Jedan od najboljih i najpoznatijih fotografa u ovom delu sveta, rođeni Mokrinčanin, po opusu kosmopolita i humanista, od večeras, posle 35 godina, ponovo izlaže u Kikindi.

Izložba nosi naziv „Čarobnjak iz Oza“ po njegovoj fotografiji na kojoj, ispod velike reklame za istoimenu predstavu, stoje ljudi u redu za hleb. Ipak, centralna fotografija postavke je ona koja mu je, kaže, napravila ime. Zove se „Kuća na prodaju“ i, osim što ga je proslavila, uredništvu „Ilustrovane politike“ koja ju je objavila, napravila je dosta problema. Na slici, nastaloj 1981. godine na Kosovu Polju, starija žena Miluška sedi na stolici ispod drveta i ljušti krompir. Iznad nje je okačen natpis „Kuća na prodaju“.

Iako je tada imao samo 25 godina i bio student Filološkog fakulteta, već je imao zavidan fotografski staž. Pored toga što je fotografisao Mokrinčane za dokumenta, kao srednjoškolac je priredio i svoju prvu samostalnu izložbu u Gimnaziji.

– Bila je to izložba „Ja sam vrata, ko kroz mene prođe, spasiće se“, a slike su bile prizori ispred mokrinske crkve. Hteli su da me izbace iz Gimnazije jer su ocenili da „unosim religiju u naše socijalističko društvo“ – priča Sabo.

Na izložbi je postavljeno 45 zaustavljenih trenutaka koje simbolizuju vreme, društvene prilike, ali, pre svega, od sećanja čuvaju ljude koji su se sa njima nosili.

– Ovo nije moja retrospektiva, mada bi mogla to da bude – objašnjava Sabo. – Ovde ima i fotografija iz ranih sedamdesetih, kada nisam znao da ću postati profesionalac. Onda je došao život i nije me ostavljao na miru.

Iako nije zamišljena kao hronologija događaja, postavka sadrži mnogo prizora koji simbolično i sasvim konkretno oslikavaju važne istorijske trenutke i promene, između ostalih i govor Slobodana Miloševića na Kosovu Polju 1987. godine.

Sabo izlaže od 1974. godine, učestvovao je na nekoliko stotina izložbi u zemlji i inostranstvu, njegove fotografije objavljivane su u najprestižnijim domaćim i stranim časopisima. Fotografijom se profesionalno bavi od 1980. i član je ULUPUDS od 1985. godine. Primenjena fotografija preokupacija mu je poslednje tri decenije.

– I dalje fotografišem sve, ne idem nikud bez fotoaparata ili, sada i bez mobilnog telefona. Moja Instagram stranica sadrži samo fotografije nastale mobilnim telefonom, to je koncept. Inače, kad nemam fotoaparat, neku vrstu, kod sebe, osećam se kao da sam izašao go, da to svi vide, i da će tada sve da se dogodi, a ja to neću moći da slikam – priznaje Sabo.

Mladim fotografima kroz smeh preporučuje „red, rad i disciplinu“.

– Moj savet je da mnogo rade. Danas je to mnogo jednostavnije jer se ne troše filmovi. Ja sam vežbao ispred ogledala sa fotoaparatom bez filma i okidao sam onoliko puta dok nisam uspevao da držim aparat sasvim mirno. U jednom periodu sam imao takvu hiperprodukciju, da su me pitali da li mi se i otac zove Imre Sabo, jer nisu verovali da to jedan čovek može da postigne.

Ova umetnička strast ogleda se na svakoj fotografiji, a izbor od 81 slike napravljen je za knjigu „Imre Sabo – život kroz objektiv“ koji je izdala Narodna biblioteka „Jovan Popović“ uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, informisae i odnose sa verskim zajednicama. Biblioteka je i organizator izložbe koja će u prizemlju Muzeja, u starijoj galeriji, jer je to autor želeo, biti otvorena do 3. jula. Na otvaranju je i dogovoreno da se prava retrospektiva njegovih fotografija u Muzeju napravi za dve godine.

S. V. O.