Иако се, из године у годину смањује број случајева инфекције трихинелом, она је и даље на овим просторима ендемска врста и ризик од трихинелозе постоји, упозоравају стручњаци.
– Услед неспровођења био-сигурносних мера каква је дератизација, на мањим газдинствима се дешава да се свиње заразе. Један од узрока може бити и потенцијално заражена храна на фармама где су свиње узгајане на слободан начин – рекао је за РТВ др Станислав Симин са Пољопривредног факултета.
На великим фармама где се узгој контролише, мања је шанса да животиње буду заражене. Једини начин да будете сигурни да месо није заражено овим паразитом је да га пре конзумирања однесете на анализу у акредитоване лабораторије или код ветеринара који су обучени да прегледају месо.
Термичком обрадом меса ларве трихинеле се уништавају али, уколико месо није прошло неопходне контроле, не би требало конзумирати производе сушеног меса, упозорава Симин.
Додаје да је, на срећу, последњих 13 година, број заражених људи у опадању. Године 2021. није био регистрован ни један случај заразе. Према подацима „Батута“ прошле године је било око 40 случајева заражених људи.
Што се тиче дивљих свиња, преваленца (укупан број оболелих у односу на целу популацију) је од 0,5 до 2 одсто. У 2020. години од 12 хиљада прегледаних свиња био је један одсто заражених.