Božićni post je jedan od četiri višednevna crkvena posta. U pravoslavlju je drugi po dužini trajanja, iza Vaskršnjeg posta, a po strogosti posta, blaži je od Vaskršnjeg i Velikogospojinskog.
Traje 40 dana, od 28. novembra do Božića, 7. januara. Podrazumeva uzdržavanje od masne hrane, ali i od loših dela i zlih misli.
U srpskoj pravoslavnoj crkvi su pravila Božićnog posta takva da se ponedeljkom, sredom i petkom posti na vodi (hrana se priprema bez ulja), utorkom i četvrtkom je dozvoljeno ulje, što se naziva postom na ulju.
Još blaži vid posta, u kojem je dozvoljeno jesti ribu i morske plodove je subotom i nedeljom. Poslednjih sedam dana posta postoje manje razlike u pravilu, pa je post nešto stroži: ponedeljak, sreda i petak su na vodi, a utorak, četvrtak, subota i nedelja na ulju i vikendom se ne jede riba. Kako je Badnji dan poslednji dan posta, riba se ne jede ni tog dana.
Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ objavio je savete o ishrani u toku posta
Posna hrana, spremljena na vodi ili na malo ulja, lakše se vari od masne, začinjene hrane, ali mnogi, zbog takvog načina pripreme hrane i izbora namirnica, nemaju nakon obroka osećaj sitosti. Tada se vrlo često povećava unos hleba, testenine, džema, koštunjavog i suvog voća i post može da se završi čak sa nekoliko kilograma viška. Da bi se sprečilo da do toga dođe, obroci moraju biti redovni, umereni i raznovrsni, poručuju iz „Batuta“.
Za doručak se mogu jesti ovsene, ražane, speltine pahuljice, kaša od polbe, ovseni griz, proso, uz dodatak badema, voća i cimeta.
Jabuke, mandarine, pomorandže, sa visokim sadržajem vlakana i vitamina C, uz manju količinu orašastih plodova, mogu da čine užinu u toku dana.
Povrće možemo grilovati ili ispeći u rerni sa malo maslinovog ulja i začinima ili napraviti salatu uz ribu ili crni hleb. U salate ili pahuljice možemo dodati semenke bundeve koje zbog svog sadržaja vitamina, minerala, vlakana i antioksidanasa, imaju značajnu hranljivu vrednost.
Za vreme posta treba voditi računa o unosu proteina i kalcijuma s obzirom na to da u ishrani nisu zastupljeni meso, mleko i mlečni proizvodi. Dva do tri puta nedeljno trebalo bi jesti ribu, mahunarke kao što su pasulj, sočivo, leblebije koje možemo unositi u kombinaciji sa žitaricama.
Izvor kalcijuma su susam, koji možemo dodati salatama ili pahuljicama, tunjevina, losos, ovsene pahuljice. Kod konzumacije takozvanih biljnih mleka treba voditi računa i o količini šećera koju mogu da sadrže, navodi se u uputstvima Savetovališta za ishranu Instituta za javno zdravlje Srbije.
