Classic Layout

пут Ада Кикинда

Зоран Милешевић, некада први човек ДС-а, сада владар из сенке Странке слободе и правде, човек који је довео кикиндску привреду до просјачког штапа, уништавајући директно или индиректно друштвена, а и приватна предузећа, а чији је врхунац каријере уништење „Нарвика”, једног од најбољих хотела у Србији, сада је решио да пређе на следећи ниво и уништи читаву Кикинду.

Сецикеса Милешевић, као некада друмски разбојници, сада покушава да отме 200 милиона динара од грађана Кикинде, поткупљеним судијама и намештеним процесом за званично непостојећи пут Иђош – Ада. Својевремено представљен као један од „најзначајнијих грађевинских подухвата” на северу Баната, овај пут заједно са мостом на Тиси код Аде остао је симбол јавашлука ДС-а и негових перјаница и извођача, где се, по опробаној формули и замисли идејних твораца, под маском капиталних пројеката, одвијала отимачина буџетског новца.

Пут Иђош-Ада

Пајтосу Драгана Ђиласа, то што је опљачкао грађане Кикинде путем покрајинског Фонда за капитална улагања, кроз пропалу „инвестицију“ хладњаче од милион евра, која данас труне и распада се, на улазу у град, није довољно. Није му довољно ни што је сопствени ДС држао под хипотеком, од које је на крају отео 50 милиона динара. Није му доста што је већ једном угробарио Кикинду, што је располагао буџетом града како му се прохте, што за време његове власти у Кикинди није отворена ни једна фабрика, ниједно радно место, напротив.

Није му доста то што је наместио тендер за изградњу пута Иђош – Ада, ни што је тај исти пут почео да се распада након прве употребе, већ је сада, након више од деценије, дао себи за право да отима новац из буџета свих грађана Кикинде. Новац намењен за изградњу фабрике воде, нових дечјих игралишта, нових вртића и стварања бољих услова за све грађане.

Овај криминалац опет проживљава своју адолесценцију. У то време пљачкао је трафике и крао аутомобиле. Умишља да ће му и овај пут поћи за руком да завуче шапу у градску касу и краде од Кикинђана.

Гробар Зоран Милешевић, очигледно је решио да поново сахрани тек оживелу Кикинду. Сумњивих моралних порива вероватно планира да отети новац уложи у додатно побољшавање услова у „Нарвику” где, према сведочењу својих страначких колега, окупља људе сличног морала и афинитета, док проблем несносног смрада који се шири из штенаре у Хотел и даље нема намеру да реши.

Оно што јесте сигурно, његовим џеповима без дна увек треба још туђег новца. Са новцем који нам отима, свакако може да настави свој луксузни живот на некој егзотичној дестинацији.

Урбанистичко ругло града

Бисер хотелијерства претворен у руину

Пословно- грађевински подухват некакве приватизације и наводне реконструкције довео је некадашњи бисер војвођанског хотелијерства до непрепознатљивости.

На слици овековечена сцена немачког овчара како се купа у базену некада луксузног Хотела, а данас срамног урбанистичког ругла у центру града, пре неколико година испливала је у јавност изазвавши неверицу и згражавање грађана.

За неверицу: уместо елитних гостију- вучјак

 

Луна парк 2

Како би био спреман да, у току првомајског празника прими и забави Кикинђане, у град је већ стигао Луна парк „Скорпионс 3“. На пољани између старог и новог иђошког пута већ неколико дана се постављају справе и различите атракције за све узрасте.

– Овога пута понудићемо више садржаја него ранијих година. Имамо и нових атракција, између осталог два ролеркостера, већи и мањи, који је на спрат, два мала и један велики рингишпил, већи и модернији тобоган на надувавање, две трамболине, два аутодрома и још много тога. Потрудили смо се да набавимо нове справе. Укупно ће их бити 20, од тога шест за одрасле и 14 за децу – каже Валентино Хорн, власник Луна парка чија породица довози забавни парк у Кикинду већ дуже од четири деценије.

Додаје да ће све бити спремно већ у недељу, али само као презентација. Званично ће луна парк радити два пуна дана, у понедељљак и уторак, 1. и 2. маја.

Иако су им трошкови порасли, каже Хорн, цене се неће разликовати од прошлогодишњих – биће од 150 до 250 динара. Луна парк „Скорпионс 3“ обезбедио је бесплатне жетоне за кориснике „Наше куће“ које ће они моћи да употребе већ у недељу.

Програм на бини

У оквиру забавног парка постављена је и бина на којој ће се у недељу, 30. априла, одвијати програми. Од 16 сати Дечије позориште „Лане“ одиграће представу “Школа за кловнове”, од 20 сати диџејеви ће пуштати хитове деведесетих. Концерт Ивана Гавриловића најављен је за 21 сат.

Облаци 18

Представа „Облаци“ о Душану Васиљеву, премијерно је одиграна синоћ у Народном позоришту. По тексту Нине Плавањац, комад је режирао Стеван Бодрожа.

Премијерном извођењу присуствовали су заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски и чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски.

– Можда ће нам ова представа помоћи у томе да добијемо одговор на питање како је могуће да једна тако млада особа, у суровим и тешким условима великог сиромаштва и боли, без подршке и привилегија какве се данас уживају, упркос  свему томе пронађе надахнуће и снагу да све то преточи у велико, ванвременско и универзално дело. Ми као друштво дугујемо Душану Васиљеву. На дан његове смрти Град Кикинда додељује престижну књижевну награду која је одавно превазишла локални ниво и тиме чинимо да његово име наставља да живи у спони са добитницима престижне награде и са њиховим вредним делима.  Настављамо да се одужујемо и заветом и обавезом да постојеће и, посебно, будуће младе генерације упознамо са делима, песмама које, нажалост, носе печат трагике његовог личног живота и времена у којем је живео. И овом представом покушавамо да се одужимо и да искажемо поштовање према свему ономе што је значио у српском књижевном стваралаштву – изјавила је Дијана Јакшић Киурски.

У представи играју: Владимир Максимовић у улози Душана Васиљева, Мина Стојковић, Никола Јоксимовић, Анђела Киковић, Миљана Кравић, Лука Јовановић Џивџановски и Филип Клицов.

– Било је врло тешко радити представу јер је текст захтеван и комплексан. Требало је да на сцену пренесемо тај замамни, чаробни, необични, болни Васиљевљев свет и, бавећи се тиме, некако смо ушли у дубине његове поетике, у осуду насиља и рата, дубоки пацифизам, опомену да рат не треба да се дешава. Требало је то досегнути. Посебна је одговорност што покушавамо да скренемо пажњу на њега. Душан Васиљев би требало да добије своје место у низу српских великана и надам се да ће ова представа допринети томе – рекао је редитељ Бодрожа.

Наредни репертоарски термини за играње ове представе су 9. и 23. мај.

штрудлијада победнице

И трећа „Штрудлијада“ коју је организовало Етно-грађанско друштво „Сувача“ била је такмичарског карактера, али је угодно претпразнично дружење окупљених из свих крајева Србије, ипак, било у првом плану. То потврђује и Шапчанка Јелена Станковић, која је освојила прво место.

-Раду сам упознала прошле године у Зрењанину, направиле смо ту спону и дивно дружење. Први пут сам у Кикинди, дошла сам са својим сестрама. Рецепт за штрудлу сам добила од пријатеља који је Мађар, тако да ми је он открио неке тајне и цаке. Ипак, овде је најважније дружење, оно се не мери наградама које итекако пријају, али првенствено сам дошла због Раде, њеног дивног удружења и дивне манифестације- рекла нам је Јелена.

Да је, дегустрирајући тридесетак штрудли, жири био на муци, признаје Радован Субин.

-Имали смо стварно тежак задатак нас троје, Регина Суботић, Дејан Ханак и ја. По нама, могли су сви да победе, али морали смо четири најбоље штрудле да издвојимо. Оцењивали смо компактност, изглед и укус. Учеснице су се потрудиле, задовољни смо резултатима њиховог рада- рекао је Субин.

По оцени жирија, најбоља маковњача стигла је из Зрењанина. Апсолутни победник је Љубица Цветинов Вуков,  чланица Удружења „Булевар 023“. Друго место заузела је Љупка Мишков из Удружења жена „Ливађанке“ из Александрова, а треће Јелена Којчић из Удружења „Тарашки тиски цвет“ из Тараша.

Организатори, Етно-грађанско друштво „Сувача“, имали су много разлога за задовољство.

-Славимо 20 година постојања, срећне и задовољне што смо помогле болеснима и сиромашнима разним хуманитарним активностима, организовањем концерата за болесну децу. То је велика срећа знати да си помогао. Надам се да ћемо трајати барем још две деценије. Одзив на нашу манифестацију је изузетан, ту су учесници из свих крајева наше земље: од Кикинде и околине, Зрењанина, Новог Сада па до Жабља, Шапца и Ниша- каже Радојка Вујадинов, председница УГ „Сувача“.

На трећу „Штрудлијаду“ из Госпођинаца је дошла Мирјана Пантић.

-Лепу сарадњу имамо са Радом и њеним удружењем и због тога смо и овде. Тајна добре штрудле је у љубави- закључила је Мирјана.

 

 

Толингер 2

Програм „Музиком кроз град“ данас је организовао Центар за стручно усавршавање у сарадњи са Народним музејом и београдским Центром за промоцију науке.

У интерактивној радионици, на неколико локација на Градском тргу, најмлађи су учили о животу и раду чешког композитора и хоровође Роберта Толингера који је у Кикинди живео десет година, у свом најплоднијем периоду.

– На шест пунктова на тргу суграђани су могли да се упознају са Толингеровим животом и делом, као и да сазнају где се некада концертрирало и свирало у Кикинди, како се звао први музички часопис, како је живео наш град. У сали Музеја композиције Роберта Толингера свирала је професорица клавира Ева Француски Арањош – каже Гордана Трнић Иличић, координаторка Научног клуба ЦСУ.

Николина Сувајџић, наставница музичке културе у ОШ „Свети Сава“, придружила се програму са својим ученицима.

– Деци је веома занимљиво. Толингер је веома важан за музику и уметност и  желела сам да ђаци нешто више сазнају о њему јер га нема у програму – каже Сувајџићева. – Трудим се да им приближим музичку уметност, да их мотивишем да долазе на концерте јер сматрам да је то веома важно, без обзира на то да ли ће им ова област бити и професионално опредељење.

Роберт Толингер завршио је виолончело на Прашком конзерваторијуму. Прихвативши позив Певачког друштва „Гусле“, 1880. године се доселио у Велику Кикинду. Десет година боравка у нашем граду називају се Толингерово доба.

„Гусле“ су тада достигле највиши ниво хорског певања, а сам Толингер је овде компоновао најбоље композиције. Као врстан виолончелиста, често је наступао и стекао изузетно уважавање и поштовање. Био је покретач и идејни творац музичког часописа „Гудало“.

За време боравка у Кикинди написао је више од 20 песама за мушки, женски и мешовити хор, око 135 песама за децу, једну литургију, више соло песама, духовних, клавирских и композиција за друге инструменте. Компоновао је оперету „Весели морнари“, једну симфонију, кантате „Циганин“ и „Косовка“ која се сматра његовим најбољим делом.

Архив изложба 1

„Стара и ретка књига у библиотеци Историјског архива“ назив је вечерас отворене изложбе у овој установи. Од 4.700 књига у библиотеци Архива изложене су 42 најстарије и најзанимљивије, каже в. д. директор Архива, Срђан Сивчев.

– Ово су највредније старе књиге које чувамо. Најстарије је дело из 1811. године, „Јестесловије“ („Природопис“) архимандрита Павла Кенгелца, једног од првих богослова у српском народу. То је и прво дело из биологије, уопште из природних наука и ми смо урадили и његов репринт са преводом на српски. Изложено је још једно његово дело, „Всемираго свјатисловја“ („Повесница светских догађаја“).  Имамо и дела из 19. века на латинском, немачком, мађарском, славеносрпском и на енглеском језику, углавном из историографије, архивистике, етнологије, географије. Веома су интересантне и читаве едиције атласа и енциклопедија на мађарском језику, које су излазиле у Будимпешти између 1860. и 1870 – изјавио је  Сивчев.

Најстарија књига која се чува у Историјском архиву заправо је Матична књига, тачније Домовни потокол за Тиса Сент Миклош, данашње Остојићево, која је почела да се води давне 1747. године.

На поставци у холу Историјског архива, посетиоци ће имати прилику да прелистају и два ратна албума из Првог светског рата – на српском и на француском језику у којима су, са великим бројем фотографија, описане ратне операције српске војске и свих чланица Антанте.

Права посластица је и каталог Љеваонице жељеза и темпера “Бон“ која је овде радила и пре Другог светског рата. У каталогу из 1938. приказана је широка палета производа ове фабрике.

У припреми изложбе, поред Сивчева, учествовао је и Никола Радосавчев, координатор дигиталних процеса у Архиву. Већина изложених књига је у витринама, али су многе и доступне за прелиставање. У Архиву кажу да њихову ризницу углавном чине поклони и купљене књиге, али да је, за нека дела, остала мистерија како су стигла до њих.

– Имамо, рецимо, збирку поема и прича британског песника и политичара Едварда Булвера Литона, штампану на енглеском у Лајпцигу 1842. године – каже Сивчев. – Књига је била део личне библиотеке грофа Карла Малдегема који је столовао, имао каштел у данашњем Новом Кнежевцу, за коју није познато како је стигла у Архив, и она је изложена за посетиоце.

У име локалне самоуправе отварању је присуствовала ресорна чланица Градског већа, Валентина Мицковски.

– Ова изложба нам показује колико је Историјски архив важан за град, како би се прошлост сачувала, јер и сви документи који се данас чувају служиће будућим генерацијама да сагледају своју прошлост. Као заједница треба да радимо на приближавању архивске библиотеке суграђанима и Архив у томе има нашу пуну подршку- изјавила је Мицковска.

Изложба раритета међу старим издањима биће отворена две седмице, радним данима од 8 до 13 сати.

економска

Изложбом фотографија „Школа кроз време“, приредбом и представљањем образовних профила, кикиндска Економско-трговинска школа прославила је свој Дан и 75 година рада. Задовољни ђаци и професори, понос су школе која ће свршеним основцима у предстојећој школској години понудити образовне профиле: економски и туристички техничар, трговац, конобар и кувар.

Утиске са нама поделио је Жарко Утржан, председник Ученичког парламента.

-Трећи сам разред и презадовољан сам школом. Професори ме мотивишу да наставим да учим и напредујем, да усавршавам вештине кроз лекције и такмичења. Када осмацима промовишемо школу, већина жели да упише неки смер овде. Према нашој рачуници, од 17 ђака, седморо жели да упише нашу школу. Смерови су лепо испланирани- каже Жарко.

Бројне генерације ђака и професора пронаћи ће се на фотографијама које у холу школе дочаравају њен богат и успешан историјат.

-Професори су изузетно посвећени свом раду, постављању и постизању високих циљева. Ученици су задовољни нашом школом. После пет година, поново уписујемо смер туристички техничар тако да ћемо у предстојећој школској години уписати по 30 ђака на смеровима економски и туристички техничар, као и кувар, и комбиновано одељење трогодишњих смерова трговац и конобар са по 15 ученика- каже професорка економске групе предмета Ивана Којић.

Прослави Дана и годишњице школе присуствовали су градоначелник Никола Лукач и чланица Градског већа Валентина Мицковски који су пажљиво и интерактивно пропратили ученичке презентације образовних профила. Ђаци су показали да стичу бројна практична знања. Драган Ћирић, ученик другог разреда смера трговац,  успешно је демонстрирао рад у прехрамбеној продавници.

-Мерење, касу, паковање и слагање робе, све то радимо. Није тешко, а професори су одлични. Једном недељно имамо праксу у продавницама, а једном недељно овде у школском кабинету. Предмети су занимљиви, а касније можемо да се запослимо у струци или да наставимо школовање на неком факултету. Познати смо по својим плавим мантилима- истиче Драган.

Невена Ковачевић учи за конобара и први је разред.

-Свиђа ми се школа, много тога сам научила. Имамо практичну наставу у школи и праксу на крају године. Садашњи мој план је да идем у иностранство.

Драгана Мијанџић похађа економски смер и други је разред. Са другарицама је успешно презентовала пословање виртуелног предузећа.

-Школа је испунила моја очекивања, и сматрам да свако кога занима област економије треба да упише нашу школу јер ће стећи лепа искуства и научити много тога.

Срдачне честитке ђацима и колективу упутио је градоначелник Никола Лукач.

-Обишао сам више кабинета и имао прилику да се уверим у квалитетан рад наставног кадра. Разговарали смо и они су дошли на идеју да чешће посећујемо школу и разговарамо са младима. Мој савет је био да са преданошћу и љубављу према послу, раде оно за шта се школују. Видео сам да су задовољни школом и оним што чинимо да услови за образовање буду све квалитетнији. Сигуран сам да ће из ове школе изаћи добри људи,  квалитетно обучени да раде свој посао- рекао је Лукач.

 

 

 

 

ЈП Кикинда 1 (3)

Јавно предузеће „Кикинда“ наставља са едукацијом најмађих о значају одговорног власништва. Данас је одржано још једно предавање, овога пута за ученике првог и другог разреда Основне школе “Жарко Зрењанин”.

Ђаци су имали прилику да чују све о значају одговорног власништва, потребама паса и обавезама власника, као и да се друже са псима из „Зоохигијене“ који су спремни за удомљавање.

Предавање су одржале Јелена Пантелић и Бранка Живаљевић из ЈП „Кикинда“. Из овог предузећа поручују да је учење најмлађих да буду одговорни за друго живо биће још једна степеница на путу да израсту у добре људе.

бијељина сајам

Туристичка организација Града Кикинде први пут се представља на Сајму туризма и гастрокултуре у Бијељини који се одржава 12. пут. Да посете наш град, упознају се са његовим знаменитостима и буду драги гости традиционалне манифестације „Дани лудаје“, из ТО Кикинде позвали су све посетице Сајма који је окупио излагаче из Србије, Црне Горе, Хрватске и Републике Српске.

-Ми смо се представили упечатљивом наранџастом бојом, у знаку лудаје и производа од ње. Наш бренд је другачији од осталих, сви настоје да представе оно што је аутентично за њихову средину. Наш штанд има лепу посећености, међу посетиоцима су били и министар трговине и туризма Републике Српске Денис Шулић, директорица Туристичке организације Бијељине Јасна Абдулахагић, градоначелник Бијељине Љубиша Петровић, директор ТО Републике Српске Миодраг Лончаревић. Договарамо нове сусрете и промоције- каже Јасмина Миланков, в.д. директорица Туристичке организације Кикинде.

Више од 80 излагача понудило је разноврстан садржај на дванаестом Сајму туризма и гастрокултуре у Бијељини који се одржава се 27. и 28. априла у хотелу „Дрина“.

Облаци представа

„Облаци“, велики пројекат Народног позоришта, представа која је настајала од саме основе, нарученог текста о животу Душана Васиљева, синоћ је имала своју претпремијеру или, како то људи у позоришту називају, отворену генералну пробу.

Гледали смо је за вас

Можда је у свим најавама ове представе, а било их је довољно, премало пажње посвећено поднаслову – псеудобиографија и фантазмагорија. Ово је важно да имате на уму када седнете на једну од (још увек крајње неудобних и опасних практикабала, опрез!) на малој сцени; све што ћете гледати није биографија Душана Васиљева, књижевника, револуционара, несрећног, сиромашног и тужног човека. То је само бриљантно написана, измаштана прича о његовом животу.

У којој мери је тачна, у уметности, посебно у позоришту се не пита и прилично је ирелевантно. Ако је ово полазиште, разумљиво је да су и Душанови снови, тежње, унутрашња превирања, коначно емоције, подједнако аутентичне, и у потенцијалу.

Шта је стигло до нас

Заиста невероватна драма младе Нине Плавањац, ево сада преслабе фразе, оставља без даха. Велику већину текста заправо је написао сам Васиљев на разне теме, у различитим делима и формама, дакле у већини су његове реченице. Нина Плавањац је данас, век касније, сабрала фрагменте и урадила све остало – исткала невероватну драму о њему самом.

Дакле, видећете Душана, његову породицу, пријатеље и непријатеље. Видећете и најављене фантазмагорије и вероватно ћете (заиста се надам јер се мени то догодило), с муком препознавати танану границу између јаве и сна. Што је, можда, и била намера.

Гледаћете магију глуме у правом смислу те речи, ону због које одједном схватате да сте привилеговани да присуствујете уметности у најчистијем облику; због Владимира Максимовића у улози Душана, Мине Стоковић као његове мајке, и Николе Јоксимовића у улози оца и још неколико ликова. Свакако и због игре Миљане Кравић и Анђеле Киковић, посебно сјајних у емотивно тешким дуо-сценама. Лука Јовановић Џивџановски и Филип Клицов одлично су парирали искуснијим колегама, што говори и о добром тимском раду.

Костими непревазиђене Татјане Радишић истовремено су тачни, маштовити, у функцији и времена и ликова и речене фантазмагорије. Изузетно паметну и занимљиву копчу имеђу костима и Душановог дела Татјана Радишић је урадила у детаљима, зато посебно обратите пажњу на њихову симболику.

Сценографију – необичну, функционалну, овде такође са пуно симболике, и неочекивано атрактивну за условност мале сцене, потписала је Милица Бајић Ђуров.

За музичку тему, као и инструментале за поједине сцене нису потписани аутори, па не можемо никоме да припишемо заслуге које су, свакако, изузетне.

Све наведено допринело је изузетности представе која се, иако траје два сата, гледа без даха.

Чега није морало да буде

Овом (за вас) гледаоцу ипак остаје неколико нејасноћа. Зашто је за пробе био ангажован лектор/ сарадник за сценски говор? Уз ризик да је тумачење наивно: акценти које чујемо на сцени су књижевни и нема ни речи о (са) локалним дужинама, уз то, свршени глумци су положили дикцију.

Поједини актери играју више ликова и обавезно, свако од њих, игра и део народа (светине). Дистинкција између ликова када улазе буквално један после другог, без паузе, а игра их исти глумац, на неким местима технички не постоји, што доводи у питање читав концепт „уштеде“ на глумцима чак и да је симболички оправдана и намерна.

О поруци представе

У најави комада, редитељ Стеван Бодрожа га одређује и као покушај исправљања неправде према Душану Васиљеву. Социјално дискриминисан, у немогућности да оствари свој сан, сиромашни младић не одустаје од своје пасије и остаје посвећен уметности по сваку, па и цену живота. На корак иза ове констатације је класична дискриминација, то јест друштво неједнаких могућности и критика истог. Ништа ново, нажалост, ни чудно.

Да ли ће ова позоришна опомена померити констелацију друштвене  неравноправности? Да ће се неко постидети, покајати, или, будимо крајњи утописти, променити нешто због тога? Да ли онда позориште ипак може да се не обазире на наведено? Неће, неће и не треба.

Ипак, иако је порука сасвим прецизна и јасна, може ли се, бар за мало неопходног, ова критика маћехинског односа тамо где је штетан, неправедан и није му место, проширити и упутити и позоришту самом? Свакако и апсолутно да.

Уметност мора бити ослобођена неправде и њених последица. А уметност живи у позоришту, зар не?