Миленко Јованов, шеф посланичке групе „Александар Вучић – Заједно можемо све“, у интервјуу за Ало говорио је о дешавањима у парламенту, те поручио да су посланици опозиције Александар Јовановић Ћута и Срђан Миливојевић најбоља слика пропасти опозиције. Он је на почетку разговора одговорио на оптужбе опозиционара да је један од најпримитивнијих посланика, те да је и сам парламент један од генератора насиља у друштву.

– Посланици опозиције су три пута насртали на мене, два пута Бора Новаковић и једном Стефан Јовановић, комплетна десничарска опозиција је насрнула на председника Републике. Посланици Двери су нападали премијерку Ану Брнабић и најстрашније је вређали. Зоран Лутовац ми је претио шамарањем, а онда ми је поручио да то и даље мисли, али да неће да ме шамара у сали из поштовања према Скупштини. Псовања мајке  више и не бројим. О увредама и најгорим могућим речима које добацују током седнице не вреди ни причати. Не знам шта треба да урадим да би они били задовољни, вероватно да сам себе почнем да шамарам, да сам себе почнем да бијем. То је класична прича „држ’те лопова“. Они константно шире насиље у парламенту, а онда стварају слику какву желе, а то је да од себе направе жртве, а мене и посланике СНС представе као насилнике. То раде преко Шолаковог медија који дневно прати догађаје у Скупштини и на тај начин праве паралелан свет који не одговара стварности.

Због чега је опозицији битно да вас на тај начин представи?

– Зато што губе у парламенту. Показали су да су потпуно неспособни да се изборе са мном, да одговоре на аргументе, неспособни да на било који начин буду у равни са оним што радимо ми као посланици посланичке групе „Александар Вучић – заједно можемо све“. Они би волели да са друге стране имају некога са ким би могли да се спрдају или некога ко ће да ћути док они несметано сипају лажи, вређају и измишљају. На њихову жалост, имају потпуно супротну ситуацију.

Председник Србије је неколико пута позивао опозицију на дијалог, нико се није одазвао, шта ви мислите, због чега?

– Зато што су подигли лествицу толико да су довели дотле да је сваки разговор за њих капитулација и да је сваки разговор некаква издаја њихових опозиционих назови идеала, што је ван памети. Они ни у парламенту не разговарају. Они и овде желе да воде монологе, па кукају зато што им одговарамо. Основна њихова поставка јесте – ми смо ту да говоримо шта нам пада на памет, а на власти је да ћути и да трпи. Ми нити хоћемо нити имамо право да ћутимо и трпимо да нас вређају, и да нам лекције држе они који су ову земљу довели до потпуног расула.

Расуло се тренутно дешава и у Народној странци, тамо се води борба између Мирослава Алексића и Вука Јеремића око челне позиције? Да ли је то неслагање видљиво и у парламенту?

– Јесте. То се видело и на једној седници када је посланица Ивана Парлић дошла у парламент и држала банку сатима, а Мирослав Алексић није смео да јој се обрати… На крају је закукао да два сата чека на ред, али није смео то да каже Парлићевој, већ се обратио Орлићу. Он као шеф те посланичке групе изгледа више нема никаквог утицаја и, колико видим, ми ћемо ту имати нову посланичку групу у блиској будућности. Ја им овим путем поручујем да не рачунају на мене што се тиче новог распореда седења. Месецима посланици опозиције нису могли да се договоре ко ће где да седи, а сада поново да улазим у ту причу, стварно немам снаге. Не могу више да похватам ко се од њих када с ким дружи, ко се с ким посвађао, ко је коме дао странку, па се покајао…

На друштвеним мрежама објављујете слике Александра Јовановића Ћуте.

– Мислим да је он, уз Срђана Миливојевића, најбоља слика пропасти опозиције. Има један видео који нисам објавио, а који одлично показује ту пропаст. Сви посланици опозиције, укључујући ту докторе наука, професоре универзитета, по команди устају, седају, подижу транспаренте, а командују им Миливојевић и Ћута. Ћутино понашање је срамотно за сваку биртију која држи до себе, а не за парламент. Ви не можете ни да видите шта све он ради, то је понашање неодгојеног деришта у пубертету. Улази са цигаром, један дан седне на једно место, други дан на друго, пење се на столицу, шета се по сали… Он не схвата шта је парламент.

Српска напредна странка је добила новог председника Милоша Вучевића? Како ви то коментаришете, какву сарадњу имате са њим?

– Годинама одлично сарађујемо. Милош је човек који је прошао страначку структуру од најнижег до највишег нивоа, зна како странка дише. У том контексту неће имати проблема јер одлично познаје СНС. Оно што међутим, не само њему него свакоме и данас и сутра је и биће проблем, јесте то да је тешко газити стопама којим су газили дивови. А председник Вучић је апсолутно доминантна политичка фигура и јесте див у том смислу. Он је лествицу подигао на такав ниво да је то тешко пратити, а камоли прескакати. Странка на челу са председником Вучићем никада није изгубила ниједне изборе, увек је убедљиво побеђивала… Тешко је тим стопама газити.

Опозиција и опозициони медији тврде да рејтинг СНС-а пада.

– То вам је као у стара времена у нашој земљи када је било потребно да пада киша, а киша не пада, окупе се младе девојке на неком брежуљку и певају додоле по цео дан у нади да ће киша пасти. Ово су неке политичке додоле. Чак и да је то тачно, а није, они се и даље не хвале да њима рејтинг расте. Опозиција има много већи проблем од рејтинга СНС, који је, хвала на питању, добро. Њихов проблем је да чак и људи који су против политике коју ми представљамо нису за њих. Ту једначину они нису у стању да реше, а чисто сумњам да ће је решити Ћутом и Миливојевићем.

Каква је ваша сарадња са коалиционим партнерима у Скупштини, стиче се утисак да су мало тихи?

– Не могу да кажем ништа лоше што се тиче комуникације и сарадње са колегама. Свака странка наступа на неки свој начин и разумем да ту постоје разлике.

Бићу тамо где моја странка процени

Какве су вам даље политичке амбиције, ваш претходник из парламента је сада министар, видите ли себе у извршној власти?

– Увек ћу бити тамо где процени моја странка да је најбоље да дам допринос. Наравно да свако од нас има неких својих личних амбиција, међутим један тим мора да функционише тако да на свакој позицији има играча који највише даје на тој позицији. Чак и да не будем ни на једној позицији, ја ћу свим срцем подржавати политику у коју дубоко верујем, а то је политика коју је дефинисао и трасирао председник Вучић у претходним годинама иза које стоје заиста бриљантни резултати.

Подићи изборни праг и увести степенасти цензус

Да ли нас чека врућа политичка јесен и да ли су пред нама избори?

– Нас избори чекају па чекају. Имамо локалне изборе следеће године, имамо и редовне покрајинске изборе у Војводини. Да ли ће бити републичких избора, видећемо. Лично не бих имао ништа против. Мислим да би било добро да се пре тих избора консултујемо и размислимо о све чешћем захтеву грађана да се подигне изборни праг и да се уведе степенасти цензус који би важио за коалиције.

(Ало)