Dečak ubica, koji je 3. maja ubio devetoro đaka i školskog čuvara u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i dalje se nalazi pod specijalnim tretmanom u beogradskoj klinici. On nema pristup telefonu, laptopu, novinama, radiju ili televiziji.
Ove mere su preduzete kako bi se osiguralo da je dečak ubica potpuno izolovan, te da je omogućen neophodan prostor za psihološku analizu, piše Blic. Otuđenost od spoljnog sveta neophodna je i u kontekstu (ne)sagledavanja odjeka nezapamćenog zločina u javnosti, budući da se dečak ubica u nekoliko navrata interesovao kako je predstavljen u medijima, te izražavao uverenost da je „popularan“.
– Nema zahteve, nije pitao ni za roditelje. Njegova jedina interesovanja su kada izlazi i kakve su reakcije na njegov čin. Šta se događa napolju i on očekuje da je popularan. Njegova očekivanja su bukvalno da će se okupiti ispod njegovog prozora i skandirati mu – rekao je izvor, piše Blic.
Pod konstantnim nadzorom policije i lekara
Policija i dalje sve vreme obezbeđuje dečaka ubicu kako ne bi povredio sebe ili nekog drugog. Izolovan je od ostalih pacijenata, a dozvoljen mu je kontakt samo sa medicinskim osobljem.
– Njegovo ponašanje do sada je bilo mirno. Nije pravio incidente u bolnici, ustanovi zatvorenog tipa, u kojoj je trenutno izolovan – kaže izvor.
Službeno s njim razgovaraju samo psihijatri i psiholozi, čija je svrha analiziranje strukture njegove ličnosti i psiholoških osobina. Cilj je da se duboko razume mentalni sklop dečaka ubice i pronađe motivacija iza njegovih zločinačkih postupaka. Dečaka ubicu čeka serija psiholoških testova i procena, koje uključuju različite metode analize ličnosti, kako bi stručnjaci mogli prodreti duboko u njegov um. Pretpostavlja se da dečak ubica nema urođenih fizičkih anomalija. Kako se nezvanično saznaje, dečak ne pokazuje kajanje. Hladan je i smiren, nije tražio da kontaktira s bilo kim, niti se interesuje za roditelje.
Nikakav genije, kao što je navođeno. Moguće je da su mu zbog toga smetali ostali u odeljenju, jer je morao, primera radi, više truda da ulaže kako bi dostigao uspeh neke od svojih žrtvi, ili i da bi zadovoljio roditelje koji su od njega zahtevali besprekoran uspeh. Može se reći da su ga spartanski vaspitavali – kaže izvor.
Kao potencijalni izvor problema se navode i preveliki zahtevi ambicioznih roditelja, jer je pored obaveza u elitnoj školi išao i na brojne vannastavne aktivnosti. Govorio je strane jezike, išao u školu glume, muzičku školu, trenirao sportove, pobeđivao na gradskim takmičenjima, bio odlikaš.
Izostanak važne komponente ličnosti – superega
Stručnjaci čvrsto veruju da dečak ubica iz nekog razloga nema formiranu važnu komponentu ličnosti, takozvani superego. Kada dete ima pravilno razvijen superego, ono oseća krivicu ili anksioznost prilikom kršenja etičkih standarda postavljenih od svog superega i ima potrebu da se iskupi za učinjene greške. Kod dečaka ubice ništa od toga ne postoji.
Ne oseća krivicu i, štaviše, željno iščekuje trenutak kada će biti pušten sa klinike, a umislio je da to treba da se dogodi svakog trenutka. Ne dobija ni sedative jer je potpuno smiren. Nisu mu potrebni! Zbog svega navedenog, stručnjaci su izrazili veliku zabrinutost da postoji rizik ponavljanja dela.
(Blic/Kurir)
