Други дан васкршњег празника, у Србији је нерадни дан. Васкршњим понедељком започиње такозвана Светла недеља, која се сматра продужетком Васкрса. Данас се настављају гозбе и весеља, дочекују се рођаци, кумови, комшије и пријатељи, родбина из удаљенијих крајева. Сваки гост добија обојено јаје.

Српска православна црква и верници данас славe и Светог Георгија, једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску веру. Једна је од најчешћих слава код Срба.

Славни светитељ родио се у кући богатих родитеља у Кападокији. Његов отац је страдао као хришћанин, након чега се мајка преселила у Палестину, где је одрастао. Као младић, доспева до чина трибуна у служби цара Диоклецијана. У то време, цар је започео велики прогон хришћана. Тамница, окови и сва друга страшна мучења нису поколебали младића.

Када је Ђорђе молитвом васкрсао једног мртваца, многи су примили Христову веру, међу њима и царева жена Александра. Цар је најзад одлучио да Ђорђа и своју жену осуди на смрт сечењем главе. Царица је издахнула на стратишту пре погубљења, а Свети Ђорђе посечен је 303. године.

Свети Георгије се на иконама представља у војводском оделу, на коњу, са којег копљем пробада страшну аждају. Аждаја на икони представља многобожачку силу која је „прождирала“ бројне невине хришћане.

Поштован је као заштитник многих држава и градова у Европи, али и заштитник коњице, витезова и витештва и крсташких похода. Српска православна црква га слави два пута годишње. Главни празник је Ђурђевдан и празнује се 6. маја по грегоријанском календару, а други је пренос моштију и обновљење Храма Светог Георгија – Ђурђиц, који се слави 16. новембра.