Мекике-лангоши, штрудле и погачице, песма, ручни радови, стари занати и приче испод ораха обележили су јубиларни „Дан Суваче“, одржан данас у овом јединственом млину на коњски погон у Кикинди.
Домаћице програма ове године биле су чланице Удружења жена „Сунце“ из Падеја. У уводном програму наступила је Женска певачка група „Др Тихомир Остојић“ из Остојићева.
Није случајно што је управо удружење из Падеја дочекивало госте – у овом месту направљена је комплетна дрвена грађа за млин, а затим и донесена и монтирана у Кикинди 1899. године. Од тада, млин је непрестано био у функцији, све до 1945. године.
Жене из Падеја су, поред кулинарских специјалитета, припремиле и изложбу ручних радова, организовале радионицу украшавања предмета техником декупаж и предавање о лековитом биљу, односно представљање производа „Маквала“ из Падеја, некадашње „Менте“.
– Удружење „Сунце“ нам је једно од најактивнијих у општини. Баве се ткањем, декупажом, кулинарством, представљају нас на такмичењима. У општини Чока много улажемо у рад свих удружења, желимо да сачувамо традицију. Демографски смо доста стари, али радимо на инфраструктури и култури, трудимо се да задржимо младе – нагласила је Стана Ђембер, председница општине Чока и оснивачица Удружења жена из Падеја.
Гошће-домаћице из Падеја поздравио је градоначелник Никола Лукач.
– Сувача нам веома много значи и идеја манифестације да представимо културу, традицију и обичаје народа са ових простора – истакао је Лукач. – Наша је обавеза да чувамо културу Баната и то се управо ради и у оваквим програмима.
Организатор „Дана Суваче“, Народни музеј Кикинда, установио је програм како би се популаризовао овај споменик културе од изузетног значаја, рекла је Славица Гајић, виши кустос-етнолог у Музеју.
– Сувача је једини објекат те врсте у Србији. Имамо бројне програме – кампове, радионице, долазе нам посетиоци из читаве Србије, Мађарске и Румуније, и многобројне екскурзије. Сада, после десет година, Сувача је много познатија и о њој се зна и ван граница наше земље. На „Дан Суваче“ седнемо испод ораха у дворишту, послужимо се старинским специјалитетима и причамо старе приче. Негујемо традицију и зато верујем да ће ова манифестација трајати – сигурна је Гајићева.
Од када постоји манифестација, као домаћице су се смењивале чланице удружења из свих села које припадају Кикинди. Сада се, каже Гајићева, круг затворио, и поново ће, наредне године, са својим рукотворинама, старим занатима и песмом, госте дочекивати домаћице из једног од кикиндских села.
– Све је већа популарност Суваче међу посетиоцима из других крајева, зато ми је жао што су у Кикинди људи мало инертни, и не долазе често – додаје Славица Гајић. – Наша идеја је да потпуно оспособимо млин и пуштамо га у погон, као што то раде у Сарвашу у Мађарској, у којем то чине једном годишње и својеврсна je атракција.
Овај споменик културе је, иначе, отворен и доступан посетиоцима сваког дана, осим понедељком, од 10 до 16 сати и у њега се увек може свратити, поседети у хладовини или под орахом у дворишту и сетити се неких давних времена чији дух живи управо на овој адреси.
