Последња недеља уочи дана рођења Исуса Христа, посвећена је Очевима.
Очевима или Оцима, завршава се циклус радосних породичних празника који најављују рођење сина Божијег.
Као што су се пре две недеље везивана деца, пре седам дана мајке, сада је ред на очеве.
Цео дан проводи се у добром расположењу и слављу, уз свечани, због Божићњег поста, обавезно посни ручак.
Највећи празник очева веома се поштује, нарочито у сеоским срединама. Оци подсећају на то колики је благослов бити отац, и телесни и духовни. И колика је обавеза, и пред Богом и пред људима, бити пример својој деци, живећи праведним животом.
Понегде је обичај да се обиђу гробља и упали свећа преминулим очевима и прецима, повезујући све генерације родитеља и деце уназад, до старозаветних очева.
Данас се обележава и сећање на Светих десет мученика Критских и на Светог Наума Охридског Чудотворца, ученика и настављача дела Кирила и Методија, који се за живота прославио исцељитељским моћима. Био је један од утемељивача медицине на нашем тлу.
Два дана пре Божића је Туциндан, када се припрема храна за Божић, на првом месту печеница.
Набављају се суве шљиве, смокве, ораси, новчићи и бомбоне које ће се на Бадње вече просути по слами расутој у кући, а које ће деца покупити пијучући.
„Божићњар“ се пече сутра, на Бадњи дан, а једе на Божић, као прва мрсна храна после шест недеља поста.
Божић се слави три дана, 7, 8. и 9. јануара, али се као празнични дани рачунају и данашњи Туциндан и сутрашњи Бадњи дан.
Према веровању, данас домаћице поспремају кућу. Ништа се не даје нити износи из куће, јер ће онда и преко целе године ствари само одлазити из тог домаћинства. С друге стране, требало би вратити све дугове, да домаћин не би био дужан до следећег Божића.
