Classic Layout

Женска АРКУС лига. ЖОРК Кикинда највероватније испала

Три кола пре краја шампионата, рукометашице ЖОРК Кикинде, у својој повратничкој сезони, највероватније, испале су из АРКУС лиге. Кикинђанке су вечерас у Бору поражене 29:25 (14:10) од истоимене екипе, која их је у директном дуелу за опстанак практично отписала из трке.

Бориле су девојке клуба с именом нашега града вечерас у рударском месту на истоку Србије и радовале сваком постигнутом поготку као да је вредан победе, али поклекле су половином наставка када су домаће стигле до осетније предности коју су потом и повећавале, а на крају и уписале тријумф изражен разликом која је била на снази и на одмору.

ЖОРК Кикинда математички још увек може до опстанка, али је вероватноћа да се то догоди, ипак, премала, а у петак, од 19 сати у „Језеру”, дочекаће новосадску Војводину.

ЖОРК Кикинда: Матић, Ал. Чубрило, Степановић, Ђукичин, Радаковић 1, Ердељан, Перовић 2, Ан. Чубрило 3, Балабан (7 одбрана), Латиновић, Сивчев 1, Стевановић, Чочај 11(6), Живков 5, Н. Чубрило 1(1), Новаков 1.

Војвођански „Исток”. Ђукић чува лидера

У 19. колу Војвођанске фудбалске лиге „Исток”, лидер ОФК Кикинда, силно ослабљена практично без половине стартера, преокретом (2:1) у режији капитена Небојше Ђукића освојила је три бода на Градском стадиону против одличног Радничког из Ковина. Још је данас, у Банатском Великом Селу, Козара поражена од последњепласираног Јединства из Качарева, резултатом 0:2 док је кикиндски ЖАК изгубио 2:1 у Влајковцу од Јединства.

Водећи тим на табели у Бландашу почео је меч са чак петорицом тзв. бонуса, сва седморица на клупи такође су били тога узраста, а иако се унапред знало да ОФК Кикинду очекује тежак задатак, ипак је шокантно деловало вођство Ковинаца, у 25. минуту из првог ударца. Након што су Кикинђани погрешили на половини терена која је припадала гостима, уследила је контра и уз малу помоћ ветра капитен Радничког Бицуљевић ухватио је голмана  Савкова на кривој нози и с 25 метара затресао му мрежу мајсторски погодивши горњи угао. До одмора наша екипа могла је не само изједначити него и преокренути резултат, Мирков је слободног ударца погодио стативу, а Ивановић изблиза пропустио велику прилику.

У 56. минуту Мирков је извео прекид са стране, а Ђукић сјајно реаговао главом и донео изједначење, премда је остало нејасно, али и за Кикинђане небитно, ко је од гостујућих играча у гужви мало окрзнуо лопту на путу ка властитој мрежи.

Како се ближио финиш, бивало је све јасније да је лидер све „гладнији” целога  плена. Тако се све и одиграло. Пошто је Ђукић након соло продора оборен у казненом простору, арбитар Радуловић показао је на „белу тачку”, а капитен је преузео одговорност и рутински погодио за победу и, можда се на крају покаже, шампионске бодове.

– Не бих рекао да сам само ја заслужан за ову победу. Сматрам да је цео тим пружио добру игру, а нарочито је то важно нагласити због великог броја младих играча који су данас били у саставу – рекао је Ђукић.

Тренер Јевто Јарчевић оценио је да је његова екипа до тријумфа дошла на одмору.

– Остали смо мало дуже у свлачионици и договорили како да играмо у наставку. Видело се да су Ковинци слабији у прекиду и тако смо и изједначили у другом делу игре. Наставили смо с нападима и успели да освојимо важне бодове. Ово су мечеви у којима се само резултат памти. Релаксираћемо се у среду у другом колу Купа ФСП Зрењанин, када ћемо дочекати Рускоселце и онда, надам се, опорављени, прве априлске недеље отићи у Старчево на сусрет с Борцем – истакао је Јарчевић.

ОФК Кикинда: Савков, Миркоњ, (Глишић), Кецман, Галешев, Мирков, Ивановић (Мијић), Спахић, Бајић (Хајду), Ђукић, Барбул, Радовановић.

Козара се прописно испромашивала у првом полувремену, погађала је и пречку и стативу, а казна „фењераша” уследила је средином наставка. Повели су тада Качаревци преко Чучка, а исти играч оверио је бодове минут пре краја. У међувремену истако се и голман гостију Радивојев, одбранивши казнени ударац Т. Бјелановићу, а Великоселци су и у другом полувремену и трећи пут погађали оквир гола гостију.

ЖАК је на југу Баната, у месту надомак Вршца губио 2:0 на одомору, а у наставку, средином тог периода игре, Кочиш је смањио, али до краја више није било промене.

Кукурузно пролеће 8

Захваљујући ангажовању и ентузијазму чланова удружења у овом месту, Нови Козарци претендују да постану село са највећим бројем манифестација. Једна од најмлађих је „Кукурузно пролеће“, настало 2019. године.

Данас је одржано други пут, у организацији Удружења жена „Нови Козарци“. У Мотелу „Котарка“ поново су представљена стара јела, од којих су многа и заборављена.

– Куруза, љевача, проја, пура, све су то јела која знамо још из детињства. Атракција је кисело млеко од кукурузног брашна – скробово млеко. Оно се  правило у сиромашним крајевима где није било јогурта, киселог млека и сличних производа. Веома је освежавајуће. Мислим да га нико није правио на овом поднебљу. Наше жене су јако вредне и спремне за све манифестације у селу – река је Боја Ољача председница Удружења жена „Нови Козарци“, које постоји више до 40 година.

Са својим специјалитетима у Нове Козарце данас су стигле чланице десет удружења жена са територије нашег и суседних градова.

– Ова јела вратила су ме у детињство. Домаћице су правиле јело од онога што су имале. Мој специјалитет прави се само од квасца, воде, кукурузног и пшеничног брашна, а украшен је влашцем и цветом маслачка – каже председница Удружења жена „Ливађанке“ из Александрова, Љупка Мишков.

„Кукурузно пролеће“ подржали су Месна заједница и локална самоуправа у име које су присуствовали председник Градског парламента, Младен Богдан и чланица Градског већа, Мелита Гомбар.

– Удружење жена „Нови Козарци“ негује традицију промовисања националне кухиње и локалних производа. Данас су нам понуђени традиционални и нови производи од кукурузног брашна. Част нам је што смо на овој манфестацији и настојаћемо и убудуће да је подржавамо – рекла је Мелита Гомбар.

Чланице удружења и њихови гости поново су успели да. изврсним и лепо украшеним јелима, дочарају дух прошлих времена, уз радост сусретања и дружења у Новим Козарцима.

Прво место припало је Удружењу жена „Ливађанке” из Александрова за мафине пуњене џемом од дрењина , друго такође овом удружењу, за питу од домаћег кукурузног брашна млевеног на камену, а треће Удружењу жена града Кикинде за пирошке са кукурузним брашном по рецепту који је колонизацијом донет у Војводину.

БВС4

Да у Месној заједници Банатско Велико Село брину о својим мештанима, јасно је и по томе што листу приоритета прилагођавају њиховим потребама. За прошлу годину планирана реконструкција дотрајале зграде Месне заједнице сведена је на неопходне радове у само једном делу, каже председница савета МЗ Мира Пећанац.

– Зграда Месне заједнице изграђена је 1949. године и заиста јој је неопходна реконструкција. Међутим, променили смо приоритете јер нам је важније да се уреди објекат који користи више људи, а то је започета зграда на стадиону Фудбалског клуба „Козара“. Деца нам се за утакмице припремају у неусловном простору. Очекујемо помоћ Града и Покрајине како бисмо зграду привели намени. За уређење свлачионица, вежбаонице, теретане, канцеларије, потребно је 15 милиона динара – каже наша саговорница.

У згради МЗ зато је урађено само најнеопходније: саниран је део крова, уведено грејање, замењене су електроинсталице и столарија, као и део намештаја, и то само у делу зграде. Све је коштало око 1,4 милиона динара.

– Подршка Града за комплетну реконструкцију постоји. Само пројекат кошта 1,5 милион, а радови би били вредни 25 милиона динара. Сада се надамо помоћи да се оспособи простор некадашње дискотеке „Неон“ јер млади у селу немају места за излазак.

Банатско Велико Село има 2.050 становника, 500 мање него на попису 2011. године. Из буџета Града прошле године добили су 12,8 милиона динара.

– По пројекту Града ове године добићемо мини-постројење за пречишћавање воде. Урадићемо и видео-надзор централног парка и зграде МЗ. Такође, запошљавамо четири радника на привремено-повременим пословима, двојицу на одржавању два сеоска гробља, како бисмо мештане ослободили тих трошкова – додаје Мира. – Планирамо и уређење фасада Удружења пензионера и Удружења пчелара.

 

Нове просторије за Пошту и Библиотеку

У згради Месне заједнице постојао је неискоришћен простор, каже Мира. У договору са  Поштом и уз помоћ Града, шалтери су премештени у адаптирани део зграде, а ове године биће инсталиран и банкомат.

Народна библиотека уредила је, такође уз помоћ Градске управе, просторије огранка у приземљу и преселила се са спрата, како би била доступнија старијим мештанима.

Завичајна кућа, заштитни знак села, у новом издању

За адаптацију Завичајне куће, објекта који чува сећање на родни крај колониста, Фонд за избегла, расељена лица и сарадњу са Србима у региону Покрајине, издвојио је 540 хиљада динара. Објекат од педесетак квадрата добиће ново рухо и струју.

Свечано отварање заказано је за 13. мај, када ће бити одржан и Школски вишебој у организацији Удружења „Крајишки вишебој“. На ову манифестацију позвани су и гости са Косова, из Републике Српске и из Румуније.

Цело село активно у удружењима

Месна заједница финансира трошкове режија свих удружења, а има их 11.

Председница Савета истиче да се КУД „Марија Бурсаћ“ омасовио, сада има и и предшколску групу и припремају најмање четири концерта годишње који се увек жељно ишчекују.

У селу постоје два актива жена: „Великоселке“ и „Орхидеја“. Прошле године били су домаћини Изложбе предузетничких вештина удружења жена из града и околине. У централном парку приређени су гастрономски програми и изложбе. Организатор догађаја био је Покрајински секретаријат за социјалну политику, демографију и равноправност полова.

Жене из Удружења „Орхидеја“ прославиле су село победом на такмичењу „Изађи ми на теглу“ у Кикинди и представљале су град на централној манифестацији у Београду.

Моба није заборављена

– Потичемо из краја где је моба веома заступљена и ми одржавамо тај леп обичај заједништва – каже Мира Пећанац. – На тај начин, уз дружење, прошлог лета смо уредили трибине на помоћном терену „Козаре“. Да смо још увек сложни, показали смо и у пројекту НИС-а „Заједници заједно“. Добијених 120 хиљада динара уложили смо у материјал. Ватрогасцима НИС-а придружили су се мештани у  уређењу централог парка и амфитеатра.

И Велико Село има своју Лагуну

На месту једне сеоске депоније, од пре десетак година, село има језеро, праву зелену оазу коју су назвали „Лагуна“. Језеро има двадесетак позиција за риболовце, места за камповање и асфалтирану и осветљену „Стазу здравља“ која, у свим годишњим добима, има своје шетаче. Налази се на мапама туристичких места које би требало посетити и својеврсна је атракција села. Иначе, у селу се поносе и са 14 хектара зелених површина које сами одржавају.

Акватлон – државно такмичење само у Банатском Великом Селу

Уз подршку Триатлон савеза Србије, локалне самоуправе и Месне заједнице, Пливачко удружење БWС сваке године, крајем јула, управо на базену у овом месту организује „Великоселски акватлон“, такмичење које има међународни карактер.

Савршено место за заснивање породице

– Наше село је идеално за одрастање деце. По програму доделе кућа младим брачним паровима, прошле године је овде збринуто пет породица. Мислим да има више интересовања него празних кућа. Максимално смо организовани, имамо одличну инфратруктуру, нашим грађанима све је доступно – каже председница Савета, Мира Пећанац.

МС акција 1

Удружење мултипле склерозе Кикинда данас је, на паркингу код  ”Лидла”, организовало акцију како би скренули пажњу на проблем паркирања особа са инвалидитетом. Акцијом под називом “Сигурни сте да желите моје место?!”, апеловали су на суграђане да не заузимају паркинг-места означена за особе са инвалидитетом.

Март је Месец подизања свести о овој болести. Акцијом се истиче један од свакодневних проблема оболелих од мултипле склерозе и других особа са инвалидитетом, рекла је Бранкица Мишков, председница Удружења мултипле склерозе Кикинда.

– Хоћемо да подстакнемо суграђане да покажу мало више емпатије према особама са инвалидитетом, да нам не ускраћују наше право да се крећемо слободно и да се паркирамо на местима која су предвиђена за нас. Ми смо инвалиди сваког дана, и када се паркинг плаћа и када је бесплатан, у свим временским условима. Највећи проблем имамо код „Лидла“, зато смо и организовали акцију овде. Када нам заузму место возачи који немају налепницу и када им укажемо на то, они улазе у расправу, што је још више болно и стресно за нас.

Бранкица додаје да им Саобраћајна полиција излази у сусрет, али да немају довољно људи да би проблем био решен.

Уз то, проблем су и неуређени паркинзи, на којима постоје паркинг-места за инвалиде, али су неприступачна због ивичњака и немају довољно простора како би инвалиди могли да изађу са колицима. Једина два у том смислу уређена паркинга су код „Лидла“ и у Немањиној улици, што је недовољно.

Акцију су, из локалне самоуправе, подржали Младен Богдан председник Градског парламента, Мелита Гомбар, чланица Градског већа и Павле Поповић, инспектор Саобраћајне инспекције Града.

– Град подржава ову акцију и ми смо до сада одржали више састанака са представницима удружења особа са инвалидитетом и Саобраћајне полиције. Утврдили смо локације на којима треба да се уреде паркинг-места и приступне стазе и то ћемо и урадити у наредном периоду. Саобраћајна инспекција већ је поднела предлог да се то уврсти у буџет. Саобраћајна полиција, такође, излази у сусрет, али немају довољно људи – рекао је Младен Богдан, председник Градског парламента.

Он је такође апеловао на грађане да имају разумевања и да не заузимају места за паркирање особама са инвалидитетом.

– Треба да знате, када се паркирате на том месту, заузели сте место мајци детета са дауновим синдором или ратном војном инвалиду који се борио за своју земљу, неком ко не може самостално да брине о себи. Трудићемо се да са удружењима учествујемо у оваквим акцијама и подижемо свест грађана.

Акцији Удружења мултипле склерозе придружили су се и чланови других организација особа са инвалидитетом: Удружења дијализираних, трансплантираних и бубрежних инвалида, Удружења дијабетичара, Општинске организације инвалида рада и Друштва за помоћ недовољно ментално развијеним особама „Чигра“.

ДУСАН-ВАСИЉЕВ-2023

Жири за награду „Душан Васиљев” у саставу: Радован Влаховић, председник, др Зоран Ђерић, потпредседник, и Ђорђе Писарев, члан, већином гласова донео је одлуку да ово књижевно признање добије песник Селимир Радуловић за књигу „У царству ветрова арамејских” (Лагуна, 2022).

Као и за претходне, и за ову Радуловићеву књигу нам је потребно познавање библијског контекста, препознавање библијских прича, ликова и догађаја из древне историје, наводи се, између осталог, у образложењу жирија.

-На корицама је индикативан текст епископа бачког др Иринеја, који сведочи да је Радуловић међу српским писцима најбољи познавалац монашке и аскетске литературе, а као песник, он је једини који види невидљиво, кроз копрену видљивог (уз духовнике и богослове)…Вођени кроз нову књигу Селимира Радуловића, „У царству ветрова арамејских”, правим путоказима и тумачима, стижемо до краја овог кратког записа радосни, као да смо и сами прошли светогорским стазама, одслушали монашке песме. Ове стихове, „одевене у реч, Очеву”, као да је испевао стари монах, седећи испред своје испосничке колибе, пре него што је нестао, јер је „створен за небо!”- наведено је у образложењу жирија.

Град Кикинда традиционално додељује награду „Душан Васиљев” за најбољу књигу на српском језику у протеклој години. На конкурс је пристигло укупно 124 наслова.

Награда ће лауреату бити уручена у понедељак 27. марта у свечаној сали Градске куће.

О лауреату

Селимир Радуловић (1953, Цетиње) објавио је бројне песничке књиге: Последњи, дани (1986), Сан о празнини (1993), У сјенку улазим, оче (1995), О тајни ризничара свих суза (2005), Снови светог путника (2009), Под кишом суза с Патмоса (2012), О пастиру и камену са седам очију (2015), Сенка осмог еона (2016); књиге изабраних песама: По лицу ноћи (1996,1997), Књига очева (2004), Где Богу се надах (2006), Извештај из земље живих (2009), Светло из очеве колибе (2011) и књиге изабраних и нових песама: С виса сунчаног, страшног (1999), Као мирни и светли весник (2008), Песма с острва сирочади (2010), Дах мале молитве (2017), Дванаест (2018), О дукату са ликом старца (2020), У царству ветрова арамејских (2022).

За свој књижевни рад добио је Новембарску повељу Новог Сада, Искру културе, Печат вароши сремско-карловачке, Кочићево перо, Награду Прољетног сајма у Бањалуци, Награду Теодор Павловић, Вукову награду, Награду Миодраг Ђукић, Награду Симо Матавуљ, Повељу Мораве, Награду Књига године Друштва књижевника Војводине, Награду Ђура Јакшић, Награду Деспотица Ангелина Бранковић, Награду Кондир косовке девојке, Змајеву награду, Награду Лаза Костић, Награду Стеван Пешић, Награду Милан Богдановић, Повељу Удружења књижевника Србије за животно дело и друге награде.

Био је секретар Покрајинског фонда културе (1990-1992), директор Културног центра Новог Сада (1992-1997), председник Друштва књижевника Војводине (1997-2000), главни и одговорни уредник издавачке куће Орфеус (2001-2012), директор Стеријиног позорја (2012-2014). Сада је управник Библиотеке Матице српске. Живи у Новом Саду.

Др из Украјине 3

Док мале средине имају проблем с недостатком лекара, а докторе оптужују да неће да се селе из великих центара, у Кикинди се, после лекара из Сирије, запослила његова колегиница из Украјине.

Докторка Оксана Савицка је искусан педијатар са стажом дугим готово три деценије. Од овог месеца запослена је у Школском диспанзеру.

– Велика је промена, али ми се свиђа овде, много је лепо. Мало је место, све ми је близу. Код куће сам до посла путовала читав сат. Ни у раду нема разлике, можда мало у лековима и администрацији – каже докторка Оксана на готово течном српском.

У наше место преселила се из хиљаду километара далеких Черниваца, града са 350 хиљада становника на југозападу Украјине, код границе са Румунијом. Међутим, докторка каже да је Кикинду добро упознала и пре него што је почела да живи у њој. Овде је долазила из емотивних разлога.

Чернивци, Украјина

– У ваш град долазила сам током одмора у претходних пет година. Овде је мој супруг, Украјинац, са којим сам се венчала пре годину дана. Он има своју фирму, у Кикинди живи већ три деценије. Иначе је и мој школски друг из разреда.

Када их је судбина поново спојила и када су решили да се венчају, прича докторка, договорили су се да ће живети у Украјини. Рат им је променио планове.– Решили смо да је безбедније да будемо овде. Са мном је дошла и ћерка, која  планира да, од јесени, студира психологију у Пољској. Имам одраслог сина. Он је музичар, композитор. Завршио је Конзерваторијум „Чајковски“ у Кијеву и остао тамо. За њега највише бринем. Надам се да ћу наредне зиме отићи да га видим. Ћерка се већ навикла овде, али јој недостају пријатељи.

Осим људи, докторки Оксани веома се свиђа храна.

– Имате јако лепо брашно, од њега стално правим наше кнедле и специјалитете.  Код вас је леп хлеб, наш, украјински, можемо да једемо само један дан. Јако ми се свиђају сва пецива, бурек посебно, али и сарма, мешано месо на роштиљу.У региону Украјине из којег је стигла докторка Савицка, за сада је безбедно. Не мора да брине за своју породицу али јој, каже, недостају сестра, браћа, пријатељи. Мада, каже, у Кикинди супруг и она већ имају породичне пријатеље са којима се друже.

– Осећам се као код куће, људи су као и ми. Наши народи имају заједнички корен, али су нас историјски догађаји разбацали. И језик је сличан – каже докторка. – Мени је овде добро, имам сигурност, али ми је жао свих у Украјини који то немају.

Захваљујући добрим људима у Кикинди, докторка Оксана овде је пронашла своје парче неба. И планира управо ту и да остане.

 

годишњица бомбардовања

Достојанствено и свечано Кикинда је обележила Дан сећања на страдале у НАТО агресији и 24. годишњицу од почетка бомбардовања Савезне Републике Југославије. Венце и цвеће на споменик „Туга” положили су представници града на челу са градоначелником Николом Лукачем, припадници војске и полиције, чланови борачких организација, родбина и породице страдалих.

У свечаном програму учествовали су ученици Гимназије „Душан Васиљев” и основних школа „Фејеш Клара”, „Јован Поповић” и „Братство јединство” из Банатске Тополе.

Претходно је у згради Полицијске управе, полагањем венаца и минутом ћутања одата почаст погинулим припадницима полиције.

 

Младен Богдан7

Град Кикинда расписао је Јавни позив за доделу накнаде трошкова за вантелесну оплодњу из буџета Града за 2023. годину, како би се и ове године пружила финансијска подршка оним паровима који нису у могућности да природним путем постану родитељи. За подршку паровима у процесу ВТО из градског буџета опредељено је два милиона динара, а рок за подношење захтева тече од дана објављивања Јавног позива до утрошка средстава.

Финансијска подршка подразумева новчану накнаду за трошкове анализа, лекова или суплемената које не покрива РФЗО, што је дефинисано Правилником о накнади трошкова за вантелесну оплодњу. Пар који испуњава услове остварује новчану накнаду у висини просечне нето зараде на територији Републике Србије за тај период, каже председник Скупштине града Младен Богдан.

– Сваком пару, који је у овој ситуацији, на првом месту много значе разумевање и подршка. Показали смо се као прави партнер за сарадњу и спремни да увек разговарамо о тој теми о којој се још увек не прича отворено. Прихватили смо сугестију да се паровима олакша подношење захтева, пре свега око медицинске документације. Чинимо све што можемо са наше стране да им се помогне и упућујемо их на начине како све могу да побољшају свој положај и остваре своја права. Финансијска подршка им много значи зато што су додатни трошкови током процеса велики. Позитивне реакције и очекивање расписивања овогодишњег Јавног позива код заинтересованих парова показују нам да смо на правом путу и да заједно радимо добру ствар- истиче Богдан.

Подсетимо, Град је 2021. године први пут издвојио финансијска средства у буџету за ову меру популационе политике. У прошлој години, финансијску подршку добила су 43 пара.

Дучић палата Србија (2)

Стање и инспекцијским службама у Србији веома је тешко и неопходна је измена Закона о инспекцијском надзору. Ово је најважнији закључак Координационе комисије за инспекцијски надзор на седници одржаној у Палати Србије у Београду.

Седници, којом је председавао министар државне управе и локалне самоуправе Александар Мартиновић, први пут су присуствовали и начелници округа, каже за „Кикиндски портал“ начелник Севернобанатског управног округа, Мирослав Дучић.

– Констатовали смо да је стање тешко, сложено, да је старосна структура инспектора неповољна – просечна старост је 59 година. Нема их довољно – наш округ годину је започео са 24, а завршиће је са само 17 инспектора. Поређења ради, на почетку 2011. године било их је 46. Тешко се запошљавају нови кадрови јер процедуре за добијање дозволе трају и до годину дана, а да бисте добили самосталног инспектора, потребне су и три године – објашњава Дучић.

Он додаје да су проблем и плате, као и услови рада и непријатне ситуације на терену.

– Дешава се да инспектори одлазе након примања у радни однос. Проблем је мотивисати људе са завршеним Медицинским или Ветеринарским факултетом да се запосле као инспектори.Ипак, у Севернобанатском управном округу, у 2022. години инспекцијске службе су обрадиле 10.070 предмета.

– То не значи да су сви предмети и закључени, али подаци показују да их је толико обрађено – каже Дучић.

На седници у Палати Србија министар Мартиновић пренео је да је премијерка Ана Брнабић упозната са ситуацијом и да је активно укључена у праћење стања.Анализирани су предлози и дата мишљења о годишњим плановима инспекцијских надзора републичких инспекција за 2023. годину. Разматрани су и извештаји о раду за прошлу годину, контролне листе и донесен је нови пословник о раду.

Новина је, каже Дучић, формирање радне групе за праћење, усклађивање и вршење инспекцијског надзора у непрофитним организацијама.

Министар Мартиновић најавио је активно учешће свих начелника управних округа у раду Координационе комисије и јачање везе Министарства државне управе и локалне самоуправе са њима.