић, доцент новосадске Академије уметности и прпфесор ВШССОВ у Кикинди напомиње да етно камп има континуитет који препознају како студенти, тако и предвачи.

-Посетили смо Торак односно Бегејце у Румунији где су нас угостили чланови „Лире“, једног од најстаријих  културно-уметничких друштава овог подневља. Упознали смо се са певачком традицијом, коју чине песме дојне. Заиграли смо и игре ардељану, вртиту, а чули смо и цимбало. Ово искуство је важно, јер су поједини студенти први пут били на терену и истраживали у правом смислу те речи –  рекла је Кристина Пљанин Симић.

 

Музичке, певачке и играчке радионице, предвања еминентних стручњака, универзтетских професора из земље и иностранства из области етномузикологије и етнокореологије и етнологије, промоције књиге употпуниле су овогодишњи етно камп.

ИМГ_20230727_220103

У оквиру 22. Међународног фестивала народних оркестара вечерас (субота) од 20.30 сати на програму је „Балканско- медитеранско вече“. Наступа сопран Зорица Белић уз тамбурашки састав који предводи професор др Љубинко Лазић, а концерт у дворишту Курије је бесплатан.

Подсетимо и то да је овогодишњи ФЕНОК отворен у уторак, 25. јула, када су на сцени наступили фолклорни ансамбли „Вила“ из Новог Сада и домаћини „Гусле“. Публика је имала прилику да ужива  и у народној музици Бугара у извођењу оркестра „Ђурђевдан“ са солисткињом Петјом Паневом Митовом која је једна од највећих звезда традиционалне песме у Бугарској.

Други дан био је посвећен концерту традиционалне музике. Наступиле су певачке групе Етнокампа, „Гусала“, „Вретено“ из Александрова и Банатског Карађорђева, КУД-а „Марија Бурсаћ“ из Банатског Великог Села. Вече су употпунили гајдаш Вања Илијев из Зрењанина, диплар Милан Вашалић, као и вокални ансамбл „Ојнани“ из Пољске који је први пут учествовао на кикиндској манифестацији.

Народни оркестар под вођством Ахмета Текина Кумаша из Истанбула отворио је треће вече фестивала. Оркестар из Турске постоји 35 година, а суграђани су имали прилику да чују традиционалне инструменте ове земље  баламу, кавал, кабок кемане, бендир, као и солисту Ајтача Епика. У оквиру фестивала наступили су и солисти Иђлаљ Јлдрм и Фат Чалшкан. Како су истакли гости, традиционална  музика је пуна душе и срца и одраз је турске културе, историје и богате традиције.

Исто вече темишварски Академски оркестар под вођством професора професора Емила Лучана Рошке донео је у наш град изворну музику Румуније. Чланови оркестра су са професори и студенти Западног универзитета у Темишвару, а део су и Асоцијације за банатску културу. Професор Лавинијус Николајевић овом приликом истакао је да радо долазе на етно камп и ФЕНОК, те да је сарадња са „Гусалама“ прошле године учвршћена потписивањем споразума о сарадњи. Румунски солисти Давид Поповић који свира тулник, др Адријан Бала, виолина, др Лавинијус Николајевић , кавали фрула, као и вокали Александра Акс, Клаудио Попа и вокална певачка група одушевили су Кикинђане.

Традиционалну музику наше земље извели су Велики народни оркестар „Гусала“ и Етно академски оркестар под вођством мастер етномузиколога Стефана Манчића из Београда који од 2016. године сарађује са националним ансамблом Косова и Метохије „Венац“ , као и са српским друштвима из Словеније и Немачке.

Последње вече је сутра (недеља) када ће публика имати прилику да ужива у поп и рок музици у извођењу бенда „Ворд ап“.

ФЕНОК су подржали Град Кикинда и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.

 

 

ИМГ_20230725_210012

Концертом фолклорних ансамбала „Вила“ из Новог Сада и „Гусле“ у дворишту Курије отворен је овогодишњи Међународни фестивал народних оркестара који ће трајати до недеље, 30. јула. Већ 22 године АДЗНМ „Гусле“ организују ФЕНОК који је ове године окупио госте из Бугарске, Пољске, Турске, Босне и Херцеговине, Румуније и наше земље.

 

-Наш фестивал јединствен је по томе што чувамо народне оркестре и традиционалну музику. Категорија народних оркестара изумире у свету јер комерцијална музика узима свој данак када је у питању култура. Ипак, ФЕНОК показује да постоје квалитетни народни оркестри које спаја иста мисија да очувају музички идентитет свог народа – рекао је Зоран Петровић, директор „Гусала“.

Фестивал је отворио градоначелник Никола Лукач који је присуствовао концерту заједно са  Дијаном Јакшић Киурски, заменицом градоначелника и чланицама Градског већа Валентином Мицковски и Мелитом Гомбар. Поздрављајући госте, али и публику која се окупила у великом броју, истакао је важност очувања језика, традиције и културног наслеђа сваког народа.

-Народна музика има своју вредност и трајање, као што и наше „Гусле“ имају своју вредност и трајање јер пуних 147 година опстају на овом простору. То је за понос комплетног града – додала је Дијана Јакшић Киурски – За све ове године показали су и доказали како се негује, чува, афирмише, ствара ова врста стваралаштва. Посвећеност „Гусле“ показују читаве године, а најпеопознатљивији су по етно кампу и ФЕНОК-у.

Прве вечери Кикинђанима се представио оркестар „Ђурђевадан“ из Бугарске који је предводио Васил Денев, један од најбољих музичких аранжера. Са њима је наступила највећа млада музичика звезда народне музике у овој земљи Петја Панева Митева (21).

-Популарност сам стекла пре две године када сам победила на фестивалу бугарске народне музике и од тада пуно наступам. Први пут сам у Кикинди, на ФЕНОК-у о ком сам слушала од колега из оркестра који су били овде пре петнаестак година. Пријатно сам изненађена организацијом, али и публиком која је одличан познавалац квалитетне музике и песме – сазнали смо Петје Паневе Митеве – Певам од своје четврте године, када сам и постала део фолклорног друштва. Завршила сам музичку школу и свирам ксилофон.

Са ансамблом „Вила“ Кикинђани имају дугогодишњу, успешну сарадњу.

-Радо наступамо у Кикинди, а са „Гуслама“ имамо одличне односе – додао је Милорад Лонић, уметнички директор ансамбла „Вила“ – У току је и етно камп који је значајан за овај део Србије. Истраживати и неговати нематеријално наслеђе је важан посао. И ове генерације младих оставиће наслеђе за своје потомство.

До недеље ће се на бини смењивати Академски оркестар из Темишвара, Народни оркестар из Турске, тамбурашки оркестар „Батини бећари“ из Румуније, Етноакадемски оркестар Стефана Манчића, вокални ансамбл „Ојпапу“  из Пољске, Саша Петровић, тенор -првак новосадске Опере. Зорица Белић сопран и ансамбл професора Љубинка Лазића одржаће концерт под називом „Балканско медитеранско вече“. У недељу ће поп и рок хитове извести бенд „Ворд ап“. Концерти почињу 20.30 сати, а улазак је бесплатан. Подршку манифестацији пружили су Град Кикинда и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.

 

 

феноккк

Међународни фестивал оркестара ФЕНОК у организацији АДЗНМ „Гусле“ одржава се  22. пут. Суграђани ће од сутра, уторка, 25. јула до недеље, 30. јула од  20.30 сати у дворишту Курије моћи да уживају у традиционалној музици оркестара из Бугарске, Турске, Румуније, Пољске, Босне и Херцеговине и више домаћих ансамбала.

Прво вече резервисано је за концерт фолклора. Наступиће домаћини „Гусле“ и фолклорни ансамбл „Вила“ из Новог Сада. У 21.45 сати биће одржан концерт Петра Панева, а публици ће се представити орекстар „Ђерђевдан“ из Бугарске под вођством Васила Денева и Народни оркестар „Гусала“. У четвртак   наступају Народни оркестар из Истанбула под управом Ахмеда Текина Кумаша, Академски оркестар из Темишвара који предводи професор Емил Лучано Рошке, Етноакадемски оркестар Стефана Манчића и домаћини „Гусле“.

Петак, 28. јул резервисан је за тамбурашки оркестар „Батине бећаре“ из Великог Сенмиклуша, вокални ансамбл „Ојпапу“ из Лођа из Пољске и Академски оркестар из Темишвара.

Претпоследњег дана, у суботу, поред гостију из Турске и Пољске, концертну минијатуру извешће Саша Петровић, тенор-првак новосадске опере, док ће се одржати и концерт „Балканско медитеранско вече“ на ком наступа Зорица Белић сопран и ансамбл професора Љубинка Лазића.

Последњег дана, у недељу, бенд „Ворд ап“ одржаће одличан поп-рок концерт.

Покровитељ је град Кикинда , а финансијску подршку пружио је и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.

 

игор књига

Уметнички руководилац у Академском друштву за неговање музике „Гусле“ и специјалиста васпитач за традиционалну игру, Игор Попов, своју прву књигу „Обичаји и игре Срба у Поморишју“ промовисао је у Темишвару, у Свечаној дворани Савеза Срба у Румунији.  Издавач ове јединствене монографије и организатор промоције је Савез Срба у Румунији и Влада Румуније. Ментор је била др Оливера Васић, а рецензенти су етнолог др Весна Марјановић, етнокореолог др Весна Карин и покојна др Селена Ракочевић.

-Књига је, заправо, део мог специјалистичког рада из 2012. године. Има два дела и у првом су обрађени обичаји и обреди Срба у Поморишју, док је други део посвећен игри и плесовима овог краја и он садржи нотне записе и кинетограме. У Румунији већина места поседује своју монографију, међутим, нема пуно писаних дела о играма из Поморишја и сада су оне сабране на једном месту – каже Игор Попов.

Током 15 година теренског истраживања забележено је 50 игара. Књига може да послужи и као научна литература, али може да буде интересантна и обичним људима који желе више да сазнају о обичајима Срба у Румунији. Подаци који се налазе у делу односе се на период од половине 19. века до данас.

-Сваке године у оквиру Етно кампа ми истражујемо терен Поморишја и мисија је да све игре које смо забележили и истражили на неки начин оживимо и то у културно-уметничким друштвима Срба у Румунији. Са друштвима у Чанаду, Араду, Великом Сентпетеру, Фенлаку  „Гусле“  сарађују годинама, тако да би нове кореографије нашле место у њиховим репертоарима – додаје Попов. –  У Поморишју се обележавају сеоске славе, организују балови, разне свечаности, славља. Сваки догађај почиње тако што се одигра шест игара које су окосница играчког репертоара Поморишја и то је обичај који је сачуван одавнина.

Игор Попов је, користећи се записима са терена, поставио и кореографију „Српске игре из Поморишја“ коју су први извели чланови „Гусала“. Након тога, постављена је у Великом Сентпетеру, Чанаду, Фенлаку и Араду.

-Игре су тешке, захтевају добре саставе и добре ансамбле. Траже пуно вежбања и једне су од најтежих игара што се тиче корака, стила и саме играчке технике. КУД „Плави делија“ из Великог Сентпетера до сада је, са овом кореографијом, освојио пуно награда, а једна од најзначајнијих је сребрна плакета на Европској смотри српске дијаспоре 2019. године – сазнајемо од нашег саговорника.

О књизи су, поред аутора, говорили др Кристина Плањанин Симић , књижевница Јаворка Марков Јоргован, Саша Јашин и директор АДЗНМ “Гусле” Зоран Петровић, а подршку је дао и почасни председник Савеза Срба у Румунији др Славомир Гвозденовић.

Посебну ноту промоцији су дали чланови АДЗНМ “Гусле” из Кикинде и КУД-а “Плави делија” који су приказали традиционалне игре и песме које су Срби из румунског Поморишја вековима играли и певали. У Кикинди је промоција планирана за 26. јул.

 

Мали матурантски плес

Први „Мали матурантски плес“ организован у СЦ „Језеро“ окупио је 350 учесника. Са традиционалним играма које су савладали на часовима физичког васпитања у школама, наступили су ученици четвртог разреда, уз другаре из Школе фолклора Академског друштва за неговање музике „Гусле“.

Плес је организован као завршетак пројекта који су заједнички реализовали уметнички руководиоци и асистенти Друштва и градске школе.

– Традиционалне игре се заборављају и нестају и на нама је да то спречимо. Једна од три такве игре које су заштићене као нематеријално културно наслеђе је „Мало коло“, а како су „Гусле“ носилац заштите, наша је обавеза да чувамо културну баштину. На часовима у школама акценат је био управо на „Малом колу“, али су ђаци учили и друге познате игре – истакао је директор „Гусала“, Зоран Петровић.

На манифестацији је учествовало свих шест градских основних школа. Ово је, уједно, био и најбољи начин да се четвртаци опросте од својих учитељица и учитеља.

– Имамо сјајну, дугогодишњу сарадњу са „Гуслама“ и радо смо подржали овај пројекат. И ми, просветни радници, желимо да негујемо код деце традиционалне вредности. Надамо се да ће пројекат заживети и да ће неки нови клинци наредне школске године учити ове игре – изјавио је председник Актива директора основних школа и директор школе „Жарко Зрењанин“, Тихомир Фаркаш.

Подршка пројекту није изостала ни из Градске управе. Децу и окупљену публику поздравила је заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски. Она је ђацима пожелела пуно среће у вишим разредима и да безбрижно проведу школски распуст, у дружењу и игрању. Програму су присуствовали и председник Градског парламента, Младен Богдан, и чланице Градског већа, Валентина Мицковски и Мелита Гомбар.

– Похваљујем иницијативу „Гусала“ јер је важно да децу учимо о нашим коренима, пореклу и традицији. Ово је најлепши начин да се опросте од учитељица и учитеља од којих су пуно научили – рекла је Мицковска.

 

error: Content is protected !!