Classic Layout | Page 905 of 1026

Ženska ARKUS liga: ŽORK Kikinda najverovatnije ispala

Dejan Panić March 25, 2023

Tri kola pre kraja šampionata, rukometašice ŽORK Kikinde, u svojoj povratničkoj sezoni, najverovatnije, ispale su iz ARKUS lige. Kikinđanke su večeras u Boru poražene 29:25 (14:10) od istoimene ekipe, koja ih je u direktnom duelu za opstanak praktično otpisala iz trke.

Borile su devojke kluba s imenom našega grada večeras u rudarskom mestu na istoku Srbije i radovale svakom postignutom pogotku kao da je vredan pobede, ali poklekle su polovinom nastavka kada su domaće stigle do osetnije prednosti koju su potom i povećavale, a na kraju i upisale trijumf izražen razlikom koja je bila na snazi i na odmoru.

ŽORK Kikinda matematički još uvek može do opstanka, ali je verovatnoća da se to dogodi, ipak, premala, a u petak, od 19 sati u „Jezeru”, dočekaće novosadsku Vojvodinu.

ŽORK Kikinda: Matić, Al. Čubrilo, Stepanović, Đukičin, Radaković 1, Erdeljan, Perović 2, An. Čubrilo 3, Balaban (7 odbrana), Latinović, Sivčev 1, Stevanović, Čočaj 11(6), Živkov 5, N. Čubrilo 1(1), Novakov 1.

Vojvođanski „Istok”: Đukić čuva lidera

Dejan Panić March 25, 2023

U 19. kolu Vojvođanske fudbalske lige „Istok”, lider OFK Kikinda, silno oslabljena praktično bez polovine startera, preokretom (2:1) u režiji kapitena Nebojše Đukića osvojila je tri boda na Gradskom stadionu protiv odličnog Radničkog iz Kovina. Još je danas, u Banatskom Velikom Selu, Kozara poražena od poslednjeplasiranog Jedinstva iz Kačareva, rezultatom 0:2 dok je kikindski ŽAK izgubio 2:1 u Vlajkovcu od Jedinstva.

Vodeći tim na tabeli u Blandašu počeo je meč sa čak petoricom tzv. bonusa, sva sedmorica na klupi takođe su bili toga uzrasta, a iako se unapred znalo da OFK Kikindu očekuje težak zadatak, ipak je šokantno delovalo vođstvo Kovinaca, u 25. minutu iz prvog udarca. Nakon što su Kikinđani pogrešili na polovini terena koja je pripadala gostima, usledila je kontra i uz malu pomoć vetra kapiten Radničkog Biculjević uhvatio je golmana Savkova na krivoj nozi i s 25 metara zatresao mu mrežu majstorski pogodivši gornji ugao. Do odmora naša ekipa mogla je ne samo izjednačiti nego i preokrenuti rezultat, Mirkov je slobodnog udarca pogodio stativu, a Ivanović izbliza propustio veliku priliku.

U 56. minutu Mirkov je izveo prekid sa strane, a Đukić sjajno reagovao glavom i doneo izjednačenje, premda je ostalo nejasno, ali i za Kikinđane nebitno, ko je od gostujućih igrača u gužvi malo okrznuo loptu na putu ka vlastitoj mreži.

Kako se bližio finiš, bivalo je sve jasnije da je lider sve „gladniji” celoga plena. Tako se sve i odigralo. Pošto je Đukić nakon solo prodora oboren u kaznenom prostoru, arbitar Radulović pokazao je na „belu tačku”, a kapiten je preuzeo odgovornost i rutinski pogodio za pobedu i, možda se na kraju pokaže, šampionske bodove.

– Ne bih rekao da sam samo ja zaslužan za ovu pobedu. Smatram da je ceo tim pružio dobru igru, a naročito je to važno naglasiti zbog velikog broja mladih igrača koji su danas bili u sastavu – rekao je Đukić.

Trener Jevto Jarčević ocenio je da je njegova ekipa do trijumfa došla na odmoru.

– Ostali smo malo duže u svlačionici i dogovorili kako da igramo u nastavku. Videlo se da su Kovinci slabiji u prekidu i tako smo i izjednačili u drugom delu igre. Nastavili smo s napadima i uspeli da osvojimo važne bodove. Ovo su mečevi u kojima se samo rezultat pamti. Relaksiraćemo se u sredu u drugom kolu Kupa FSP Zrenjanin, kada ćemo dočekati Ruskoselce i onda, nadam se, oporavljeni, prve aprilske nedelje otići u Starčevo na susret s Borcem – istakao je Jarčević.

OFK Kikinda: Savkov, Mirkonj, (Glišić), Kecman, Galešev, Mirkov, Ivanović (Mijić), Spahić, Bajić (Hajdu), Đukić, Barbul, Radovanović.

Kozara se propisno ispromašivala u prvom poluvremenu, pogađala je i prečku i stativu, a kazna „fenjeraša” usledila je sredinom nastavka. Poveli su tada Kačarevci preko Čučka, a isti igrač overio je bodove minut pre kraja. U međuvremenu istako se i golman gostiju Radivojev, odbranivši kazneni udarac T. Bjelanoviću, a Velikoselci su i u drugom poluvremenu i treći put pogađali okvir gola gostiju.

ŽAK je na jugu Banata, u mestu nadomak Vršca gubio 2:0 na odomoru, a u nastavku, sredinom tog perioda igre, Kočiš je smanjio, ali do kraja više nije bilo promene.

Jela od kukuruza kao specijaliteti na „Kukuruznom proleću“ u Novim Kozarcima

Igor Crnogorac March 25, 2023

Zahvaljujući angažovanju i entuzijazmu članova udruženja u ovom mestu, Novi Kozarci pretenduju da postanu selo sa najvećim brojem manifestacija. Jedna od najmlađih je „Kukuruzno proleće“, nastalo 2019. godine.

Danas je održano drugi put, u organizaciji Udruženja žena „Novi Kozarci“. U Motelu „Kotarka“ ponovo su predstavljena stara jela, od kojih su mnoga i zaboravljena.

– Kuruza, ljevača, proja, pura, sve su to jela koja znamo još iz detinjstva. Atrakcija je kiselo mleko od kukuruznog brašna – skrobovo mleko. Ono se pravilo u siromašnim krajevima gde nije bilo jogurta, kiselog mleka i sličnih proizvoda. Veoma je osvežavajuće. Mislim da ga niko nije pravio na ovom podneblju. Naše žene su jako vredne i spremne za sve manifestacije u selu – reka je Boja Oljača predsednica Udruženja žena „Novi Kozarci“, koje postoji više do 40 godina.

Sa svojim specijalitetima u Nove Kozarce danas su stigle članice deset udruženja žena sa teritorije našeg i susednih gradova.

– Ova jela vratila su me u detinjstvo. Domaćice su pravile jelo od onoga što su imale. Moj specijalitet pravi se samo od kvasca, vode, kukuruznog i pšeničnog brašna, a ukrašen je vlašcem i cvetom maslačka – kaže predsednica Udruženja žena „Livađanke“ iz Aleksandrova, Ljupka Miškov.

„Kukuruzno proleće“ podržali su Mesna zajednica i lokalna samouprava u ime koje su prisustvovali predsednik Gradskog parlamenta, Mladen Bogdan i članica Gradskog veća, Melita Gombar.

– Udruženje žena „Novi Kozarci“ neguje tradiciju promovisanja nacionalne kuhinje i lokalnih proizvoda. Danas su nam ponuđeni tradicionalni i novi proizvodi od kukuruznog brašna. Čast nam je što smo na ovoj manfestaciji i nastojaćemo i ubuduće da je podržavamo – rekla je Melita Gombar.

Članice udruženja i njihovi gosti ponovo su uspeli da. izvrsnim i lepo ukrašenim jelima, dočaraju duh prošlih vremena, uz radost susretanja i druženja u Novim Kozarcima.

Prvo mesto pripalo je Udruženju žena „Livađanke” iz Aleksandrova za mafine punjene džemom od drenjina , drugo takođe ovom udruženju, za pitu od domaćeg kukuruznog brašna mlevenog na kamenu, a treće Udruženju žena grada Kikinde za piroške sa kukuruznim brašnom po receptu koji je kolonizacijom donet u Vojvodinu.

Zajedništvo, moba i dobra volja – u Banatskom Velikom Selu sve je moguće

Igor Crnogorac March 25, 2023

Da u Mesnoj zajednici Banatsko Veliko Selo brinu o svojim meštanima, jasno je i po tome što listu prioriteta prilagođavaju njihovim potrebama. Za prošlu godinu planirana rekonstrukcija dotrajale zgrade Mesne zajednice svedena je na neophodne radove u samo jednom delu, kaže predsednica saveta MZ Mira Pećanac.

– Zgrada Mesne zajednice izgrađena je 1949. godine i zaista joj je neophodna rekonstrukcija. Međutim, promenili smo prioritete jer nam je važnije da se uredi objekat koji koristi više ljudi, a to je započeta zgrada na stadionu Fudbalskog kluba „Kozara“. Deca nam se za utakmice pripremaju u neuslovnom prostoru. Očekujemo pomoć Grada i Pokrajine kako bismo zgradu priveli nameni. Za uređenje svlačionica, vežbaonice, teretane, kancelarije, potrebno je 15 miliona dinara – kaže naša sagovornica.

U zgradi MZ zato je urađeno samo najneophodnije: saniran je deo krova, uvedeno grejanje, zamenjene su elektroinstalice i stolarija, kao i deo nameštaja, i to samo u delu zgrade. Sve je koštalo oko 1,4 miliona dinara.

– Podrška Grada za kompletnu rekonstrukciju postoji. Samo projekat košta 1,5 milion, a radovi bi bili vredni 25 miliona dinara. Sada se nadamo pomoći da se osposobi prostor nekadašnje diskoteke „Neon“ jer mladi u selu nemaju mesta za izlazak.

Banatsko Veliko Selo ima 2.050 stanovnika, 500 manje nego na popisu 2011. godine. Iz budžeta Grada prošle godine dobili su 12,8 miliona dinara.

– Po projektu Grada ove godine dobićemo mini-postrojenje za prečišćavanje vode. Uradićemo i video-nadzor centralnog parka i zgrade MZ. Takođe, zapošljavamo četiri radnika na privremeno-povremenim poslovima, dvojicu na održavanju dva seoska groblja, kako bismo meštane oslobodili tih troškova – dodaje Mira. – Planiramo i uređenje fasada Udruženja penzionera i Udruženja pčelara.

Nove prostorije za Poštu i Biblioteku

U zgradi Mesne zajednice postojao je neiskorišćen prostor, kaže Mira. U dogovoru sa Poštom i uz pomoć Grada, šalteri su premešteni u adaptirani deo zgrade, a ove godine biće instaliran i bankomat.

Narodna biblioteka uredila je, takođe uz pomoć Gradske uprave, prostorije ogranka u prizemlju i preselila se sa sprata, kako bi bila dostupnija starijim meštanima.

Zavičajna kuća, zaštitni znak sela, u novom izdanju

Za adaptaciju Zavičajne kuće, objekta koji čuva sećanje na rodni kraj kolonista, Fond za izbegla, raseljena lica i saradnju sa Srbima u regionu Pokrajine, izdvojio je 540 hiljada dinara. Objekat od pedesetak kvadrata dobiće novo ruho i struju.

Svečano otvaranje zakazano je za 13. maj, kada će biti održan i Školski višeboj u organizaciji Udruženja „Krajiški višeboj“. Na ovu manifestaciju pozvani su i gosti sa Kosova, iz Republike Srpske i iz Rumunije.

Celo selo aktivno u udruženjima

Mesna zajednica finansira troškove režija svih udruženja, a ima ih 11.

Predsednica Saveta ističe da se KUD „Marija Bursać“ omasovio, sada ima i i predškolsku grupu i pripremaju najmanje četiri koncerta godišnje koji se uvek željno iščekuju.

U selu postoje dva aktiva žena: „Velikoselke“ i „Orhideja“. Prošle godine bili su domaćini Izložbe preduzetničkih veština udruženja žena iz grada i okoline. U centralnom parku priređeni su gastronomski programi i izložbe. Organizator događaja bio je Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova.

Žene iz Udruženja „Orhideja“ proslavile su selo pobedom na takmičenju „Izađi mi na teglu“ u Kikindi i predstavljale su grad na centralnoj manifestaciji u Beogradu.

Moba nije zaboravljena

– Potičemo iz kraja gde je moba veoma zastupljena i mi održavamo taj lep običaj zajedništva – kaže Mira Pećanac. – Na taj način, uz druženje, prošlog leta smo uredili tribine na pomoćnom terenu „Kozare“. Da smo još uvek složni, pokazali smo i u projektu NIS-a „Zajednici zajedno“. Dobijenih 120 hiljada dinara uložili smo u materijal. Vatrogascima NIS-a pridružili su se meštani u uređenju centralog parka i amfiteatra.

I Veliko Selo ima svoju Lagunu

Na mestu jedne seoske deponije, od pre desetak godina, selo ima jezero, pravu zelenu oazu koju su nazvali „Laguna“. Jezero ima dvadesetak pozicija za ribolovce, mesta za kampovanje i asfaltiranu i osvetljenu „Stazu zdravlja“ koja, u svim godišnjim dobima, ima svoje šetače. Nalazi se na mapama turističkih mesta koje bi trebalo posetiti i svojevrsna je atrakcija sela. Inače, u selu se ponose i sa 14 hektara zelenih površina koje sami održavaju.

Akvatlon – državno takmičenje samo u Banatskom Velikom Selu

Uz podršku Triatlon saveza Srbije, lokalne samouprave i Mesne zajednice, Plivačko udruženje BWS svake godine, krajem jula, upravo na bazenu u ovom mestu organizuje „Velikoselski akvatlon“, takmičenje koje ima međunarodni karakter.

Savršeno mesto za zasnivanje porodice

– Naše selo je idealno za odrastanje dece. Po programu dodele kuća mladim bračnim parovima, prošle godine je ovde zbrinuto pet porodica. Mislim da ima više interesovanja nego praznih kuća. Maksimalno smo organizovani, imamo odličnu infratrukturu, našim građanima sve je dostupno – kaže predsednica Saveta, Mira Pećanac.

Udruženja invalida u današnjoj akciji pozvali sugrađane da im ne zauzimaju parking-mesta

Igor Crnogorac March 25, 2023

Udruženje multiple skleroze Kikinda danas je, na parkingu kod ”Lidla”, organizovalo akciju kako bi skrenuli pažnju na problem parkiranja osoba sa invaliditetom. Akcijom pod nazivom “Sigurni ste da želite moje mesto?!”, apelovali su na sugrađane da ne zauzimaju parking-mesta označena za osobe sa invaliditetom.

Mart je Mesec podizanja svesti o ovoj bolesti. Akcijom se ističe jedan od svakodnevnih problema obolelih od multiple skleroze i drugih osoba sa invaliditetom, rekla je Brankica Miškov, predsednica Udruženja multiple skleroze Kikinda.

– Hoćemo da podstaknemo sugrađane da pokažu malo više empatije prema osobama sa invaliditetom, da nam ne uskraćuju naše pravo da se krećemo slobodno i da se parkiramo na mestima koja su predviđena za nas. Mi smo invalidi svakog dana, i kada se parking plaća i kada je besplatan, u svim vremenskim uslovima. Najveći problem imamo kod „Lidla“, zato smo i organizovali akciju ovde. Kada nam zauzmu mesto vozači koji nemaju nalepnicu i kada im ukažemo na to, oni ulaze u raspravu, što je još više bolno i stresno za nas.

Brankica dodaje da im Saobraćajna policija izlazi u susret, ali da nemaju dovoljno ljudi da bi problem bio rešen.

Uz to, problem su i neuređeni parkinzi, na kojima postoje parking-mesta za invalide, ali su nepristupačna zbog ivičnjaka i nemaju dovoljno prostora kako bi invalidi mogli da izađu sa kolicima. Jedina dva u tom smislu uređena parkinga su kod „Lidla“ i u Nemanjinoj ulici, što je nedovoljno.

Akciju su, iz lokalne samouprave, podržali Mladen Bogdan predsednik Gradskog parlamenta, Melita Gombar, članica Gradskog veća i Pavle Popović, inspektor Saobraćajne inspekcije Grada.

– Grad podržava ovu akciju i mi smo do sada održali više sastanaka sa predstavnicima udruženja osoba sa invaliditetom i Saobraćajne policije. Utvrdili smo lokacije na kojima treba da se urede parking-mesta i pristupne staze i to ćemo i uraditi u narednom periodu. Saobraćajna inspekcija već je podnela predlog da se to uvrsti u budžet. Saobraćajna policija, takođe, izlazi u susret, ali nemaju dovoljno ljudi – rekao je Mladen Bogdan, predsednik Gradskog parlamenta.

On je takođe apelovao na građane da imaju razumevanja i da ne zauzimaju mesta za parkiranje osobama sa invaliditetom.

– Treba da znate, kada se parkirate na tom mestu, zauzeli ste mesto majci deteta sa daunovim sindorom ili ratnom vojnom invalidu koji se borio za svoju zemlju, nekom ko ne može samostalno da brine o sebi. Trudićemo se da sa udruženjima učestvujemo u ovakvim akcijama i podižemo svest građana.

Akciji Udruženja multiple skleroze pridružili su se i članovi drugih organizacija osoba sa invaliditetom: Udruženja dijaliziranih, transplantiranih i bubrežnih invalida, Udruženja dijabetičara, Opštinske organizacije invalida rada i Društva za pomoć nedovoljno mentalno razvijenim osobama „Čigra“.

Dobitnik nagrade „Dušan Vasiljev” je Selimir Radulović

Jelena Trifunović March 24, 2023

Žiri za nagradu „Dušan Vasiljev” u sastavu: Radovan Vlahović, predsednik, dr Zoran Đerić, potpredsednik, i Đorđe Pisarev, član, većinom glasova doneo je odluku da ovo književno priznanje dobije pesnik Selimir Radulović za knjigu „U carstvu vetrova aramejskih” (Laguna, 2022).

Kao i za prethodne, i za ovu Radulovićevu knjigu nam je potrebno poznavanje biblijskog konteksta, prepoznavanje biblijskih priča, likova i događaja iz drevne istorije, navodi se, između ostalog, u obrazloženju žirija.

-Na koricama je indikativan tekst episkopa bačkog dr Irineja, koji svedoči da je Radulović među srpskim piscima najbolji poznavalac monaške i asketske literature, a kao pesnik, on je jedini koji vidi nevidljivo, kroz koprenu vidljivog (uz duhovnike i bogoslove)…Vođeni kroz novu knjigu Selimira Radulovića, „U carstvu vetrova aramejskih”, pravim putokazima i tumačima, stižemo do kraja ovog kratkog zapisa radosni, kao da smo i sami prošli svetogorskim stazama, odslušali monaške pesme. Ove stihove, „odevene u reč, Očevu”, kao da je ispevao stari monah, sedeći ispred svoje isposničke kolibe, pre nego što je nestao, jer je „stvoren za nebo!”- navedeno je u obrazloženju žirija.

Grad Kikinda tradicionalno dodeljuje nagradu „Dušan Vasiljev” za najbolju knjigu na srpskom jeziku u protekloj godini. Na konkurs je pristiglo ukupno 124 naslova.

Nagrada će laureatu biti uručena u ponedeljak 27. marta u svečanoj sali Gradske kuće.

O laureatu

Selimir Radulović (1953, Cetinje) objavio je brojne pesničke knjige: Poslednji, dani (1986), San o praznini (1993), U sjenku ulazim, oče (1995), O tajni rizničara svih suza (2005), Snovi svetog putnika (2009), Pod kišom suza s Patmosa (2012), O pastiru i kamenu sa sedam očiju (2015), Senka osmog eona (2016); knjige izabranih pesama: Po licu noći (1996,1997), Knjiga očeva (2004), Gde Bogu se nadah (2006), Izveštaj iz zemlje živih (2009), Svetlo iz očeve kolibe (2011) i knjige izabranih i novih pesama: S visa sunčanog, strašnog (1999), Kao mirni i svetli vesnik (2008), Pesma s ostrva siročadi (2010), Dah male molitve (2017), Dvanaest (2018), O dukatu sa likom starca (2020), U carstvu vetrova aramejskih (2022).

Za svoj književni rad dobio je Novembarsku povelju Novog Sada, Iskru kulture, Pečat varoši sremsko-karlovačke, Kočićevo pero, Nagradu Proljetnog sajma u Banjaluci, Nagradu Teodor Pavlović, Vukovu nagradu, Nagradu Miodrag Đukić, Nagradu Simo Matavulj, Povelju Morave, Nagradu Knjiga godine Društva književnika Vojvodine, Nagradu Đura Jakšić, Nagradu Despotica Angelina Branković, Nagradu Kondir kosovke devojke, Zmajevu nagradu, Nagradu Laza Kostić, Nagradu Stevan Pešić, Nagradu Milan Bogdanović, Povelju Udruženja književnika Srbije za životno delo i druge nagrade.

Bio je sekretar Pokrajinskog fonda kulture (1990-1992), direktor Kulturnog centra Novog Sada (1992-1997), predsednik Društva književnika Vojvodine (1997-2000), glavni i odgovorni urednik izdavačke kuće Orfeus (2001-2012), direktor Sterijinog pozorja (2012-2014). Sada je upravnik Biblioteke Matice srpske. Živi u Novom Sadu.

Srbija, mesto za život i ljubav: Doktorka Oksana je naša nova sugrađanka

Igor Crnogorac March 24, 2023

Dok male sredine imaju problem s nedostatkom lekara, a doktore optužuju da neće da se sele iz velikih centara, u Kikindi se, posle lekara iz Sirije, zaposlila njegova koleginica iz Ukrajine.

Doktorka Oksana Savicka je iskusan pedijatar sa stažom dugim gotovo tri decenije. Od ovog meseca zaposlena je u Školskom dispanzeru.

– Velika je promena, ali mi se sviđa ovde, mnogo je lepo. Malo je mesto, sve mi je blizu. Kod kuće sam do posla putovala čitav sat. Ni u radu nema razlike, možda malo u lekovima i administraciji – kaže doktorka Oksana na gotovo tečnom srpskom.

U naše mesto preselila se iz hiljadu kilometara dalekih Černivaca, grada sa 350 hiljada stanovnika na jugozapadu Ukrajine, kod granice sa Rumunijom. Međutim, doktorka kaže da je Kikindu dobro upoznala i pre nego što je počela da živi u njoj. Ovde je dolazila iz emotivnih razloga.

– U vaš grad dolazila sam tokom odmora u prethodnih pet godina. Ovde je moj suprug, Ukrajinac, sa kojim sam se venčala pre godinu dana. On ima svoju firmu, u Kikindi živi već tri decenije. Inače je i moj školski drug iz razreda.

Kada ih je sudbina ponovo spojila i kada su rešili da se venčaju, priča doktorka, dogovorili su se da će živeti u Ukrajini. Rat im je promenio planove.– Rešili smo da je bezbednije da budemo ovde. Sa mnom je došla i ćerka, koja planira da, od jeseni, studira psihologiju u Poljskoj. Imam odraslog sina. On je muzičar, kompozitor. Završio je Konzervatorijum „Čajkovski“ u Kijevu i ostao tamo. Za njega najviše brinem. Nadam se da ću naredne zime otići da ga vidim. Ćerka se već navikla ovde, ali joj nedostaju prijatelji.

Osim ljudi, doktorki Oksani veoma se sviđa hrana.

– Imate jako lepo brašno, od njega stalno pravim naše knedle i specijalitete. Kod vas je lep hleb, naš, ukrajinski, možemo da jedemo samo jedan dan. Jako mi se sviđaju sva peciva, burek posebno, ali i sarma, mešano meso na roštilju.U regionu Ukrajine iz kojeg je stigla doktorka Savicka, za sada je bezbedno. Ne mora da brine za svoju porodicu ali joj, kaže, nedostaju sestra, braća, prijatelji. Mada, kaže, u Kikindi suprug i ona već imaju porodične prijatelje sa kojima se druže.

– Osećam se kao kod kuće, ljudi su kao i mi. Naši narodi imaju zajednički koren, ali su nas istorijski događaji razbacali. I jezik je sličan – kaže doktorka. – Meni je ovde dobro, imam sigurnost, ali mi je žao svih u Ukrajini koji to nemaju.

Zahvaljujući dobrim ljudima u Kikindi, doktorka Oksana ovde je pronašla svoje parče neba. I planira upravo tu i da ostane.

(VIDEO) Tuga i ponos 24. godine kasnije: Kikinda pamti svoje heroje i žrtve

Jelena Trifunović March 24, 2023

Dostojanstveno i svečano Kikinda je obeležila Dan sećanja na stradale u NATO agresiji i 24. godišnjicu od početka bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije. Vence i cveće na spomenik „Tuga” položili su predstavnici grada na čelu sa gradonačelnikom Nikolom Lukačem, pripadnici vojske i policije, članovi boračkih organizacija, rodbina i porodice stradalih.

U svečanom programu učestvovali su učenici Gimnazije „Dušan Vasiljev” i osnovnih škola „Feješ Klara”, „Jovan Popović” i „Bratstvo jedinstvo” iz Banatske Topole.

Prethodno je u zgradi Policijske uprave, polaganjem venaca i minutom ćutanja odata počast poginulim pripadnicima policije.

Raspisan javni poziv za podršku parovima u procesu vantelesne oplodnje

Jelena Trifunović March 24, 2023

Grad Kikinda raspisao je Javni poziv za dodelu naknade troškova za vantelesnu oplodnju iz budžeta Grada za 2023. godinu, kako bi se i ove godine pružila finansijska podrška onim parovima koji nisu u mogućnosti da prirodnim putem postanu roditelji. Za podršku parovima u procesu VTO iz gradskog budžeta opredeljeno je dva miliona dinara, a rok za podnošenje zahteva teče od dana objavljivanja Javnog poziva do utroška sredstava.

Finansijska podrška podrazumeva novčanu naknadu za troškove analiza, lekova ili suplemenata koje ne pokriva RFZO, što je definisano Pravilnikom o naknadi troškova za vantelesnu oplodnju. Par koji ispunjava uslove ostvaruje novčanu naknadu u visini prosečne neto zarade na teritoriji Republike Srbije za taj period, kaže predsednik Skupštine grada Mladen Bogdan.

– Svakom paru, koji je u ovoj situaciji, na prvom mestu mnogo znače razumevanje i podrška. Pokazali smo se kao pravi partner za saradnju i spremni da uvek razgovaramo o toj temi o kojoj se još uvek ne priča otvoreno. Prihvatili smo sugestiju da se parovima olakša podnošenje zahteva, pre svega oko medicinske dokumentacije. Činimo sve što možemo sa naše strane da im se pomogne i upućujemo ih na načine kako sve mogu da poboljšaju svoj položaj i ostvare svoja prava. Finansijska podrška im mnogo znači zato što su dodatni troškovi tokom procesa veliki. Pozitivne reakcije i očekivanje raspisivanja ovogodišnjeg Javnog poziva kod zainteresovanih parova pokazuju nam da smo na pravom putu i da zajedno radimo dobru stvar- ističe Bogdan.

Podsetimo, Grad je 2021. godine prvi put izdvojio finansijska sredstva u budžetu za ovu meru populacione politike. U prošloj godini, finansijsku podršku dobila su 43 para.

Stanje u inspekcijskim službama je alarmantno – sledi promena zakona

Igor Crnogorac March 24, 2023

Stanje i inspekcijskim službama u Srbiji veoma je teško i neophodna je izmena Zakona o inspekcijskom nadzoru. Ovo je najvažniji zaključak Koordinacione komisije za inspekcijski nadzor na sednici održanoj u Palati Srbije u Beogradu.

Sednici, kojom je predsedavao ministar državne uprave i lokalne samouprave Aleksandar Martinović, prvi put su prisustvovali i načelnici okruga, kaže za „Kikindski portal“ načelnik Severnobanatskog upravnog okruga, Miroslav Dučić.

– Konstatovali smo da je stanje teško, složeno, da je starosna struktura inspektora nepovoljna – prosečna starost je 59 godina. Nema ih dovoljno – naš okrug godinu je započeo sa 24, a završiće je sa samo 17 inspektora. Poređenja radi, na početku 2011. godine bilo ih je 46. Teško se zapošljavaju novi kadrovi jer procedure za dobijanje dozvole traju i do godinu dana, a da biste dobili samostalnog inspektora, potrebne su i tri godine – objašnjava Dučić.

On dodaje da su problem i plate, kao i uslovi rada i neprijatne situacije na terenu.

– Dešava se da inspektori odlaze nakon primanja u radni odnos. Problem je motivisati ljude sa završenim Medicinskim ili Veterinarskim fakultetom da se zaposle kao inspektori.Ipak, u Severnobanatskom upravnom okrugu, u 2022. godini inspekcijske službe su obradile 10.070 predmeta.

– To ne znači da su svi predmeti i zaključeni, ali podaci pokazuju da ih je toliko obrađeno – kaže Dučić.

Na sednici u Palati Srbija ministar Martinović preneo je da je premijerka Ana Brnabić upoznata sa situacijom i da je aktivno uključena u praćenje stanja.Analizirani su predlozi i data mišljenja o godišnjim planovima inspekcijskih nadzora republičkih inspekcija za 2023. godinu. Razmatrani su i izveštaji o radu za prošlu godinu, kontrolne liste i donesen je novi poslovnik o radu.

Novina je, kaže Dučić, formiranje radne grupe za praćenje, usklađivanje i vršenje inspekcijskog nadzora u neprofitnim organizacijama.

Ministar Martinović najavio je aktivno učešće svih načelnika upravnih okruga u radu Koordinacione komisije i jačanje veze Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave sa njima.