Шесторо вајара овог јула има привилегију и част да ствара на светском нивоу етаблираном, Међународном симпозијуму „Тера“. Вечерас су, публици и једни другима, представили своје досадашње радове, у потпуно прилагођеном и пријатном амбијенту атељеа некадашњег Погона три фабрике црепа. Овде се, уз помоћ најбољих мајстора и са највећом пећи у региону, већ назиру облици идеја које су понели са собом или бивали инспирисани затеченим – простором, људима и историјом града.
Стивен Мос, вајар из Велике Британије који живи и ради у Паризу, каже да је први пут у Србији, а премијерно ће урадити и скулптуру великог формата од глине са којом, такође, никада није радио.
– Све је јако, јако добро овде. Никада нисам радио велике формате, посебно не у глини. Вајам са епокси смолом – каже Мос. – Моја скулптура имаће референце на неколико уметничких дела, али највише на слику Пола Сезана „Голубарник“, из 1898. године. У суштини, репродукујем је у глини и скулптури. Све је веома лепо, људи, град, јако сам задовољан иако сам имао незгоду са бициклом и поломио сам ногу. То ме је мало успорило, али сам пун оптимизма.
Мос је експериментални вајар и његови радови су у многим јавним колекцијама у Француској.
На овогодишњем сазиву стварају и: вајар Милорад Мића Стајчић и сликар Срђан Арсић из Београда, Божица Рађеновић, вајарка, самостална уметница која живи и ради у Отави, Весна Перуновић коју је уметнички пут одвео у Торонто, и Анамарија Шербан из Арада. Она је, на Универзитету у Темишвару дипломирала вајарство и докторирала визуелне уметности.
Према утисцима које су поделили са нама, веома су задовољни што су у друштву одабраних уметника који, у изванредним условима, у потпуном миру на рубу града, измаштавају, граде и подижу нова дела која ће оставити својим домаћинима и свим Кикинђанима као легат за будућност.
С. В. О.