Уметничка колаборативна група „ДИМ Тим“ коју чине Данијела Мршуља Васић и Миленко Васић, визуелни уметници из Београда, вратила се у Кикинду, у Салон Музеја „Тера“ у којем је, пре три седмице, поставила своју изложбу „КОД“. Данас су, у њеном средишту, одржали мултимедијално предавање на тему историје зидног сликарства.

Кроз време, мурали су мењали свој облик, некада су били ближи ономе што називамо савременим животом – политици, спорту… али постоје и читаве групације које кроз мурале изражавају своје ставове. Пре неколико дана хиперреалне ликове направили су, у муралима, навијачи „Партизана“ на Дорћолу. Одмах затим звездаши су их прекречили, прича Миленко Васић.

Мурали овог уметничког тима налазе се широм света – од Швајцарске до Вијетнама. Данас ће оплеменити стражарску кућицу на улазу у некадашњу касарну.

– Наши мурали су, обично, бирани за неке просторе, трудимо се да пробуде пажњу на дужи рок и траже од људи да размишљају, укључе своје сензоре и пронађу себе. У Новом Саду имамо два, један је на Свилари и има стих. Тамо се налази задњи високи оџак од цигала и сметала им је кућа у близини. Ми смо на њој урадили такозвани пут свиле – меандре велике равничарске реке смо, у геометризованом смислу представљене, одвели до далеких пространстава. Пошто је Мика Антић живео у том крају, и Алмашка црква је тада славила 300 година, ту је сада, словима величине једног метра, стих који је он преузео од старих Кинеза и  мало га прерадио. То је, такође, и прва изрека коју је наша ћерка научила када је имала две године: „Само време и стрпљење претварају дудово лишће у свилу“ – прича Миленко Васић. – Урађено је анаграмски, хтели смо да човек мора да застане мало, да потроши време на тумачење и да то буде каписла за нека друга размишљања. У доњем делу смо, са децом из оближње школе, направили оригами-голубове који су прекрили постојеће графите, ружне речи о текућој политици.

Први мурал „ДИМ Тим колаборацијске групе“ у Кикинди биће такође урађен и анаграмски и имаће асоцијације на касарну и на „Теру“. Обухватиће читаву стражару и на њој су данас рад започели, осим породице Васић, и присутни Кикинђани и запослени у „Тери“.

Иначе, Данијела Мршуља Васић била је у „Тери“ као студенткиња, пре 16 година. Тада је настало 50 комада стопала, сада изложених на поставци „КОД“. Стопала су прешла тачно 2.828 километара по изложбама у различитим поставкама и вратила се у Кикинду. „Ми то називамо ‘кодом’, каже Васић и најављује још један долазак у Кикинду, како би направили „теракота лопте“, као ознаку за Музеј.

Тако ће изузетна, светски призната и уважавана уметност Васића, оставити свој печат и у нашем граду, управо тамо где јој је и место и чему су се вратили – у Центру за лепу и примењену уметност „Тера“.

С. В. О.