Sugrađani rođeni četrdesetih, pedesetih i šezdesetih godina i ovog avgusta prošetali su korzom. Skockani i sređeni okupili su se kod Katoličke crkve. Na panoima su bile fotografije koje su ih vratile u prošlost, u vreme koje je, kako kažu starije generacije, bilo puno poštovanja, razumevanja i ljubavi

Ljupče Đorđević (70) Kikinđanin koji živi u Beogradu otkrio nam je da vreme dolaska u rodni grad sa suprugom Mirom planira u odnosu na to kada je korzo:

-Ćošak kod Katoličke crkve je bio moj. Tu sam stajao i gledao ko je došao, a ko nije uspeo da dođe. Nismo imali telefone, ali se znalo gde i u koje vreme je vikendom sastanak. Šetali smo korzom, družili se, razgovarali. Tu smo provodili oko sat vremena nakon čega bi odlazili u disko „Delfin“ i veče se završavalo u „Mikinici“ gde je bila živa muzika. Uživali smo u mladosti, bilo nas je puno, svi smo se znali. Prve ljubavi smo proživeli baš ovde i ovo okupljanje nas vraća u lepše vreme.

Korzo je bilo mesto gde su se sastajali mladi. Ukoliko se ne bi prošetalo korzom, kao da se nije ni izlazilo. Šetalo se od nekadašnjeg Doma JNA do prodavnice „Nama“, pa od Katoličke crkve do „Zvezda“ bioskopa.Tu su se okupljala društva, parovi korzo je mesto na kom se odrastalo.

-Svaka mladost je najlepša, a naša je bila fantastična – otkrila nam je Božana Đorđević Kenjalo. – Sa mnom je i ćerka kojoj upravo pričam o tim davnim vremenima. Sve se znalo, ko je imao koliko časova u školi, ko je u koje vreme izašao, ko se kome sviđa. Bilo nas je puno mladih i to nam je bila glavna zabava jer mi nismo odlazili u kafiće i restorane. Pošto se prošetamo obavezan je bio odlazak u diskoteku „Delfin“.

Korzo je predstavljao mesto na kom su se prepričavale i razmenjivale vesti, mesto prvih sastanaka i rastanaka, prvih ljubavi. Šetalo se u paru ili po troje.