Vozdviženje časnog Krsta ili Krstovdan praznik je obeležen crvenim slovom i dan kada se posti. Srpski narod prepoznaje značaj posta za Krstovdan i zato je u narodu ukorenjena izreka: Ko se krstom krsti, za Krstovdan posti.

Ovog dana praznuju se dva događaja u vezi sa Časnim krstom Hristovim: pronalazak Časnog krsta na Golgoti i njegov povratak iz Persije u Jerusalim.

Obilazeći Svetu Zemlju, Sveta carica Jelena želela je da potraži Hristov Časni krst. Neki starac, Jevrejin, po imenu Juda, jedini je znao mesto gde se krst nalazio, pa je prisiljen od carice da joj saopšti, da je krst zakopan pod hramom Venerinim, koji je na Golgoti podigao car Hadrijan.

Carica je naredila da poruše taj idolski hram. Kopajući u dubinu, nađoše tri krsta i carica ja bila u nedoumici kako da raspozna Hristov krst. Patrijarh Makarije, koji je bio sa njom, naredio je da se donese pokojnik i da se na njega postavljaju redom jedan po jedan krst. Kada su stavljeni prvi i drugi krst, pokojnik je ostao da leži nepromenjeno. A kada je na njega stavljen treći krst, pokojnik je oživeo. To je bila potvrda da je to časni i životvorni krst Hristov.

Nakon toga su krst postavili i na jednu bolesnu ženu, i žena je ozdravila. Tada je patrijarh Makarije uzdigao krst, da ga sav narod vidi. Carica Jelena je napravila kovčeg od srebra i položila u njega Časni krst.

Kasnije, kada je persijski car Hozroje osvojio Jerusalim, odveo je narod u ropstvo i odneo Časni krst u Persiju. U Persiji je krst bio 14 godina, do 628. godine, kada je grčki car Iraklije pobedio Hozroja i sa slavom povratio krst u Jerusalim.

Ušavši u grad, car Iraklije nosio je krst na svojim leđima. Odjednom je stao i nije više mogao da napravi ni korak. Patrijarh Zaharije je tada video anđela, koji je sprečavao cara da u raskošnom odelu ide pod krstom po putu po kome je išao sam Gospod Isus Hrist, bos i ponižen. Kada je to rekao caru, on se svukao, pa je, u skromnoj odeći i bosonog, uzeo krst, izneo ga na Golgotu, i položio u hram Vaskrsenja, na radost i utehu svih hrišćana.