Classic Layout | Page 93 of 1041

Komedija „Tajno oružje” 21. februara u Bašaidu

Jelena Trifunović February 17, 2026

U Velikoj sali Doma kulture u Bašaidu, u subotu 21. februara, gostovaće glumci Amaterskog pozorišta „Jovica Jelić” iz Banatskog Karađorđeva s komadom „Tajno oružje”.

– Predstava je nastala po tekstu Miroslava Momčilovića i ova angažovana komedija ispituje stereotipe i duhovito, iz psihološkog ugla, preispituje navike i ubeđenja našeg čoveka. Bašaici generalno vole naše predstave i uvek smo imali punu salu. Nismo u ovom mestu odavno bili gosti, pa se nadamo da će se i ovog puta publika u velikom broju odazvati. Za sat i dvadeset minuta, koliko ova predstava traje, mislim da će se gledaoci i nasmejati i zamisliti- navodi reditelj Milan Martinović.

U glumačkoj podeli su: Zoran Jovanović, Nikola Knežević, Nemanja Svilengaćin, Jelena Milenković, Marija Knežević i Petar Škundrić.

Predstava počinje u 20 časova, a ulaz će biti besplatan.

Globalistički užasi na Balkanu razotkrivaju licemerje Evrope po pitanju Grenlanda

Jelena Trifunović February 17, 2026

Kako piše priznati američki publicista i politički strateg Rodžer Stoun, dugogodišnji savetnik predsednika Donalda Trampa, evropska politika prema Balkanu predstavlja primer dvostrukih standarda koji danas dolaze do izražaja u raspravama o Grenlandu.

Na američkom portalu „Stoun Kold Trut“, koji vodi Stoun, objavljen je tekst pod naslovom „Globalistički užasi na Balkanu razotkrivaju licemerje Evrope po pitanju Grenlanda“. U tekstu se, kako piše priznati američki publicista, ukazuje na protivrečnosti u stavovima zapadnih sila kada je reč o suverenitetu i teritorijalnom integritetu.

– Dok predsednik Donald Tramp manevriše da preuzme stratešku kontrolu nad Grenlandom zbog ključnih prioriteta nacionalne bezbednosti SAD, Danska je odgovorila sa nevericom, tvrdeći da postoji potencijalno kršenje njihovog suvereniteta i da nijedna zemlja nema pravo da im oduzme teritoriju. Pa ipak, upravo to su Danska i njihovi globalistički partneri uradili Srbima na Balkanu – navodi Stoun u uvodu teksta.

Podsećajući na događaje iz 1999. godine, on piše da je NATO savez, predvođen administracijom Bila Klintona, uz učešće Danske, pokrenuo rat protiv Srbije. Kako piše priznati američki publicista, nakon 78 dana bombardovanja, u kojem je stradalo i ranjeno na hiljade ljudi, Srbija je bila primorana na ustupke, a njen suverenitet narušen.

Stoun ističe da su nakon vojne intervencije usledile političke i institucionalne promene, uključujući usvajanje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i Kumanovskog vojno-tehničkog sporazuma. Prema njegovim rečima, kasnije jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova 2008. godine priznale su SAD i brojne evropske zemlje, među kojima i Danska.

Kako piše priznati američki publicista, zapadne sile su taj proces predstavile kao čin „oslobođenja i demokratije“, dok se istovremeno protive ideji da SAD postignu dogovor sa Grenlandom.

– Kada su u pitanju globalisti, oni rutinski deluju po dvostrukim standardima zasnovanim na hirovima udaljenih elita. Dok predsednik Tramp govori o ponudi boljeg dogovora Grenlandu, tretira se kao autokrata i agresor – navodi Stoun.

U tekstu se pravi paralela između istorijskih prava Srbije na Kosovo i danske uprave nad Grenlandom, uz ocenu da su zapadne intervencije na Balkanu primer selektivne primene principa međunarodnog prava.

Stoun zaključuje da su, kako navodi, postupci zapadnih zemalja tokom devedesetih godina doveli do dugoročnih posledica na Balkanu, te da se današnje kritike američke politike prema Grenlandu ne mogu posmatrati izolovano od te istorije.

Izvor: NS uživo

Pri kraju rekonstrukcija unutrašnjosti Motela u Novim Kozarcima

Aleksandra Djuran February 17, 2026

Rekonstrukcija Motela u centru sela je na samom kraju, u šta su se, prilikom posete Novim Kozarcima, uverili i gradonačelnik Mladen Bogdan i Bojan Mikalački, član Gradskog veća. Objekat, izgrađen osamdesetih godina prošlog veka, bio je mesto stecišta meštana, ali i svih koji bi dolazili u ovo mesto. Krajem 20. veka, u popularnoj „Kotarci“, izbio je manji požar, nakon čega je minimalno uređena. Upravo su meštani ti koji su potencirali da sala ponovo bude u funkciji, istakao je ovom prilikom Marko Čavka, potpredsednik Saveta Mesne zajednice.

-Lokalna samouprava je uvek tu da nam pomogne da realizujemo investicije važne za našeg mesta. Nedostatak mesta za okupljanje je dugogodišnji problem u Novim Kozarcima i siguran sam da će svi biti više nego zadovoljni onim što je urađeno. Ovo nije ulaganje samo u objekat nego i u kvalitet života. Prošle godine u Novim Kozarcima imali smo značajna ulaganja, koja smo nastavili i u ovoj. Ono što sledi je uređenje parkinga ispred trgovinskih objekata i adaptacija Doma kulture – naveo je Čavka.

Prošle godine na Motelu je zamenjen je krov koji je prokišnjavao i umesto crepa postavljen je lim, što je bio preduslov za unutrašnje uređenje, podsetio je gradonačelnik Mladen Bogdan:

-U razgovoru sa Kozarčanima istaknut je nedostatak prostora za proslave, okupljanja i druge događaje, tako da smo u gradskom budžetu opredelili sredstva kako bi potpuno uredili unutrašnjost popularne „Kotarke“. Za radove je izdvojeno 8,8 miliona dinara i ono što predstoji je da se obezbedi novac za kupovinu nameštaja o čemu smo već razgovarali sa predstavnicima Mesne zajednice.

Prvi čovek grada najavio je još jednu investiciju.

-Čim vreme dozvoli počinje i izgradnja dečijeg igrališta u centru sela. Ovaj projekat realizovaćemo u saradnji sa kompanijom NIS. Izvesno je da će do kraja godini biti adaptirana i prostorija nekadašnjeg Udruženja vozača. Ovu salu, prvenstveno, će koristiti udruženja žena jer je neophodno da imaju svoj prostor u kojem će se okupljati – dodao je gradonačelnik Bogdan

A.Đ.

Akcija dobrovoljnog davalaštva krvi

Aleksandra Djuran February 17, 2026

Crveni krst Kikinda u saradnji sa Institutom za transfuziju krvi Vojvodine sutra, 17. februara, od 8.30 do 13 sati organizuje akciju dobrovoljnog davalaštva krvi.

Ovo je četvrta akcija darivanja dragocene tečnosti od početka godine, a naredna je najavljena za 1. mart.

Svetitelji mudrosti i milosrđa: danas se slave Isidor Pelusiot i Nikolaj Studit

Redakcija Kikindski February 17, 2026

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas, 17. februara, molitveno se sećaju prepodobnih svetitelja Isidora Pelusiota i Nikolaja Studita, duhovnih podvižnika čiji su život i delo ostavili dubok trag u istoriji hrišćanstva.

Sveti Isidor Pelusiot – učitelj vrlinskog života i zaštitnik pisane reči

Sveti Isidor Pelusiot bio je jedan od najobrazovanijih ljudi svoga vremena. Rođen u bogatoj aleksandrijskoj porodici u Egiptu, napustio je svetovni život i posvetio se molitvi, podvižništvu i duhovnom poučavanju.

Poznat je po obimnoj prepisci – istorijski izvori navode da je napisao više hiljada pisama, u kojima je savetovao, tešio, ukorevao i duhovno poučavao savremenike. Njegove poruke naglašavale su da je važnije živeti vrlinski nego samo govoriti o vrlinama.

Zbog svog duhovnog i književnog nasleđa, smatra se zaštitnikom pisaca i svih koji se bave pisanom rečju, a njegove pouke i danas predstavljaju putokaz za duhovni razvoj i moralni život.

Sveti Nikolaj Studit – iguman, podvižnik i čudotvorac

Sveti Nikolaj Studit rođen je 793. godine na Kritu. Već u detinjstvu izučavao je Sveto pismo, a kasnije je stupio u čuveni Studitski manastir u Carigradu, gde je primio monaški čin i sveštenstvo.

Crkveno predanje beleži da je svojim molitvama isceljivao bolesne i pomagao siromašnima, ostavljajući primer milosrđa i duhovne predanosti. Upokojio se u 75. godini života, ostavivši za sobom svedočanstvo pobožnosti, mudrosti i nesebične službe Bogu i bližnjima.

Duhovna poruka praznika

Spomen ova dva svetitelja podseća vernike na značaj molitve, obrazovanja, duhovne mudrosti i dela milosrđa. Njihovi životi svedoče da vera nije samo reč, već život ispunjen ljubavlju, vrlinom i služenjem drugima.

U pravoslavnoj tradiciji, ovakvi praznici pozivaju na duhovno preispitivanje i podsećaju da su istinske vrednosti neprolazne – baš kao i nasleđe svetitelja koji su svojim podvigom osvetlili put generacijama vernih.

Košarka: Pobeda Velike Kikinde, poraz Slobode

Dejan Panić February 17, 2026

Velika Kikinda zabeležila je 11. pobedu u sezoni četvrtog ranga takmičenja, drugog vojvođanskog, u Bačkoj Palanci savladala je 77:112 (20:21,23:28,19:38,15:25) Marinu i, uz jedan poraz, čvrsto drži čelnu poziciju grupe „A”, dok u „B” grupi sedmoplasirana, treća odozdo, Sloboda (Novi Kozarci), sada ima skoro 4-9, pošto je poražena u Zrenjaninu od Zadrugara iz Lazareva, rezultatom 99:85 (22:25, 29:26, 28:21, 20:13). „Radivoj Korać”, iz Rumenke, biće u „Jezeru” sledeći protivnik košarakašima Velike Kikinda, a Sloboda će čekati Čelarevo.
D. P.

IN MEMORIAM: Dušan Ilić (1959-2026.)

Dejan Panić February 16, 2026

Posle kratke i teške bolesti, 5. februara, preminuo je Dušan Ilić, proslavljeni kikindski kuglaš. Rođen je 4. marta 1959. i jedan od naših najboljih kuglaša, a 16 godina nastupao je za reprezentaciju tadašnjih SR Jugoslavije odnosno Srbije i Crne Gore. U periodu od 1992. do 2004. godine, pet puta bio je učesnik svetskih prvenstava,
kao najbolji igrač, a nekoliko godina bivao je i kao kapiten seniorske reprezentacije. Godine 1996, na Svetskom prvenstvu u Pragu, Ilić je ušao u istoriju ovog našeg, najtrofejnijeg – neolimpijskog, sporta,
osvojio je dve zlatne medalje za tadašnju državu, u pojedinačnoj konkurenciji i u paru sa Zdenkom Pavlicem. Te godine proglašen je i za najboljeg sportistu Vojvodine. U 2000. godini na svetskom prvenstvu u Poznanju odnosno 2004. u Brašovu, naša reprezentacija, predvođena Ilićem, osvajila je bronzanu medalju.
Ilić je kuglašku karijeru započeo 1978 godine kikindskom Radničkom, na tada novoj, četvorostaznoj kuglani „Radničkog doma”. Godine 1986. prešao je novosonovani KK Naftagas Kikinda, a potom u KK „Toza Marković”. S porodicom je 1997. odselio u Novi Sad i tamo igrao za KK ,,13. maj”, a karijeru nastavio u Apatinu, Kljaićevu, Segedinu (Mađarska) i Epelhajmu (Nemačka), a na kraju kuglao je i za novosadsku Vojvodinu. Osvojio je nekoliko titula prvaka države s klubovima za koje je nastupao i veliki broj pojedinačnih i parovnih trofeja, a isto tako i internacionalnih pehara na svetskim i evropskim kupovima.
Tekst i FOTO: KK Radnički, Kikinda

Turnir u Futogu za male džudoke: Čakarmišu bronza

Dejan Panić February 16, 2026

Džudo klub Okami, iz Novog Sada, bio je u Futogu organizator turnira na kojem su se nadmetale male džudoke u tri najmlađe uzrasne kategorije, nastupilo je 58. klubova, a kikindski Partizan bio je u ukupnom pretku 45.
Nastupili su Kikinđani s devetoricom boraca, a jedan od njih Stevan Čakarmiš, u konkurenciji još petorice mlađih pionira, u kategoriji do 66kg, podelivši treće mesto, stigao je do bronze.
Partizani sa severa Banata imali su još i dve podele petih mesta. Tu su se pozicionirali stariji poletarac Filip Vukašinović u kategoriji do 34kg, u kojoj je bila jača konkurencija, odnosno stariji pionir Siniša Popeskov u kategoriji do 55kg, koja je brojala šestoricu džudoka.
D. P.

Vučić: Gradićemo Data centre i Data fabrike u Srbiji

Jelena Trifunović February 16, 2026

Predsednik Aleksandar Vučić, danas je, obraćajući se nakon zvaničnog sastanka sa predsednikom Azerbejdžana Ilhalmom Alijevim, izjavio i da Srbija mora da više ulaže u razvoj energetskog sektora kako bi mogla da gradi Data centre i Data fabrike, piše portal Vojvodina uživo.

Na sam Dan državnosti Srbije ova vest dobija posebnu simboliku, kao savremeni čin patriotizma, ulaganjem države u digitalni suverenitet, znanje i budućnost.

Tokom obraćanja posle sastanka sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim, istaknuto je da Srbiji energija neće biti potrebna samo za industriju i domaćinstva, već pre svega za data centre i buduće „data fabrike“ veštačke inteligencije.

Ova formulacija zapravo otkriva nešto mnogo važnije: Srbija se pozicionira u procesu koji ekonomisti nazivaju Peta industrijska revolucija.

Šta je peta industrijska revolucija

Ako je četvrta industrijska revolucija bila digitalizacija (internet, cloud, automatizacija i robotika), peta ide korak dalje. Ona podrazumeva: saradnju čoveka i veštačke inteligencije, obradu ogromnih količina podataka u realnom vremenu, personalizovanu proizvodnju i usluge, autonomne sisteme odlučivanja i ekonomiju zasnovanu na računskoj snazi (computing economy). Drugim rečima, ključna sirovina XXI veka više nije nafta već podaci. A ključna infrastruktura nisu samo autoputevi i železnice, već digitalna i energetska mreža.

Zašto su potrebne nove elektrane

Savremeni superračunari i AI sistemi troše ogromne količine energije. Jedan veliki AI klaster može trošiti električne energije koliko i manji grad. Veštačka inteligencija ne „razmišlja“, ona računa. A svako računanje zahteva korišćenje električne energije, kako za procese, tako i za hlađenje.

Data centri danas rade 24 sata dnevno, 365 dana godišnje.

Bez stabilne proizvodnje energije nema cloud usluga, nema digitalne administracije, nema finansijskih platformi i nema razvoja veštačke inteligencije. Zato se širom sveta, od SAD do Emirata i Skandinavije, prvo grade elektrane, a zatim AI infrastruktura.

Razlika između data centra i data fabrike

Data centar je digitalno skladište i infrastruktura.

To je kompleks servera gde se: čuvaju podaci, hostuju sajtovi i aplikacije, radi cloud računarstvo i obrađuju baze podataka. U njemu rade hiljade računara povezanih optičkim mrežama i sistemima hlađenja. Bez data centara nema e-bankinga, društvenih mreža, državnih portala ni modernog poslovanja.

Data fabrika je sledeći korak.

To više nije samo čuvanje i obrada podataka već proizvodnja znanja i odluka pomoću veštačke inteligencije.

U data fabrikama se treniraju se AI modeli, analiziraju se milijarde informacija, razvijaju autonomni sistemi i optimizuju procesi npr. za proizvodnju, medicinu, saobraćaj, energetiku…
Drugim rečima, Data centar čuva i obrađuje podatke, dok Data fabrika iz podataka stvara inteligenciju. To je otprilike kao razlika između biblioteke i istraživačkog instituta.

Zašto je to važno za Srbiju

Ako država poseduje stabilnu energiju, brze optičke mreže, računske kapacitete, onda ona postaje regionalni digitalni čvor. To praktično znači brži dolazak tehnoloških kompanija, razvoj domaćih IT firmi, veće plate u visoko-tehnološkom sektoru, izvoz digitalnih usluga i manju zavisnost od klasične industrije. Gradnja gasne elektrane u tom kontekstu dobija potpuno drugačiji smisao. To više nije samo pitanje grejanja ili industrije, već pitanje digitalnog suvereniteta.

Države koje imaju energiju i računske kapacitete razvijaju sopstvene AI modele, čuvaju podatke u zemlji i upravljaju sopstvenom ekonomijom. Najava ulaganja u data centre i data fabrike pokazuje da Srbija pokušava da preskoči jednu razvojnu fazu: umesto oslanjanja samo na klasičnu industriju, ulazi direktno u ekonomiju znanja.

Ako projekti budu realizovani, Srbija neće samo pratiti tehnološke promene već bi prvi put mogla postati proizvođač digitalne inteligencije, a ne samo njen korisnik.

Solidno poslovanje privrede: U prošloj godini najuspešnija primarna poljoprivredna proizvodnja

Aleksandra Djuran February 16, 2026

Privrednim društvima u Kikindi, Čoki i Novom Kneževcu od januara do kraja novembra 2025. izvoz je bio 180,4, a uvoz 120,6 miliona evra, podaci su Regionalne privredne komore u Kikindi. Spoljnotrgovinsko poslovanje bilo je u plusu za 142 miliona evra.

-Kikinda je i dalje nosilac. Spoljnotrgovinsko poslovanje u našem gradu bilo je 236 miliona evra. Izvoz je bio 172,2 miliona evra, a uvoz 112, 9 miliona evra. Naš grad je u suficitu, odnosno plusu 53,9 miliona evra i pored toga što je izvoz blago opao – istakao je Tibor Horvat, direktor Regionalne privredne komore.

Firma „Banini Jafa“ je dobro poslovala, u prošloj godini povećala je broj radnika za desetak odsto, a u planu im je da to urade i u ovoj godini. I dalje su dominanti izvoznici oni koji se bave metalskom industrijom poput „Mekafora“, „Le Beliera“, „Livnice“, „Zopasa“.

-Najznačajnije tržište privrednicima u Kikindi, Čoki i Novom Kneževcu je Evropska unija. Od prvih deset država, sedam je iz Evropske unije, a preostale tri su Bosna i Hercegovina, Turska i Kina gde je izvoz porastao za 75,4 procenta. Najviše izvozimo u Mađarsku gde je za 11 meseci izvezeno dobara u iznosu od 51,7 miliona evra što je 30 odsto ukupnog izvoza. Najviše se izvoze delovi za automobilsku industriju – precizira naš sagovornik.

I kada je reč o uvozu privredna društva okrenuta su ka Evropskoj uniji, Velikoj Britaniji, Kini.

U Kikindi, Čoki i Novom Kneževcu radi i posluje 1.267 privrednih društava, a 2024. bilo ih je osam više. U Kikindi je najviše – 450.

-Nekoliko godina unazad raste broj preduzetnika i svake godine imamo ih pet odsto više u odnosu na prethodnu. U Kikindi je trenutno 1.703 preduzetničke radnje, a zajedno sa Čokom i Novim Kneževcem ima ih 3.764. Najvećim delom one su orijentisane na usluge – zaključio je Horvat.

Najuspešnije su poslovale firme koje se bave primarnom poljoprivrednom proizvodnjom, posebno one koje su fokusirane na obnovljive izvore energije, solarne panele i biogas, kao i one koje su uložile sredstva na sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje.

U čitavom okrugu 31. decembra 2025. bilo 4.768, od kojih je u Kikindi 1.858 što je slično u odnosu na 2024. Najviše je nekvalifikovane radne snage. Čak 45 odsto ljudi bez posla u našem gradu je bez ili samo sa osnovnom školom. U okrugu ih je 63 procenta.

-Zaposlenost je u blagom opadanju. U Severnobanatskom okrugu prošlu godinu završili smo sa 37.144 zaposlena, od kojih je najveći broj u Kikindi 17.394. Zaposlenih u privrednim društvima ima najviše – saznajemo od Tibora Horvata.

Zarade u Severnobanatskom okrugu za 11 meseci 2025, veće su u odnosu na isti period prošle godine, podaci su Regionalne privredne komore. U okrugu je za pomenuti period ona iznosila u 93.471, a u Kikindi su plate bile 90.555. U Senti su primanja bila 92.259, dok je u Čoki sa 85.620 dinara i dalje najniža zarada.

-U Severnobanatskom okrugu zarada je od januara do kraja novembra prošle, u odnosu na isti period pretprošle godine,veća za 11,5, a u Kikindi za 11, 6 procenata. Prosečna zarada u Kikindi veća je 3.200 dinara u odnosu na Sombor, ali je za isti iznos manja u odnosu na Suboticu i Sremsku Mitrovicu – napominje Horvat.