Представа „Настојник“ Народног позоришта одиграна је у петак 150. пут. Позоришни зналци кажу да овај број, да би се упоредио са престоничком статистиком, треба помножити са десет.
Драган Остојић, који је и редитељ представе, Бранислав Кнежевић и Славољуб Матић и вечерас су веома инспирисано, за своју публику, како обично кажу, „настајавали“, и поново су били друкчији и нови. Чини се да је на препуној малој сцени било много гледалаца који већ добар део текста знају напамет. И у томе се, сасвим сигурно, огледа дуговечност овог комада.
– Вечерашње извођење је показало да још увек имамо свежину игре и мотивацију да „Настојник“ доживи и следећи јубилеј – рекао је Остојић за „Кикиндски портал“.
Ни овога пута тројица глумаца нису изневерили традицију да за „округла“ извођења припреме изненађење. Као гости, у представи су се појавили: Бранислав Унгиновић, глумац из Сенте, Каменко Бертић, глумац и директор кулског позоришта, и глумац Стефан Остојић. Они су одиграли ликове који се, иначе, само помињу у тексту: доктора у „болници изван града“, ирског шифоњера и Грка што је Шкот.
И наравно, поново је, јер је јубилеј, представа на кратко заустављена да би глумци почастили публику – пивом или соком, у знак захвалности за верност и подршку дугу три и по деценије.
Те 1988. године, 21. марта, у тада Народном аматерском позоришту, исти глумци први пут су публици одиграли нешто друкчије – комад енглеског писца Харолда Пинтера, помало коморан, театарски авангардан и друкчији.
Пре него што су освојили публику, поверење им је указао тадашњи управник, Бранислав Шибул, који је присуствовао јубиларном извођењу.
– То је била њихова идеја и било је нормално да се подржи. Они су већ били глумци овог ансамбла. Од почетка, мислим да је то основно, суштина је у вредности њихове игре, уживали су у томе. Ово сада је већ мало „накићено“ јер су додавали текст и развијали га на свој начин. Публика је то добро прихватала управо због њихове игре. И на фестивалима су добро пролазили. У Крагујевцу, на интернационалном „Јоаким фесту“, на којем су добили награду за најбољу мушку улогу, у жирију је био и један редитељ Енглез, и он је такву игру наградио. У време када је настао „Настојник“, овде су се радиле представе које су биле значајне на југословенском нивоу и које су побеђивале на савезним фестивалима. Било је то златно доба овог позоришта – рекао је Шибул.
Глумци тврде да је њихова представа једина у држави, а вероватно и на ширем простору, која је доживела оволико година играња без измена у ансамблу. На крају овог извођења сели су међу публику и фотографисали се за успомену. До новог играња и обостране радости сусрета на сцени кикиндског позоришта.
