Pravoslavni vernici danas obeležavaju veliki praznik – Svetu velikomučenicu Marinu, u narodu poznatu kao Ognjenu Mariju.
Ovaj praznik u crkvenom kalendaru nema crveno slovo, ali se obeležava kao krsna slava u Srba. Svrstava se u veoma poštovane praznike u narodu, posebno među ženama, tako da se na sutrašnji dan ništa ne radi, niti u polju niti se nešto drugo uzima u ruke da se radi.
Ognjena Marija, sveta mučenica Marina, bila je rodom iz Antihije. Krstila se u 12. godini i zavetovala se da se nikada neće udati, ali da će, svojom dušom, postradati za Isusa Hrista i krstiti se u krvi mučeništva. Zbog ove odluke, njen otac ju je omrznuo i nije je smatrao svojom kćerkom.
Zbog vere u Isusa Hrista, stradala je u vreme cara Dioklecijana. Ostala je upamćena kao mučenica koja je dala život u borbi za hrišćansku veru i blagoslov dobijen krštenjem.
Deo moštiju svete Marine, jedna ruka svetice, čuva se u svetogorskom manastiru Vatoped. Ostatak moštiju nalazi se u manastiru u Albaniji, na planini Langa, iznad Ohridskog jezera. Njene čudotvorne i svete mošti posećuju i pravoslavni i muslimani.
Svetiteljka se i u istočnom i u zapadnom slikarstvu predstavlja sa krstom i palmom, simbolom mučeništva u rukama, sa zmajem pod nogama i često sa kućama u plamenu u pozadini.
Prema narodnom verovanju, Sveta Marina pali i kažnjava ognjem i, kao i Sveti Ilija koji kažnjava gromom, spada u „ognjevite“ svece. Običaj je da se na ovaj praznik, kada zbog velike vrućine „gore nebo i zemlja“, ne rade nikakvi poslovi. Veruje se i da na Ognjenu Mariju treba izbegavati kupanje u „velikim vodama“.