U Atelje u starom Pogonu tri Fabrike crepa stigla je prva grupa studenata – u „Kampusu Tera 2024“ i ove godine stvaraju polaznici akademija iz Cetinja i Beograda, a do polovine maja očekuju se i vajari iz Novog Sada, iz Hrvatske i, prvi put, iz Rumunije i Albanije. Kikindska glina u rukama mladih umetnika već dobija forme koje, kažu, stvaraju sa velikim zadovoljstvom, u prostoru potpuno prilagođenom i opremljenom prema njihovim potrebama.

Adin Rastoder, stručni saradnik u nastavi sa Fakulteta likovnih umjetnosti sa Cetinja, podseća na dugu tradiciju saradnje dve institucije.

– Od prošle godine imamo i sporazum o saradnji, pa deo nastave koji bi studenti inače radili, izvodimo ovde, u boljim uslovima. Inače su i moji profesori, koji su sada u penziji, dolazili ovde. Magistar Slobodan Kojić, koji je stvorio „Teru“, bio je moj profesor, i saradnja je uspešna zahvaljujući toj neraskidivoj vezi koju je on napravio sa našom akademijom. Nekada sam dolazio kao student, kao učesnik, a sada već i sa studentima. Prezadovoljan sam – vi ste bogati jer imate ovako nešto u svom gradu, ovakvu privilegiju – od muzeja do ateljea, i zavidim vam na tome. Ovde su i ljudi sa ogromnim iskustvom koji pomažu u kompleksnom poslu pravljenja velikih skulptura; imamo tehničku podršku, profesionalne alate, obilje materijala, a pre svega ljudskost koju je u „Teri“ ustanovio vrhunski pedagog, profesor Kojić – naglašava Rastoder.

Sa Rastoderom je stiglo šestoro studenata završne godine ili mastera sa Cetinja. Jovana Vuković ima 23 godine, na prvoj je godini master-studija i njena umetnička radoznalost je u predimenzioniranju običnog.

– Pravim malu plinsku bocu za kafu u velikom formatu. Volim da radim banalne stvari, da uvećam nešto što je malo, da privuče pažnju – objašnjava Jovana. – Oduševljena sam „Terom“, grad je lep, sve mi je ovde prelepo. Samo nisam očekivala da je sve tako ravno, to mi je malo neobično.

Za njenu koleginicu sa klase, Milu Bera, boravak u Kikindi je zapravo povratak detinjstvu jer deo njene porodice potiče upravo odavde.

– Dolazila sam i ranije ovde, a jedna koleginica je na Kampusu bila i prošle godine i s oduševljenjem nam je pričala o „Teri“ – kaže Mila. – Atmosfera je opuštena, ali radna, nema nikakvog pritiska i motivisani smo za rad. Sviđa mi se japanski „jami kavai“ trend, estetski mi je zanimljiv i to mi je inspiracija za ono što stvaram. Potrudiću se da napravim i jedan upotrebni predmet, da ostavim nešto svojim domaćinima jer vidim da je ovde apsolutno sve presvučeno terakotom, što mi se mnogo dopada.

Studenti sa četvrte godine Fakulteta likovnih umetnosti (FLU) u Beogradu, Staša Nikoliš i Nikola Pavković, odlučili su se za velike dimenzije jer, kažu, prvi put imaju mogućnost za to.

– Ova glina ima u sebi peska, grublja je i brže se suši od one sa kojom sam do sada radila, i najbolja je za princip građenja – navodi Staša. – Sviđaju mi se upletene forme, pletenice, ali i dalje istražujem. Mi na Fakultetu kopamo ginu sa brda i pripremamo je. Ovde nam je pripremljena i imamo najbolje uslove.

Nikola Pavković, za to vreme je bio u procesu stvaranja dvostruke skulpture.

– Pravim udvojenu kuću, istražujem koncept individualnosti kod mene i mog brata blizanca koji je, takođe, na FLU. – Rad će biti predstavljen instalaciono – jedna kuća će biti moje veličine – najavio je Nikola.

Učesnici ovogodišnjeg studijskog programa „Tere“ prvi put će, zahvaljujući novim sporazumima o saradnji, stići i iz Tirane i Temišvara. Sa kolegama sa fakulteta likovnih i primenjenih umetnosti iz Novog Sada, Osijeka i Rijeke, boraviće i stvarati na Kampusu od 7. do 17. maja. Za obe grupe biće održan i master-klas.

„Kampus Tera“, za razliku od Simpozijuma, na kojima učestvuju svršeni likovnjaci i profesori, šansu daje studentima – da ovladaju novim tehnikama, razmene iskustva i stvaraju novu umetničku mrežu, navode u „Teri“.

S. V. O.