Нису се ватерполисти ЖАК-а претерано надали да могу вечерас изненадити лидера на табели Прве „А” лиге и главног кандидата за пласман у нашу елиту – екипу београдског Старог града па је у таквој атмосфери и одигран сусрет 16. кола у којем су Београђани на базену „Језера” славили 14:8 (2:1, 5:3, 3:1, 4:3).
– Стари град дошао нам је у госте као водећи, а по свему судећи на првој ће позицији и окончати сезону тако да не чуди што су данас били бољи од нас и заслужено славили. Једноставно, реч је о разлици у квалитету – вели Мирослав Мунћан, тренер ЖАК-а.
Као што је и пре овога кола било познато, ЖАК је осигурао опстанак у нашем другом рангу, а наредног викенда, у претпоследњој рунди сезоне, гостоваће у Шапцу, Сави.
ЖАК: Бушић, Цветић 1, Наћук, Зорић, Будурин 1, Јовановић, Илић 2, Марић, Видицки 1, Гавранов, Симић 1, Здравкович, Шушница, Палоташ 2.
– У првом полувремену пружиле смо бољи отпор јаком ривалу, а морамо да се окренемо наредним мечевима и да порадимо на исправљању грешака – рекла је Теодора Ђукичин.
Дакле, пошто су љубитељи рукомета, они који су конзументи медија, ускраћени од тренера Кикинђанки за калкулацију на који начин ЖОРК Кикинда може до опстанка, неће се ни спортска рубрика овога портала тиме бавити, већ ћемо само рећи да екипа из нашега града, претпоследња на лествици, у наредном колу, у суботу, гостује екипи Бора, која од ње има пет бодова више и прва је изнад црте опстанка, а сутра ће Боранке играти у Новој Пазови против Младости. Бор ће после те сутрашње и оне наредне утакмице против Кикинде, имати још два меча, а Кикинђанке три. За победу се додељују два бода, а за реми бод. Значи, кога занима нека калкулише…
Успевала је Кикинда да поравна резултат још у два наврата, али 40 секунди пре краја домаћи играч Мутавџић пресудио је поготком с крила за коначан исход у корист свога тима који је, ушушкан у средини табеле, овај меч одиграо без резултатског оптерећења.
Великоселци су први запретили на „Илији Пантелићу”, чак две изгледне прилике нису у уводу реализовали, најпре Јовандић па Мисић, а на супротној страни млађани Немања Ковачевић вођа навале Слободе, иначе Великоселац, у 23. минуту ушао је у казнени простор, имао је и Бјелановића на леђима, али је издржао дуел и потом савладао голмана гостију.
Пет минута касније Немања Врбачки ослободио се двојице чувара и искоса дуплирао предност Слободе, а убрзо је на другој страни, након корнера Теодор Бјелановић главом смањио.
Два минута пре одмора, после корнера Поповића и пошто је лопта с прве „преглавана” на другу стативу, Дејан Ћосић изблиза је био присебан и повисио на 3:1. Почетком наставка, у 53. минуту, Ковачевић је одличну партију крунисао својим другим голом и практично тада је већ осигурана победа Новокозарчана. Млади Великоселац у бело-плавом дресу Слободе високо је скочио и забио главом. Тачку је ставио Врбачки, такође двоструки стрелац, у 73. минуту након брзе акције Лисице, још једног Великоселца у мајици Слободе – трећег уз млађаног Лабуса, и његове повратне лопте пред врата гостију.
– Најважније је што је дерби протекао у фер игри. Све је било чисто и то ми је посебно драго. Козара је боље ушла у меч, могла је и повести, али смо ми након тога одиграли добро и заслужено славили резултатом који је изненађујући – рекао је након меча Слободан Митровић, тренер Слободе.
Владимир Китановић кормилар Козаре био је, дакако, разочаран:
