За православне вернике данас је црвено слово, дан посвећен Светом Илији, Илији Громовнику.

Свети Илија, веома поштован у православљу као строг и непоколебљив проповедник етичких вредности, присутан је у Старом и у Новом завету као пророк чије је особине преузело хришћанство доводећи га у везу са настанком нове вере и новим Христовим доласком. Према предању, Илија је родом из Тесвита, па је прозван Илија Тесвићанин. Помиње се у Талмуду, Библији и Курану.

Илија или Елаја био је израелски пророк из деветог века пре нове ере. По предању, када се Илија родио, његов отац Савах је видео око њега анђеле који га повијају огњем и хране пламеном, што је било знамење његовог пламеног карактера и силе.

Био је у сукобу са тадашњим царем Ахавом који је био одбацио хришћанску веру због жене Језавеље. Пророк Илија му се супротставио и показао моћ Божију: три и по године није било кише. Верује се да је управо због своје моћи и огња толико поштован у народу. Пророковао је 25 година.

Српски народ многе природне појаве приписује Светом Илији којем је преласком у хришћанство приписао и особине свог старог бога Перуна, који је управљао муњама и громовима.

Према народном веровању и традицији, свети Илија се вози у ватреним колима која вуку четири коња, из чијих ноздрва избија пламен, а грмљавина је тутњава његових кола којима се вози по небу и облацима. Празник пада у најсушније и најтоплије доба године, а обичај је да се на овај дан не ради у пољу, да се не би навукао гнев светитеља.

Да је један од најпоштованијих светитеља међу Србима, потврђују и бројне манифестације, сабори и вашари који се одржавају широм Србије на овај дан.

Бројни су обичаји за овај празник. Према њима, не треба радити у пољу, да усеви не би сагорели од сунца. Ако на Светог Илију пуцају громови, верује се да он гађа ђаволе, па се не ваља крстити да се ђаво не би сакрио под крст у који гром не удара. Сматра се да би требало добро гледати место где гром удари зато што је то знак да се ту крије нечастиви. На Светог Илију не би требало да се купа у реци и да се залази у њене дубине, јер вода на овај дан чудним шумом „дозива“ своје жртве.

Постоји и предање да је управо Свети Илија тај који одређује када и где ће пасти киша, а када ће владати период суше. Ако на Светог Илију падне блага киша, то се сматра благословом. На сам празник мења се време, па се каже „од Светог Илије сунце све милије“.

Верује се да је данас добро узети мед ради здравља. Некада је био обичај да мајке мажу децу медом да би целе године била здрава. Народ верује да је мед који се извади на Илиндан лековит. Такође, многи родитељи деци дају име по овом светитељу јер је симбол снаге и неустрашивости.

Слави се и као крсна слава, слава је ваздухопловаца, обнародована указом из 1924. године. С пропашћу Краљевине Југославије прекинута је ова традиција ваздухопловаца, али је обновљена 1992. године.