Концерт у Народном музеју: српска култура и традиција сачуване у музици

У пројекту под називом „Изнад Истока и Запада“ окупили су се уметници из Београда и Новог Сада, у жељи да српску музичку баштину која обухвата период од средњег до 20. века сачувају и понуде публици као вредност која нема цену.

Вечерас су наступили у сали Народног музеја, у организацији Туристичке организације Града.

– Наш циљ је очување српске културе кроз музику. Желимо младим људима да пошаљемо поруку да се окрену правим вредностима, очувању културног наслеђа и да се клоне кича и шунда. Да је важно да раде на свом културном уздизању и усавршавању јер култура спаја људе – рекла је Валентина Мицковски, ресорна чланица Градског већа.

Назив пројекта је наслов књиге Владике Николаја Велимировића, у којој он износи податке о српском народу током времена, о вери, традицији и култури уз поруку да треба духовно да се уздижемо и да будемо изнад далекоисточне али и изнад екстремно западне филозофије, каже Љубомир Љуба Манасијевић, певач и композитор из Београда, аутор песама „Востани Сербије“, „Ој Косово, Косово“, „Ој Призрене граде“.

– Направили смо спој средњовековне теме и музике везане за Немањиће, и српске изворне музике из различитих крајева Србије. Изворна музика заслужује да се што више изводи и ја и компонујем у том духу. Такође, веома волим тамбураше и две песме које још нису представљене посветио сам Војводини и тамбурашима.

Музичари који наступају са овим програмом чланови су ансамбла „Ренесанс“. Пројекат управо и наставља традицију ове групе, каже њен оснивач, Љубомир Димитријевић, професор флауте из Београда.

– Оживљавамо старе и стварамо нове записе у жељи да уверимо слушаоце да је тако некада било. Велика је штета што не можемо да знамо како је то звучало на Немањићком двору. Али знамо који су то били инструменти, налазимо их на фрескама. На таквим инструментима изводимо програме и добијамо аутентичан звук, поштујући музички језик тог доба. Текстови песама такође су изванредни и то је вредност коју морамо сачувати – рекао је Димитријевић који наступа на више дувачких инструмената – блок-флаути, траверзо-флаути, фрули.

Оперска солисткиња из Новог Сада, сопран мр Зорица Белић, каже да је у Кикинди трећи пут и да је радује сваки сусрет са овдашњом публиком.

– Велико ми је задовољство да наступамо у вашем граду – каже. – Посебно нам је драго да наступамо у градовима који поштују културу и пресрећни смо да постоје такве престонице културе у нашој земљи. Стално нас покреће љубав према музици, друкчије овако сложен посао не би био могућ.

У инструменталним, соло и дуетским наступима, кикиндска публика имала је прилику да, поред средњовековних српских мелодија и косовског циклуса са тематиком немањићке Србије, чује и песме „Све док је твога благог ока“, „Тамо далеко“, „Маријо дели бела Кумријо“, „Густа ми магла паднала“ и многе друге бисере српске музичке заоставштине.

На инструментима попут цариградске лауте, ћуре, шаргија, гоча, тарабуке, наступили су и чланови ансамбла „Ренесанс“ из Београда, др Дарко Карајић, професор гитаре, Саша Боровић, виолиниста оркестра РТС-а и др Борис Буњац, соло тимпаниста и перкусиониста Оркестра Београдске Филхармоније.

Аутентичан програм српске етно ризнице ови изузетни музичари наставиће да доносе поштоваоцима у мањим градовима као поклон и опомену да се баштина мора сачувати и остављати у аманет новим посвећеницима уметности.

Don`t copy text!