Bračni zaveti o doživotnom zajedničkom životu i deljenju dobra i zla, u praksi, u našoj sredini, ređe se obistinjuju. U neslavnoj statistici o učestalosti razvoda brakova, Kikinda je vodeći grad. To nedvosmisleno pokazuju nedavno objavljeni podaci Republičkog zavoda za statistiku o zaključenim i razvedenim brakovima na teritoriji Republike Srbije za 2023. godinu. U našoj zemlji, prosečno se razvede svaki treći brak, dok je u Kikindi taj postotak znatno veći- čak dva od tri sklopljena braka završe ce razvodom.

To znači da Kikinđanke i Kikinđani doživljavaju bračni brodolom dva puta češće od prosečnog stanovnika naše zemlje.

Šampionska pozicija našeg grada kada je reč o razvodima nije nova, ukazuje specijalista kliničke psihologije i sudski veštak Đorđe Popović.

– Kikinda je hronično prvak Srbije u broju razvoda. U proseku, na 100 venčanja imali smo oko 50 razvoda. Vreme u kom živimo je bogom dano za odgajanje egocentrizma. Kapitalizam je sa sobom doneo individualizam, koji u slobodnom prevodu znači egocentrizam, a egocentrizam u slobodnom prevodu znači sebičnost, koja se, samo je pitanje vremena, pretvara u gramzivost, a ona u pohlepu, a pohlepa, kako je to govorio Đura Jakšić, u pakost i zlobu. Danas retko ko ima sposobnost da dostojanstveno, mirno i odgovorno deli život sa drugom osobom. Nove generacije nisu odgajane u altruističkom duhu, već upravo suprotno, za razliku od perioda do devedesetih godina, kada smo umeli da brinemo jedni o drugima, razumeli tuđu nevolju, a ne samo sopstvenu. Došlo je vreme u kojem je pojedinac sebi najvažniji na svetu. U takvoj klimi neznatne su šanse da se dugo održava i postoji kvalitetan brak- ocenjuje Popović.

Razvod nije samo jedna od najstresnijih situacija u životu. Često je to bolna trauma koji donosi mnogo više nevolja od slomljenog srca. Starateljstvo nad decom i podela imovine predstavljaju kamen spoticanja velike većine dojučerašnjih partnera.

– Kao sudski veštak već dvadesetak godina imam prilike da posmatram kako se ljudi razvode. Retko se dešava da se ljudi razvedu kao ljudi. Nažalost najčešće se razvode kao razbojnici koji imaju svašta da kažu jedno o drugom. Pošto poslušam obe strane i svu moguću obostranu artiljerijsku paljbu, pitam- ko vam je držao pištolj kad ste potpisivali sudbonosno da. Time hoću da kažem da je u redu razvesti se, ako supružnici više ne mogu zajedno, ali razilaženja u miru gotovo da nema. Moguće je da neki procenat ljudi može bez zlih reči da odu svako na svoju stranu, ali to se vrlo retko sreće. Najčešće su tu bes, gnev, agresija, mržnja…- priča naš sagovornik.

Više od polovine razvedenih su oni koji imaju decu, a među razvedenim brakovima s decom, najčešći su oni s jednim detetom.

Starateljstvo dobijaju majke, u 70 odsto slučajeva. Najbolnija su međusobna razračunavanja bivših supružnika preko dece.

– Imamo jedan slučaj razvoda braka koji je bio pre sedam godina, a supružnici se od tad sve vreme tuže ko će biti staratelj dece. To je otišlo na više sudske instance, uključene su brojne institucije. Dosta puta sam i čuo rečenicu od „glave porodice”- uzeću ti sve- stan, decu, ništa nećeš imati. U 90 ili više odsto slučajeva, žena je ta koja piše tužbu za razvod braka. Dozlogrdi im jer se muževi ponašaju kao visoki gosti u hotelu u kom su proteklih godina odsedali i nisu ništa naročito radili. Podsetiću na izreku koja mi se ne sviđa, ali je našla mesto kod nas: „Kuća ne stoji na zemlji, nego na ženi”. Ta izreka potiče iz vremena kog više nema, a voleo bih da se izmeni i da kuća ne stoji na ženi već na mužu i ženi ravnopravno, na dva stuba- kaže Popović.

Razlozi za okončanje braka su: nasilje, ljubomora, mešanje roditelja jedne ili druge strane u život bračnih parnera, preljuba, alkoholizam, nepremostive razlike u pogledu najvažnijih životnih pitanja, finansijski razlozi. Neretko se danas učestalost razvoda dovodi i u vezu sa emancipacijom žena i njihovom ekonomskom samostalnošću.

– Istraživanja su pokazala da dva faktora najčešće doprinose razlazu, a to su ljubomora i mešanje roditelja jedne ili druge strane u život bračnih partnera. Ljubomora kad uđe teško se leči, kvari odnos, ruši poverenje, kao bolest koja ima evoluciju. Još jedan fenomen je odavno uočen. Bračni odnos počinje da se klima u trenutku kad se rodi prvo dete – navodi Popović.

Brak iziskuje posvećenost, ljubav, razumevanje, poverenje, uvažavanje. Ali može li dugogodišnje partnerstvo da dovede do zasićenja u vezi? Naš sagovornik ukazuje i na ovaj fenomen.

-Ima jedno iskustvo sročeno u izreci: „Kad dugo žive zajedno, životinje se zavole, a ljudi zamrze”. Fenomen zasićenja se retko pominje, ponekad se govori o bračnoj monotoniji, ali to po meni nije adekvatan izraz, pre bih rekao zasićenje. Posmatrajte bračni par koji hoda ulicom- ćute ozbiljnih lica na kojima je vidljiv umor, za razliku od prizora kada vidite momka i devojku, koji su živahni, pričaju… Brak je ozbiljan, dugotrajan i težak posao, to bi bila moja definicija braka- kaže Popović.

Najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju i to da posle Severnobanatskog okruga, po učestalosti razvoda prednjači Severnobački region. Dve opštine koje se, u našem okrugu, najviše ističu su Ada, gde su razvodi čak učestaliji od sudbonosnog da, i Senta u kojoj se na deset zaključenih brakova, bezmalo devet (8,7) okonča razvodom.

BRAKOVI NAJČEŠĆE PUCAJU U ČETVRDESETIM

Starosna dob pri stupanju u brak, ali i razvodu pomera se naviše. Prosečna starost muža pri razvodu braka u Srbiji je 45,2 godine, a žene 41,7 godina. Prosečna starost mladoženje pri stupanju u prvi brak u našoj zemlji je 31,8 godina, a neveste 29,1 godina. U Kikindi je nešto mlađi prosečan novopečeni bračni par. Kikinđani pri stupanju u prvi brak imaju u proseku 30,8 godina, a sugrađanke 27, 8 godina.

RAZLAZ POSLE KRATKOG, ALI I DUGOG BRAČNOG STAŽA

Put od medenog meseca do bračnog brodoloma nekada je veoma kratak. Razvode se mladi bračni parovi, posle svega nekoliko godina zajedničkog života, ali i oni sa višedecenijskim bračnim stažom. Prosečno trajanje razvedenog braka u Srbiji je 13,7 godina, a u Kikindi. 14,2 godine. Međutim, to ne znači da posle tolikih godina zajedničkog života nastupa najkritičniji period, već da je u pitanju srednja vrednost. Naime, najviše je razvedenih supružnika sa bračnim stažom do 9 godina, ali i onih koji su dobro i zlo delili duže od 25 godina.

Prosečno trajanje razvedenog braka se dosta razlikuje po gradovima, pokazuju podaci RZS. Primera radi, u Aleksandrovcu je svega 5,5 godina, a u Žitorađi 28,9 godina.

J. Crnogorac