Проф. др Спасоје Граховац, грађанин света прожет традицијом, историјом и родољубљем

Много драгоцених сећања и емоција побудило је вечерашње представљање две књиге посвећене проф. др Спасоју Граховцу (1936-2019), једном од највећих културних и просветних радника у нашем граду. У амфитеатру Високе школе струковних студија за образовање васпитача представљен је „Споменик пријатељства“, књига коју је приредио проф. др Јовица Тркуља и „Спасоје Граховац- живот и дело“, аутора проф. др Јовице Тркуље и мр Гордане Ђилас.

-Трудим се да одужим дуг према учитељима и професорима који су нам били духовни родитељи. Професор Граховац је био мој професор у Гимназији, оставио је дубок траг у низу генерација. Ја сам пре неколико година осетио потребу да узвратим свој дуг њему и то сам успео тако што смо припремили ове две књиге. У књизи „Спасоје Граховац –живот и дело“, Гордана Ђилас је приказала све што је он написао и објавио, то је библиографија, а ја сам покушао да прикажем његов часни животни педагошки пут. Ово је прилика да се подсетимо његовог часног животног пута, врло значајног дела и барем донекле одужимо дуг који имамо према једном од великана Кикинде- истакао је проф. др Јовица Тркуља.

Са изузетним поштовањем и нескривеним емоцијама према свом професору, говорила је Станислава Хрњак, једна од аутора књиге и покрајинска посланица.

-Професор Спасоје Граховац је обележио мој живот од детињства па до студентских дана, први пут са њим сам се срела као девојчица у четвртом разреду основне школе, а касније и у студентским данима. Спајао је културу и образовање, пратио нас и у АДЗНМ „Гусле“, где сам стицајем животних околности провела 15 година. Знао је да нам приступи људски и професионално, као професор и као наш суграђанин. Он је и један од највећих завичајних писаца у нашој средини. То је наше богатство, људи попут њега су пример како се живи, а кроз дубок траг који нам је оставио у аманет са тим наслеђем треба да упознајемо младе нараштаје- рекла је Станислава Хрњак.

Професор Граховац је говорио да је извео на пут више од 5.000 студената и ученика, али је његов утицај био много већи, напоменула је чланица Градског већа задужена за образовање и културу Валентина Мицковски.

-Његова доброта, професионалност као и академско знање дали су велики допринос нашем граду и поносни смо на то. Наша је обавеза да наставимо његову мисију неговања вредности као што су доброта, родољубље, поштење, посвећеност образовању и култури- истакла је Мицковски.

Ово је значајна промоција за Високу школу струковних студија за образовање васпитача и за град, и уједно најава прославе Дана школе 4. априла, указала је др Ангела Месарош, директорица ове образовне установе.

-Промоција је уприличена захваљујући професору Тркуљи и породици Граховац, Бранки и Мирку. Професор Спасоје Граховац је дао велики допринос у области образовања, културе, спорта. Предавао је српски језик и књижевност, дуго година је градио ову школу на чему смо му захвални. Наш је професор, био је директор Педагошке академије и заслужни је грађанин. Школа је била саиздавач обе књиге- истакла је Месарош Живков.

О делу професора Граховца говорили су и Марија Танацков, књижевница, књижевна критичарка и његова ученица, Милана Бајкин, библиотекарка Завичајног одељења кикиндске библиотеке „Јован Поповић“ и Славољуб Гвозденовић из Савеза Срба у Румунији.

Мотивисао ђаке да заволе литературу

-Обожавали смо га, тражио је од нас да читамо, да користимо градску и школску библиотеку, књижевну критику и историју- испричала је Марија Танацков, књижевница и књижевна критичарка. – На леп начин нас је стимулисао да сами говоримо о књижевним делима, па и да се посвађамо око тога да ли је Ана Карењина у праву или није што је тако завршила свој живот. Дао нам је подстицај да схватимо озбиљност литературе и културе, и можда смо, неки од нас, и завршили књижевност баш захваљујући професору Граховцу.

Стипендиста Гетеовог института

Професор Спасоје Граховац је дипломирао на Филолошком факултету у Београду 1962. године. Био је стипендиста Гетеовог универзитета у Стразбуру (1960. године), а у Руско Село се вратио због смрти оца. Радио је као професор и у Економској школи (1962-1970) и Гимназији (1971-1978).

Добитник је низа признања, међу којима је Награда општине Кикинда за животно дело која му је додељена 2013. године. Почасни је грађанин Ченеја.

Спомен биста

Станислава Хрњак, једна од аутора књиге и покрајинска посланица, изнела је предлог да би, у част професора Граховца, уколико се породица са тим сагласи, у холу ВШССОВ требало да буде подигнута његова биста. Иницијатива је пропраћена аплаузом.

Don`t copy text!