„Случај Винча“ и „Мук“ два су најновија романа књижевника Горана Милашиновића које је вечерас представио у Народној библиотеци „Јован Поповић“ у Кикинди. Милашиновић је писац са богатим књижевним опусом; за 35 година објавио је осам романа, књигу епистоларне прозе (писање у облику низа докумената), књигу поезије, књигу разговора и збирку прича. Романи „Апсинт“ и „Камера обскура“ били су у најужем избору за НИН-ову награду.

Аутор је, иначе, лекар специјалиста интерне медицине, кардиолог-електрофизиолог, директор Пејсмејкер центра Универзитетског клиничког центра у Београду и редовни професор на београдском Медицинском факултету. Вечерас је први пут био у Кикинди.

– Веома сам почаствован што сам овде. Ово је славан град са славном историјом и писцима, овде се, на сваком месту, види дух Средње Европе и Аусторугарске. А у тој Средњој Европи једна од важних ствари била је књижевност. Пореклом сам Славонац, па је и то је разлог што се осећам као код куће – рекао је проф. др Милашиновић.

Два нова романа су, каже, стављена у заједнички контест јер су оба базирана на истинитим догађајима.

– „Случај Винча“ се бави екстремном хуманошћу приликом прве трансплантације коштане сржи која је урађена 1958. године у Паризу и то је била и прва трансплантација било ког органа у људском телу. У току научног експеримента у Институ „Винча“, озрачено је пет наших атомиста. Излечени су захваљујући донацији коштане сржи обичних Француза којима није било саопштено да ће сигурно преживети вађење коштане срж. За мене је то пример екстремне химаности. С друге стране, у роману „Мук“ је антипод хуманости, беспризорно зло према природи, масовно убиство птица у криволову који се догодио 2002 у Бачкој. Група италијанских ловаца побила је десет хиљада птица певачица зарад хедонизма, гурманског специјалитета који су правили. Ова прича послужила ми је као потка да укажем на безобзирност према природи која води уништењу хомосапиенса, да ће можда нестати људи, као што су нестали диносауруси и да ће, можда, тада доћи нека нова врста, која ће бити хуманија према природи. Свака наша активност може да склизне у патологију, немар нам је лако доступан и не размишљамо довољно.

На веома посећеној књижевној вечери о делима проф. др Милашиновића говорила је и др Ана Стишовић Миловановић, научни сарадник на Институту за српску културу у Приштини. Једна од тема била је и друштвени утицај књижевности.

– Књижевност неће променити свет, свет мењају политика, прогрес, технологија, док је књижевност затворена у езотеричном кругу између писца и читаоца, зато су овакви сусрети веома важни – закључио је аутор.