-Splet životne mudrosti i stvaralačke snage kod Andrića fascinira. Nakon što decenije života provedete baveći se njegovim delom, dođete do saznanja da niko nije bolje i uspešnije, u ovom delu sveta, odgovorio na izazove života od njega, kaže istoričar književnosti i profesor Filološkog fakulteta u Beogradu prof. dr Aleksandar Jerkov. O delu velikog pisca, našeg jedinog nobelovca, Jerkov je nadahnuto govorio maturantima gimnazije „Dušan Vasiljev“, na predavanju u kikindskoj biblioteci.
-Fasciniran sam ne samo njim već Njegošem, Dositejem, Vukom, Crnjanskim, velikim pesnicima 20. veka, ali povrh svih njih Dositej i Andrić su za mene najviši nivo promišljene mudrosti- kako u književnosti pronaći mesto za život.
Savremen, aktuelan i svevremen, Andrića i dalje prati „ceo okean tajni, splet zagonetki i čuda“.
-Mnogo toga još uvek otkrivamo o Andriću, ne samo u biografiji već i u čitanju tekstova.. Malo ko zna kakva se transformacija odigrala između prvog i drugog izdanja „Puta Alije Đerzeleza“ i kako je Ivan nestalo i ostalo Ivo, kako se njegov stvaralački identitet utemeljio u srpskoj književnosti i kulturi. Malo je poznato da je Andrić svojom rukom i to u teškim vremenima napisao da je Srbin. On je rođen u katoličkoj porodici, kao Hrvat, delovao je u okviru hrvatskog kulturnog kruga. Ali izvorni identitet koji ga je utemeljio zasnovan je na Njegošu, Vuku, Bori Stankoviću…to je njegova voljna i svesna odluka doneta u teškim vremenima kada je mnogo probitačnije bilo da bude Kroat. Ne želim to da prenaglasim, ali taj fini detalj je nedovoljno poznat, uvek se misli da je bio komformista, da se prilagođavao, tražio ugao… Tačno u mnogim situacijama, ali nije samo to- ukazuje prof. dr Jerkov koji priprema knjigu „Andrić i Evropa“ .
-U njegovim delima vidite i saznanje o Evropi, koja nije pomodna i jeftina priča o uspešnoj zapadnoj Evropi, nego kako ovo ovde graditi kao evropsko mesto. To je mudrost koja nije jeftino mondijalistička, a upisala se u njegove priče, romane, zapise- istakao je Jerkov.
