Predavanjem o pravilnoj ishrani i zdravlju, u Ekonomsko-trgovinskoj školi obeležen Svetski dan hrane

Pravilna ishrana i kako namirenice koje unosimo utiču na zdravlje, teme su kojima je neophodno stalno posvećivati pažnju, rečeno je, između ostalog, na današnjem predavanju u Ekonomsko-trgovinskoj školi, upriličenom na Svetski dan hrane, 16. oktobar.

Pod sloganom „Pravo na hranu za bolji život i budućnost – da niko ne bude gladan“, aktivnosti su organizovali Sekretarijat za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Gradske uprave i Zavod za javno zdravlje. Prezentacija je upriličena u medijateci Ekonomsko-trgovinske škole, za učenike koji se školuju za kuvare.

U Mesecu pravilne ishrane, ističu se teme dostupnosti i bezbednosti hrane, rekla je jedan od predavača, dr Sanja Brusin Beloš, specijalista higijene, načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju u Zavodu.

– U svetu imamo više od 700 miliona ljudi koji gladuju a, s druge strane, 20 odsto populacije je gojazno, posebno na zapadnoj hemisferi, u Evropi i u Severnoj Americi, gde čak više od polovine odrasle populacije ima neki od vidova gojaznosti, što je faktor rizika za sve masovne nezarazne bolesti – rekla je dr Brusin Beloš.

Miroslava Narančić sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Grada đacima je, takođe, govorila o zdravoj ishrani, i o navikama koje je potrebno sticati od najranijeg doba.

– Način ishrane u vezi je i sa gastronomijom i sa multikulturalnošću – navela je Narančićeva. – Pričamo i o pravu na dovoljnu količinu zdravstveno ispravne hrane koja nutritivno odgovara svim potrebama čoveka. Takođe, način ishrane ne zavisi samo od naših mogućnosti, nego i od navika, i zato je potrebno zdrave rutine uvoditi deci od najranijeg uzrasta.

Ena Ćirilov, učenica drugog razreda koja se školuje za kuvara, kaže da je ova tema deo i teorije i prakse

– Na praksi, takođe, pripremamo zdravu hranu – kaže Ena. – Ipak, mislim da su, kada je pravilna ishrana u pitanju, stariji disciplinovaniji od nas mladih.

Na još jedan važan aspekt ove teme pažnju je skrenuo njen drug iz razreda, Kristijan Preljević.

– Školujemo se za specifičan posao na kojem se, prilikom termičke obrade hrane, strogo vodi računa o ispravnosti svake namirnice posebno. Kuvari striktno vode računa, pre svega, o svojoj higijeni i o higijeni prostora u kojem se hrana priprema, kako bi ona bila zdravstveno bezbedna. Mislim da brza hrana sa štetnim mastima, koja stiže sa Zapada, najviše doprinosi gojaznosti – rekao je Kristijan.

U Vojvodini je 51 odsto odrasle populacije gojazno, a posebno zabrinjava činjenica da višak kilograma ima i 24 odsto dece, napomenula je doktorka Brusin Beloš. Ona je podsetila da u Zavod za javno zdravlje, u ambulantu za dijetetiku, mogu da dođu svi kojima je potrebno da se izradi individualna dijeta. Sa uputom lekara opšte prakse ova zdravstvena usluga se ne naplaćuje.