Danas se Pravoslavna crkva seća Svetog Tome, jednog od dvanaestorice apostola, jedinog među njima koji nije krio svoju sumnju u Vaskrsenje Hristovo, zbog čega je i nazvan Neverni Toma. Smatra se da je, kroz njegovu nevericu u taj čudesan događaj, hrišćanstvo dobilo potvrdu Vaskrsenja.
Prema Novom zavetu, kada se Hrist pojavio pred njim i ponudio mu da mu opipa rane, Toma je uzviknuo reči po kojima je upamćen: ”Gospod moj, i Bog moj!”
Sveti Toma je bio jedini apostol koji je propovedao izvan granica tadašnjeg Rimskog carstva. Poznat je kao apostol Persije i Indije u kojoj je ustanovio crkvu i postavio sveštenike i episkope. Mnogi ljudi su tamo prihvatili hrišćansku veru sledeći ga.
U Sirijskoj orijentalno-pravoslavnoj crkvi, Toma je poznat kao Isusov brat koji je utemeljio crkve na Istoku. U ranom hrišćanstvu postojalo je predanje da je Isus imao brata blizanca, po imenu Juda Toma Didimos.
Apostolu Tomi se pripisuje da je autor nekanonskog Jevanđelja po Tomi. Za života se proslavio mnogim čudesima.
Jedini od apostola zakasnio je na pogreb Svete Bogorodice. Kada je na njegovo navaljivanje grob otvoren, videlo se da nema tela, da je vaskrsla i uznela se na nebo, čime je otkriveno čudesno proslavljenje Majke Božje.
U našem narodu, u sušnom periodu, Svetom Tomi se upućuju molitve, jer ovaj svetac čuva pečat od oblaka i donosi dragocenu kišu.
Tomindan mnoge porodice u Srbiji obeležavaju kao krsnu slavu, a kako je bio i vešt drvodelja, kao esnafsku slavu proslavljaju ga drvodelje, bačvari, kolari, stolari, užari, dunđeri, bunardžije, kaldrmdžije i zidari.
U nekim krajevima veruje se da Sveti Toma štiti od vukova. U pravoslavnom kalendaru, ovaj praznik nije obeležen crvenim slovom. Prema verovanju, danas se nikud ne ide. Kaže se: „Sveti Toma, sedi doma“.
