Nepovoljne vremenske prilike smetaju i životinjama, a prilagođavanje i pažnja vlasnika neophodni su radi zaštite zdravlja kućnih ljubimaca. Pored toga, aktivan je parvo virus, odnosno „mačija“ kuga, koja pogađa samo pse i može da ima i fatalne posledice.

– Klima se menja, svake godine temperature su sve više, što utiče na životinje i pogoduje razvoju različitih bolesti – kaže dr Mirjana Pilipović, specijalista veterinarske medicine iz Veterinarske stanice „Fini-vet“ u Kikindi.

Pre svega, važno je učiniti sve što je potrebno kako bi psi lakše podneli vrućinu. Pod većim rizikom su oni sa crnom, dugom i ućebanom dlakom.

– Ukoliko je pas u dvorištu, treba mu obezbediti hladovinu i čistu vodu koju stalno treba menjati jer psi u vodi i peru šapice i zagade je. Leti imaju smanjen apetit, treba ih hraniti ili rano ujutro ili kasno uveče. Ukoliko im se daje meka, tečna, kuvana hrana, važno je voditi računa o tome da bude u manjim porcijama jer, na ovako visokim temperaturama, takva hrana je već za 15 munuta prepuna bakterija. Pas ovo toleriše do određene granice, a zatim može da dobije upalu creva sa dijarejom, što izaziva veoma ozbiljan gubitak vode. Najbolje je ostavljati suvu hranu u granulama – kaže dr Pilipović.

Ovo se odnosi i na životinje na ulicama, dodaje. Ostavljanje vode je vrlo humano ali je, takođe, treba češće menjati i, najbolje je da to bude u nekoliko manjih posuda jer, ako više životinja pije na istom mestu, to može biti izvor zaraze.

Opasni i često smrtonosni virusi

Kako su, i u ovom periodu, česte zarazne bolesti, veoma je važno da vlasnici znaju kako treba da postupaju da ne bi doveli u rizik i druge životinje. Kada se pojave retke stolice, uvek prvo treba pozvati veterinara radi procene da li je moguće da je u pitanju zarazna bolest. U tom slučaju, veterinar treba da dođe kod obolelog psa, kako on ne bi, prilikom dolaska u ambulantu, urinom i izmetom širio zarazu, objašnjava dr Pilipović.

– Jedna od teških zaraznih bolesti pasa je parvoviroza, i sada je ima, iako je proletos bila izraženija – kaže. – Poznata je kao „mačija kuga“, ali virus napada pse i može da bude koban, posebno kod štenaca. Simptomi su dijareja, povraćanje i dehidratacija. Najgora je neobaveštenost jer ljudi dovode zaraženog psa pešice i šire zarazu. Lečenje je simptomatološko, najvažnije je nadoknaditi tečnost i elektrolite. Kod odraslih pasa može da prođe sa sasvim blagom kliničkom slikom.

Ovaj veoma opasan virus koji se, u čak 70 odsto slučajeva, završava smrtnim ishodom kod štenaca i mladih pasa do godinu i po dana starosti, mogao bi, precizira naša sagovornica, da bude potpuno suzbijen, kada bi vakcinacija bila masovna.

– Tako je i besnilo ovde praktično iskorenjeno masovnom vakcinacijom koja je zakonski obavezna – napominje dr Pilipović. – Kada bi se tako radilo i sa ostalim vakcinama, kada bismo imali više zaštićenih pasa, iskorenili bismo i parvo i još neke teže bolesti.

Ona dodaje da se, svakako, treba konsultovati sa veterinarom i obezbediti psu polivalentnu vakcinu koja se daje jednom godišnje, a zatim na dve godine.

Kada su vakcine u pitanju, za udomitelje je preporuka da, kada uzmu psa sa ulice, obave vakcinaciju i zaštitu kao kada je štene u pitanju. I da se vakcinacija obavlja redovno jer obnavlja imunitet.

Dr Pilipović ukazuje i na, ovde takođe veoma rasprostranjenu bolest – invaziju larve muva.

– Ukoliko pas ima bilo kakvu promenu na koži gnojnog karaktera, ranu od uboda ili čir, na njoj muva može da ostavi svoju larvu. Zatim se pojavljuju crvi koji prave tunele, džepove po koži psa. U ovom periodu, infekcije često izazove i trava „divlje žito“ koja može duboko da prodre u kožu psa, i zato je preporuka da se pas dobro pregleda, posebno njuška, uši, potpazušje, šapice.

Toplotni udari kod pasa

– Ljudi šetaju pse ne razmišljajući o tome da oni nemaju zaštitu na šapicama i zato dolazi do opekotina, rana i upala. Ako vi ne možete da spustite stopalo na asfalt, nemojte ni psa da šetate – opominje dr Mirjana. – Mnogo pasa dobija  toplotne udare, u takvim slučajevima preterano dahću, dezorijentisani su, imaju gustu pljuvačku, modre desni, prolive i povraćaju, a telesna temperatura raste i do 41 stepena. U takvim slučajevima najbolje pomaže hlađenje infuzijom. Kod kuće, psa treba staviti u hlad, dati mu da pije vodu sobne temperature, a tek posle toga stavljati hladnije obloge.

Nemarnost prema kućnim ljubimcima na visokim temperaturama može da bude  kobna po njih, napominje dr Pilipović.

– U zatvorenom automobilu pas može da ugine u roku od šest minuta. Psa ne treba uopšte na ovim vrućinama ostavljati u automobilu, kao što ga ne treba zatvarati u limene garaže. Stariji psi mogu da dobiju i moždani udar, a štenci brzo da dehidriraju.

Zanimljivo je da su, zbog preteranog rashlađivanja prostorija klima uređajima, u letnjem periodu, više nego zimi, prisutne infekcije gornjih disajnih puteva. Niko ne trpi velike temperaturne šokove, pa ni psi, ukazuje naša sagovornica.

Ona dodaje da, generalno, više problema imaju psi sa pljosnatim ili veoma izduženim njuškama. Pse sa dugom dlakom koja raste, treba ošišati na najkraće kako bi se uočile buve, krpelji i rane, i kako životinja ne bi patila zbog vrućine. Duga dlaka može biti izolacija do izvesne mere, ali u jednom momentu pas se pregreje i može da dođe do toplotnog udara – ističe dr Mirjana Pilipović iz Veterinarske stanice „Fini-vet“.