Opšta bolnica u Kikindi jedina u Vojvodini ima Jedinicu za palijativno lečenje i specijalistu palijativne medicine. Ovaj podatak ne treba da iznenadi ukoliko se uzme u obzir činjenica da u Srbiji postoji svega devet specijalista ove grane medicine od kojih je dvoje u Vojvodini. Dr Ana Čubrilo, specijalista palijativne medicine ističe da se o ovoj, relativno novoj, medicinskoj usluzi malo zna i da nije retkost da postoji pogrešna percepcija šta je palijativno zbrinjavanje i kome je namenjeno.

-Nisam rođena Kikinđanka i u vaš, a sada i moj grad, došla sam poslom. Igrom slučaja ili igrom sudbine, moje prvo radno mesto bilo je u Domu zdravlja u Službu kućnog lečenja i nege. Na samom početku karijere susretala sam se sa pacijentima koji boluju od neizlečivih bolesti i nisam ni slutila da će briga o njima biti moj poziv do kraja radnog veka. Kada se ukazala potreba i mogućnost da specijaliziram palijativnu medicinu nisam se dvoumila – priča dr Čubrilo.

Specijalizaciju je, naša sagovornica, završila prošle godine u oktobru i vodi Jedinicu za palijativno lečenje u Bolnici. Dodaje da se ne zna dovoljno o tome šta je palijativna medicina. Poenta je da se palijativnim lečenjem počinje od prvog dana postavljanja dijagnoze o neizlečivoj bolesti.

-Kada se spomene palijativna medicina pacijenti to shvataju kao poslednju stanicu, da je to kraj i da nema dalje. To mišljenje je pogrešno i cilj je da putem promocija pojasnimo ljudima šta radimo. Palijativna medicina je ublažavnje tegoba kod pacijenata koji boluju od neizlečivih bolesti. Fokusirani smo na onkološke pacijente, kojih je sve više, ali naši pacijneti neretko budu i neurološki, internistrički i drugi. Nije cilj da se sačeka terminalna faza bolesti odnosno kraj života, iako imamo i tu određenu ulogu. Uporedo sa merama lečenja potrebno je i palijativno lečenje. Zbrinjavamo tegobe kao što su bolovi, gušenje, mučnine i povraćanje, opstipacija, dijareja. Sve ovo zahteva poseban vid zbrinjavanja za šta smo edukovani – precizirala je dr Ana Čubrilo.

Koncept palijativnog zbrinjavanja obuhvata i članove porodice koji su ti kojima je takođe potrebna podrška, pomoć i saveti. Propagira holistički, sveobuhvatni, pristup pacijentu sa kojim se počinje od prvog dana postavljanja dijagnoze.

-Nadamo se da ćemo u skorije vreme uspeti u nameri da otvorimo ambulantu za palijativnu medicinu gde će moći da se jave oboleli, ali i njihovi članovi porodice. Lečimo pacijenta zajedno sa svim lekarima koji su uključeni u lečenje osnovne bolesti – zaključila je dr Čubrilo.

Potrebe su velike, a trenutno je šest postelja opredeljeno za ovu granu medicine. Po završetku rekonstrukcije Opšte bolnice postojaće mogućnost da se otvori odeljenje sa deset postelja sa sobama prilagođenim potrebama pacijenata. Ova jedinica je uvek puna, a pacijenta su od kasnih dvadestih do kasnih osamdesetih godina.

Začetnik palijativne nege

Inicijator jedinice za palijativno lečenje je dr Siniša Jolića, specijalista dermatovenerologije. Pre devet godina Ministarstvo zdravlja pokrenulo je prve jedinice palijativne nege i kikindska Bolnica aplicirala je za ovaj projekat.

-Jedno vreme radio sam u Nemačkoj gde sam se susretao sa ovakvim načinom rada. Želja mi je bila da ga primenim i u našoj Bolnici. Kako je nadležno Ministarstvo zajedno sa Evropskom unijom pokrenulo ovaj projekat rešili smo da ga realizujemo u našoj sredini i budemo među 15 zdravstvenih ustanova u Srbiji u kojima se primenjuje. On je finansiran sredstvima iz predpristupnih fondova i do danas se održao u našoj Bolnici. Palijativno zbrinjavanje je pristup kojim se poboljšava kvalitet života pacijenata suočenih sa neizlečivom bolešću, ali i njihovim porodicama  – kazao je dr Jolić.

Međunarodni kongres

Nedavno je u Novom Sadu organizovan prvi kongres palijativne medicine u Srbiji na kom je dr Ana Čubrilo bila jedan od predavača. Izložila je svoj rad „Kada i gde primeniti palijativno zbrinjavanje“.

-Sa nama su bile kolege iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, a predvači su bili iz Nemačke i Španije. Cilj je integracija palijativne medicine u internističke grane, neuorologiju, onkologiju – rekla je dr Čubrilo.