Цлассиц Лаyоут | Паге 876 оф 1026

Апел МУП-а да власници држе своје оружје закључано

Jelena Trifunović Маy 4, 2023

Министарство унутрашњих послова упутило је апел свим власницима оружја да своје оружје држе савесно, закључано у сефовима, касама или ормарима, тако да буде недоступно неовлашћеним лицима, а посебно деци.

Министарство такође апелује на власнике оружја да провере да ли оружје држе ненапуњено, односно одвојено од муниције, као и да кључеве или шифре од каса, сефова и ормара у којима држе оружје учине недоступним другим лицима, посебно деци.

У наредном периоду припадници МУП-а предузеће све мере како би се непосредном контролом на адреси пријављеног пребивалишта власника оружја утврдило да ли држи оружје у складу са важећим прописима о оружју – раздвојено од муниције и закључано у адекватним ормарима, касама и сефовима.

Власницима оружја за које се контролом утврди да га чувају несавесно, тако да може доћи у посед неовлашћених лица и угрози безбедност људи, оружје ће се одузети и поднеће се захтев за покретање прекршајног поступка у складу са Законом о оружју и муницији, наводи се у саопштењу.

Представљање романа Горана Петровића у Народној библиотеци

Igor Crnogorac Маy 4, 2023

Горан Петровић награђивани српски књижевник и академик, представиће у Кикинди, у Народној библиотеци „Јован Поповић“, два своја нова романа: „Папир“ (Роман делта: Ток 1) и „Иконостас“ (Роман делта: Ток 2). Романи делти су алегоричне приповести чија се радња расплиће од средњег века до данашњих дана.

Горан Петровић један је од најзначајнијих и најчитанијих српских писаца млађе генерације савремених прозаиста. Пише углавном кратку прозу и роман, сврстава се у писце модерног сензибилитета.

Његови романи и збирке прича објављени су у више од сто тридесет издања, од чега шездесет издања у преводу на 18 језика. Петровићева дела адаптирана су за позориште, телевизију и радио – „Опсада цркве Светог Спаса”, „Скела”, „Матица“ и друга. „Ситничарница Код срећне руке“ доживела је 25 издања, „Опсада цркве Светог Марка“ – 12, а роман „Атлас описан небом“, девет издања.

На књижевној вечери у Библиотеци, која ће се одржати у уторак, 9. маја, од 19 сати, говориће аутор и проф. др Александар Јерков.

Отказана представа и промоција књиге

Jelena Trifunović Маy 4, 2023

Због дана жалости, на сцени кикиндског Народног позоришта сутра увече неће бити играна представа „Сироти мали хрчки” која је на програму репертоара.

Такође, у Дому културе у Мокрину отказана је промоција нове књиге поезије Живке Торбице „Две капи воде”. О новом датуму, јавност ће бити благовремено обавештена.

Опроштај од АРКУС лиге у Лесковцу: „Гриндексовци” поразом у нижи ранг

Dejan Panić Маy 3, 2023

Окончано је надметање у лигашком делу у мушкој АРКУС лиги, прва четири клуба доиграваће још за првака, а оно што је већ било познато, реч је наравно о испадању Кикинде, вечерас је и званично потврђено. На опроштају пред селидбу нижи ранг, „Гриндексовци” су у Лесковцу поражени 42:28 од Дубочице.

Кикинда је тако завршила на 11. месту, првом испод црте испадања са 14 бодова. Остварила је екипа из „Језера” шест победа, двапут је ремизирала и 18 пута бивала поражена, а од наредне јесени такмичиће се у једној од две групе нашег другог рукометног разреда.

ФОТО: АРКУС лига

Књижевни матине за децу „Савана штуц”

Jelena Trifunović Маy 3, 2023

Немања Савић, библиотекар, писац и новинар, у Народној библиотеци „Јован Поповић“ у понедељак 8. маја представиће своју радио-драму за децу под називом „Савана-штуц”.

У програму ће поред аутора, учествовати и ученици првог и трећег разреда Основне школе „Јован Поповић“. Сликовница је намењена предшколском и нижем школском узрасту. Радња ове кратке драме смештена је у савани, али је порука универзална. Писац публику кроз све догађаје води духовитим дијалозима кроз стихове.

Књижевни матине који почиње у 10 часова обухватиће квиз и загонетке о животињама саване и њиховом станишту. Програм ће водити Милана Бајкин и Дуња Прибиш.

Тродневна жалост у Србији због незапамћене трагедије у ОШ „Владислав Рибникар” у Београду

Jelena Trifunović Маy 3, 2023

Због незапамћене трагедије која се догодила у ОШ “Владислав Рибникар” у Београду проглашена је тродневна жалост у Србији, почев од петка до недеље. Настава ће сутра отпочети минутом ћутања.

У пуцњави која се јутрос догодила у Основној школи „Владислав Рибникар“ на Врачару, ученик седмог разреда те школе К.К. пуцњевима из пиштоља усмртио је осморо деце и радника обезбеђења, док су шесторо деце и један наставник школе рањени и налазе се у Ургентном центру у Тиршовој.

342292253_153038657708227_3959915025511461139_н

У Мокрину подижу спомен-обележје борцима деведесетих

Jelena Trifunović Маy 3, 2023

Почели су радови на уређењу приступне стазе и постамента за постављање спомен обележја борцима Мокрина погинулим у ратовима деведесетих година . Споменик подижу Српски ратни ветерани Кикинда, месни одбор Мокрин, заједно са породицама погинулих и Месном заједницом Мокрин.

-У жељи да одамо почаст погинулим борцима и у складу са нашим опредељењем да негујемо сећање на страдале суграђане, колеге из месног одбора у Мокрину иницирале су да подигнемо ово спомен обележје. Споменик је рад вајара Милана Рамаија. Свечано откривање се планира за другу половину маја- каже за Кикиндски портал Владимир Радојчић, председник скупштине Српских ратних ветерана Кикинде.

Радове изводи грађевинска фирма из Мокрина СЗР Брег.

„Наша кућа“ и „Гусани у магли“ припремају „Вулканизерску драму“

Igor Crnogorac Маy 3, 2023

Лепа сарадња, започета пре много година, обновљена је ових дана – полазници Хуманитарног театра „Гусани у магли“ прикључили су се корисницима Центра за пружање услуга социјалне заштите „Наша кућа“ у припреми инклузивне представе.

– Представу смо почели да радимо пре годину дана, на иницијативу наших корисника који су дали идеју и са нама написали текст. „Вулканизерска драма“ је прича о ситуацијаама из живота онако како их они виде. Радња се дешава у вулканизерској радионици јер један од наших корисника заиста има вулканизерску радњу. Имамо 12 глумаца и сада су нам се прикључили и чланови „Гусана у магли“, што нас је све веом обрадовало. Они су наши стари сарадници, оплеменили су нас умећем и знањем и додали представи још лепшу енергију. Увек је добро да се неко укључи, да наши корисници виде да су неком драги и корисни и да неко подржава њихов рад – каже Јелена Јанкелић, социјални радник у Центру.

Сарадња Хуманитарног театра „Гусани у магли“ и Центра започета је пре више од десет година. Када је рад Театра обновљен, једна од првих веза које успостављају је управо са овом установом.

– У представи учествују четири полазнице старије глумачке групе. У припрему сценографије, реквизита и костима укључили су се и полазници наше ликовне секције. Посебно нас радује што помажемо инклузију јер корисници Центра су део друштва који не смемо да занемаримо. Увек имају сву нашу подршку – рекао је директор Театра, Стефан Остојић.

Заједничке пробе одржавају се, већ месец дана, у просторијама Центра.

– У представи играм самог себе. Јако ми се свиђа овај рад и велика ми је част да глумим у представи – каже Зоран Савичић.

Његова другарица, Светлана Калинов, такође је задовољна сарадњом са новим актерима представе.

– Ја играм Зоранову другарицу. Јако лепо радимо, волим да учествујем у представама јер ме то испуњава.

Марија Бутер је трећи разред Гимназије „Душан Васиљев“ и полазница је глумачке радионице Театра „Гусани у магли“.

– После јавног часа у Театру ово нам је први већи пројекат ван њега – каже Марија. – Први пут радим са корисницима „Наше куће“. Веома су пријатни, имају много талената. Жао ми је што људи имају предрасуде јер су и њима потребни пријатељи.

„Вулканизерска драма“ биће премијерно изведена у четвртак, 11. маја, од 19 сати, у Дечијем позоришту „Лане“. Улазница је добровољни прилог намењен куповини сублимационог штампача, за потребе активности у Центру.

Представа ће имати и репризе, а планирана су и гостовања. Тако ће ова лепа сарадња пружити прилику свима који то желе да подрже ове младе људе који са великим ентузијазмом и радошћу припремају своју „Вулканизерску драму“.

У мају, у „Тери“ – изложбе, радионице, музички програми и Ноћ музеја

Igor Crnogorac Маy 3, 2023

У Центру за ликовну и примењену уметност „Тера“ за овај месец су припремили веома разноврстан програм који ће се одвијати на простору Атељеа, Музеја и у Галерији на Градском тргу.

Студентски камп

Прва активност је десетодневни интернационални камп на којем ће, од 8. маја, вештине вајања у теракоти искусити студенти завршних година академија уметности из Београда, Новог Сада, Цетиња, Ријеке и Осијека. Курсеве ће водити мр Слободан Којић, академски вајар, оснивач и директор центра „Тера“ и некадашњи професор Факултета ликовних умјетности у Цетињу, и професори са академија у Београду, Новом Саду, Цетињу и Ријеци.

„Из ормара“ назив је изложбе уметнице из Ријеке, Дарије Жмак Кунић, која ће бити постављена 10. маја у Галерији „Тера“. Изложба се састоји од радова од тканина и звучне композиције.

У Атељеу ће се, у оквиру студентског кампа, 11. маја одржати Међународни мастерклас са гостујућим професорима, међународним предавачима из Француске, Црне Горе, Хрватске и Србије. Предавања ће се одвијати на српском/хрватском/црногорском и енглеском језику и отворена су за јавност.

Ноћ музеја у “Тери”

Програми 19. Европске ноћи Музеја одржаће се 13. маја у Музеју „Тера“, на простору некадашње касарне. Од 18 сати биће организоване радионице за децу и одрасле.

Изложба „Олга Јеврић – композиција и структура” биће уприличена Поводом стогодишњице рођења истакнуте југословенске и српске вајарке, легатора, прве и једине жене вајара, редовног члана САНУ. У Салону Музеја, биће доступна до краја маја.

Од 20 и 30 концерт ће одржати професори и ученици музичке школе „Слободан Малбашки“. Женска певачка група „Мелизми“ наступиће од 21.30.

Изложба на тему шуме

У Галерији на Тргу, 26. маја у 18 сати, биће отворена изложба фотографија под називом „Свет се каже шума“, проф. Јелене Владушић из Новог Сада. Поред фотографија, начињени су и звучни записи локације који ће бити репродуковани у изложбеном простору.

У Банатском Великом Селу бира се грб места

Igor Crnogorac Маy 2, 2023

Поред многих акција које мештани Банатског Великог Села предузимају на уређењу села, појавила се и иницијатива да ово место добије свој грб. Покретач је Борислав Стојисављевић, администратор Фејсбук странице „Великоселске новине“, иначе и председник Удружења „Крајишки вишебој“.

– Од постојања села немамо ни грб ни заставу. Изнео сам идеју и позвао људе да шаљу своје предлоге са описом значења симбола. У току марта и априла стигло је десетак предлога. Има различитих идеја, са Завичајном кућом, сунцокретом, пшеницом, кукурузом, пругом. Рецимо, на једном предложеном грбу су Василије Острошки, то је наша сеоска слава, и Крајишник у ношњи, са заставама, а између њих су Козара и три круне које представљају три рејона у селу – прича Стојисављевић.

Он додаје да је и сам, као иницијатор, урадио прво идејно решење на којем су били воз, планина Оштрељ код Босанског Петровца, одакле, углавном, потичу мештани, три цвета рунолиста за три дела села и исписана година колонизације, 1945. Међутим, каже, касније је свој предлог повукао због различитих ставова које мештани износе на страници „Великоселских новина“.

Како је рок за подношење предлога истекао, сада преостаје да идејно решење будућег грба изгласају чланови Савета Месне заједнице, председници удружења и бивши председници Месне заједнице. Затим ће, каже Стојисављевић, грб да се региструје, биће озваничен као симбол места и постављен на улазу у село.

На простору данашњег Банатског Великог Села, до досељавања породица из Босне, живели су Немци, у три мања насеља: Солтур, Шарл(е)вил и Сент Хуберт. Насеља је, после наредбе царице Марије Терезије из 1763. године, формирало 3.300 Француза из покрајине Лорене и Немаца из југозападне Немачке. Временом су се Французи асимиловали у Немце. После Другог светског рата, Немци су депортовани у Немачку, а имена села задржана су као називи данашњих рејона Банатског Великог Села. Данас ово место има око 2.000 становника.