Kada je nakon završene osnovne škole i gimnazije u rodnom Bosanskom Grahovu upisivao studije u Beogradu, dileme nije bilo. Odlikaš naklonjen prirodnim naukama, školovanje je nastavio na Medicinskom fakultetu gde je, prvi susret sa hirurgijom odredio njegov dalji profesionalni put.

– Još kao student, hteo sam da budem hirurg. Kada su nas prvi put uveli u operacionu salu, bilo je to na Prvoj hirurškoj klinici u Beogradu, to me je fasciniralo. Istog momenta, virus hirurgije ušao je u mene-  priča za Kikindski portal dr Gojko Ljuboja, poznati kikindski hirurg.

Posle završenog Medicinskog fakulteta, usledilo je služenje vojnog roka. I ponovo jedan sudbonosan susret koji ga dovodi baš u Kikindu.

-Nikad nisam ni pomislio da dođem u Kikindu, premda imam rođake ovde. Ali, kada sam bio u vojsci, sa mnom u Sremskoj Mitrovici je bio jedan stomatolog. Tri meseca je bio na otkomandi u Kikindi, pa se vratio. Toliko fantastičnih stvari mi je ispričao o Kikindi. Bila je to 1983. godina, izgrađena je nova bolnica, trg, „Narvik“… Bio je oduševljen Kikindom. Meni je bilo najvažnije da budem relativno blizu Beograda, ali da ne čekam u Beogradu posao, već da što pre počnem da radim, to sam želeo. Tako sam i rekao ocu. I zaista, ukazala se prilika ovde. Prvo sam radio u službi Hitne pomoći, a posle, od 1988. godine u bolnici- evocira sećanja dr Ljuboja.

Kada je došao u kikindsku bolnicu, mlad i ambiciozan lekar, veliki zaljubljenik u svoj poziv, želeo je da ide u korak sa vremenom, da se usavršava i primenjuje savremene metode i dostignuća. Sve operacije koje se danas rade na hirurgiji, na izvestan način u ovu ustanovu doneo je upravo dr Ljuboja.

– Imao sam sjajne učitelje kad sam došao u kikindsku bolnicu, prema kojima gajim veliko poštovanje. Ipak, bila je to hirurgija na izmaku. Kad sam video da tapkam u mestu, da ne napredujem, krenuo sam po našim najvećim ustanovama kao što je Prva hirurška klinika, sa najeminentnijim hirurzima. Onda sam počeo da napredujem, da uvodim operacije koje se nisu do tada radile. Bilo je mnogo doktora od kojih sam učio. Dr Zoran Krivokapić, vodeći kolorektalni hirurg je dolazio ovde i radio, mnogo sam naučio od njega. Niz imena je bilo. Ko god je dolazio, ulazio sam u salu i gledao kako rade. Uvek sam govorio i mlađim kolegama, treba uvek gledati druge, naći ćete sitnicu koju ćete ugraditi u svoj rad- napominje poznati hirurg.

Imati tuđ život u svojim rukama-ima li šta odgovornije od toga? Koliko se čovek vremenom na to navikne, pa i ogugla?

-Nikada nisam oguglao. Komplikacije sam teško podnosio, to svi znaju u bolnici. U početku sam mislio da je to zbog toga što nemam dovoljno iskustva, smatrao sam da će to postati rutina i lakše, međutim, nije. Desilo se da se ništa nije promenilo, čak se odnos i pogoršao –iskren je dr Ljuboja.

Za značajan doprinos u oblasti zdravstva, krajem prošle godine nagrađen je gradskim priznanjem „Dr Ranko Petrović“. Iskreno i skromno priznaje da ga nije očekivao. Najvišu opštinsku nagradu dobio je i pre petnaestak godina.

Šta je najvažnije za dobrog hirurga, pitamo ga.

-Da je manuelno sposoban, a drugi uslov, možda i važniji je da budete posvećeni hirurgiji. Jer hirurgija traži 100 posto posvećenosti. To je velika žrtva, ako ste spremni na to, možete se njom baviti. Ako mislite da radite od 7 do 3 i da idete kući i zaboravite šta se dešava, onda bolje se nemojte baviti hirurgijom. Vi ležete sa hirurgijom i budite se sa njom- nedvosmislen je naš sagovornik.

Deset hiljada operacija

Tokom radnog veka u kikindskoj bolnici, dr Gojko Ljuboja obavio je oko deset hiljada operativnih zahvata- od opšte i kompletne abdominalne hirurgije osim jetre, pa do zahtevne Viplove operacije.

-Kad vratim film unazad, analiziram, prosto se nekad čudim kako sam sve to izdržao. Dugo vremena sam ovde u bolnici, bio najstariji i najkompetentniji za neke operacije, pa sam morao da budem angažovan kod mnogih operacija. Kad god je problem, tu sam, bilo to tri popodne ili tri noću. Veliki je to napor, ogromna energija. Mnogo puta sam došao na poziv, a mnogo puta i sam. Svakog vikenda kad nisam radio, dolazio sam u bolnicu da obiđem moje pacijent- kaže dr Ljuboja u razgovoru za Kikindski portal.

Odušak u sportu

Odušak od stresne svakodnevice i zahtevne profesije, dr Ljuboja pronalazio je u sportu.

-Jedini hobi mi je sport. Nekada sam rado igrao fudbal, a već dvadesetak godina igram tenis- kaže ugledni hirurg.