Пројекат „Коринђање – обележје Бадње вечери у Банату“ представљен је вечерас у Народном музеју. Програм је обухватио сценски приказ обичаја и представљање посних јела која се спремају за Бадње вече.

Аутори пројекта су музејски педагог Драган Киурски и виши кустос-етнолог, Славица Гајић.

– Реализација пројекта трајала је шест месеци. Истраживачки део били су разговори са људима и њиховим раним сећањима на коринђање, као и успостављање паралела између овог обичаја некада и сад – каже Киурски. – Причали смо са људима у Кикинди и околним селима, али и у Средњем Банату и деловима Бачке. Резултат тог рада је брошура коју представљамо вечерас. Затим смо укључили и децу, по два ученика четвртог разреда свих основних школа, који су учествовали у креативном драмском процесу, сценском приказу обичаја коринђања који приказујемо публици вечерас. Придружили смо и десет удружења жена и оне су припремиле посна јела која се служе на Бадње вече, а на вечерашње представљање резултата пројекта позвали смо и испитанике из истраживања.

Киурски додаје да је обичај коринђања карактеристичан за читав Банат и оценио да се традиција данас ревитализује, да се „Божић данас слави са истим жаром као и пре педесет година, можда чак и више“.

Лазар Рељин, ученик четвртог разреда ОШ „Свети Сава“ каже да је улогу оца у сценском приказу о коринђању припремао дуже од месец дана.

– Приказујемо Бадњи дан у Банату у старим временима, и тада се још коринђало.  И одрасли људи су облачили наопако одећу и одлазили да коринђају. Пили су вино и ракију, па се дешавало и да се потуку – каже Лазар.

Бранкица Микалачки, председница Удружења жена „Вретено“ из Иђоша каже да се у овом месту много пажње поклања очувању традиције.

– У нашем удружењу на Бадњи дан окупимо децу, правимо бадњаке за цркву, деца коринђају, а затим их почастимо посним јелима које припремамо. За вечерас смо припремили иђошке ђаконије: пуњеног шарана из иђошког рибњака, чорбаст пасуљ, посну погачу „бадњачу“ и шљиве печене у рерни – каже Бранкица.

Бадњи дан и коринђање одувек су били пуни радосних догађаја за децу, напомиње Радојка Вујадинов, председница Етно–грађанског друштва „Сувача“ из Кикинде.

– Било би лепо да се сви ти обичаји обнове – каже Радојка. – Наше чланице су за ову презентацију припремиле пироге са разним запршкама, насуво са маком, питу са пиринчем и са купусом по рецепту старом више од сто година који је моја мајка донела из Босне. Сваки крај има своје обичаје и зато је лепо да се овако спојимо и да се сви они представе.

Свечана сала Музеја била је вечерас препуна Кикинђана и гостију, а затим се прешло на дегустацију старих јела, која нису заборављена и док је оваквих чувара традиције, никада неће ни бити.