Kako u detetu probuditi „čitalački gen“ pitanje je i problem roditelja, danas možda aktuelnije nego ikada. Međunarodni dan knjige za decu koji se obeležava 2. aprila, prilika je za još jedno podsećanje na to koliko je važno negovati ljubav prema knjizi od malih nogu. I kakve sve to dobrobiti donosi.

– Veoma je važno da se dete sa knjigom upozna od najranijeg detinjstva. Trogodišnje dete je već radoznalo i istražuje, i tada mu treba dati slikovnice,  ili ga upisati u biblioteku. Bibliotekari su obučeni da upute decu kako da koriste slikovnicu, jer ih ima raznovrsnih. Čim se dete navikne na knjigu, ulazi u novi svet i dopunjuje i razvija i svoju maštu. Navikne se da se koristi knjigom – kaže Ljiljana Markovljev, penzionisana dugogodišnja bibliotekarka na Dečijem odeljenju kikindske Narodne biblioteke „Jovan Popović“.

Ona objašnjava da slikovnice pomažu i da dete „pređe“ na knjige iz kojih će, svakako, morati da uči. Neće osetiti da mora da uči ako od najranije mladosti koristi knjigu.

– Roditelji, pri tom, ne treba da primoravaju decu da čitaju enciklopedije, koriste atlase i slično, moraju da znaju da slikovnice nisu knjige za bebe, slikovnice sa slovima su upravo za decu koja su krenula u školu, one ih uveseljavaju. I zato ih treba pustiti da sami biraju. Roditelji mogu da preporuče detetu nešto, ali nikako i da mu nameću, kao što neki od njih to rade.

Postoje različite „taktike“ kako detetu približiti knjigu i navesti je da je zavoli, kaže Ljiljana.

– Ja sam deci davala „tajanstvene knjige“. Rekla bih im: „Ovo nikom nemoj da pokažeš, to je tajna knjiga, samo za tebe, i kad je budeš vratio, daću je nekom drugom“. I to dete uvek obraduje. Takođe, u susretima s decom, prvo pročitam priču, zatim priču odigramo s lutkama, ali uz njihovo učešće. To su interaktivne predstave, ali je to i rad sa knjigom. Deca su radoznala, pametna, i često ih potcenjuju.

Dan knjige za decu – na rođendan pisca

Svetski dan knjige za decu ustanovio je Unesko pre 56 godina, kako bi se deci slala poruka o magiji književnog nadahnuća i važnosti razvijanja ljubavi prema pisanoj reči.

Dan knjige za decu proslavlja se na dan rođenja Hansa Kristijana Andersena, danskog književnika, tvorca bajki i pesama koje su obeležile detinjstvo generacija dece širom sveta.

Radi promocije književnosti za decu, Vlada Švedske ustanovila je priznanje “Astrid Lindgren” u čast autorke “Pipi Duga Čarapa”, koju zovu i malom Nobelovom nagradom.

Srpske nagrade za najbolje knjige za decu

U Srbiji postoji nekoliko nagrada za najbolju dečju knjigu – od najstarije “Neven”, do one sa najmnogobrojnijim žirijem, učenicima svih beogradskih osnovnih škola – “Dositejevo pero”.

Nagrade „Neven“, koje se dodeljuju autorima dela za decu i mlade, na poslednjem konkursu pripale su Jasminki Petrović za knjigu „100 lica stolica“ (najbolje delo iz oblasti beletristike) i Borisu Kuzmanoviću za knjigu „Babaroga“ (najbolje ilustrovano delo). Obe knjige objavljene su u izdanju „Kreativnog centra“.

U oktobru su dodeljene najnovije Nagrade dečije kritike „Dositejevo pero“. Odlukom dečijeg žirija, treće mesto u kategoriji mlađeg uzrasta pripalo je romanu „Baksuz Srećko i njegove nevolje“, Bojana Ljubenovića i ilustratorke Natalije Krstić.

U kategoriji dela za stariji uzrast, priznanja su dobile dve knjige iz edicije „Znamenite Srpkinje iz pera književnica za decu“: prvo mesto pripalo je  ilustrovanoj romansiranoj biografiji „Milunka Savić – heroina nežnog srca“, autorke Slavke Petrović Grujičić i ilustratora Igora Krstića, a drugo mesto ilustrovanoj romansiranoj biografiji „Desanka Maksimović – bajka o čovečici“, Violete Jović i ilustratora Igora Krstića.

I na kraju, ne treba zaboraviti mudre reči engleskog pisca Majkla Morpurga: „Deci treba obezbediti dve stvari – knjige i ohrabrenje da stalno čitaju“.