Classic Layout

телефон-скола

У Србији је покренута иницијатива за увођење законског ограничења коришћења мобилних телефона у школама, а искуства из праксе већ постоје у Кикинди. О могућим решењима и досадашњим ефектима говоре директори школа које су самостално уредиле ову област.

У ОШ „Јован Поповић“ мобилни телефони се не користе током боравка ученика у просторијама школе већ трећу годину заредом. Према речима директорице Јелене Крвопић, ученици по доласку у школу предају телефоне у кутије за одлагање које има сваки разред, а уређаји им се враћају након завршетка наставе.

-Мотив нам је био то што смо приметили да је савремена технологија, иако неопходна, децу у великој мери отуђила једне од других. Желели смо да их вратимо међусобној комуникацији, да се током одмора чује жамор у школи и школском дворишту – истиче Крвопић.

Она наводи да је одлуци претходила детаљна процедура – родитељски састанци, Савет родитеља и Школски одбор – и да није било значајнијег отпора.

-Ученици су правило врло брзо прихватили. Данас је то саставни део њиховог школског живота, до те мере да сами подсећају наставнике ако се догоди да телефони не буду прикупљени – каже директорица.

Према њеним речима, безбедност ученика није била доведена у питање. Родитељи су потписали писану сагласност, а у случају потребе контакт са породицом остварују одељенске старешине или други наставници. Изузетак од правила односи се на паметне сатове код ученика првог и другог разреда, док у вишим разредима ни та врста уређаја није дозвољена.

Са друге стране, у Техничкој школи „Михајло Пупин“ примењује се делимично ограничење. Директорица Миланка Халиловић истиче да ученицима средњих школа не треба у потпуности забранити ношење мобилних телефона, јер се они понекад користе у наставне сврхе, као и због чињенице да велики број ученика путује из околних места.

-Код нас већ две године постоји правило да ученици пре уласка у учионицу одложе све личне ствари у торбу, укључујући и мобилне телефоне и паметне сатове. Телефон могу да користе само ако наставник то изричито дозволи – наводи Халиловић.

Искуства школа у Кикинди показују да различити модели регулисања употребе мобилних телефона у образовним установама већ функционишу у пракси. Управо такви примери могли би да послуже као основ за даљу расправу о законским решењима која се најављују на републичком нивоу.

Т. Д.

муценици-свеци

Српска православна црква и верници данас обележавају празник посвећен Светом мученику Памфилу, Порфирију и осталим мученицима, који су страдали за хришћанску веру почетком ИВ века.

Ови ранохришћански страдалници пострадали су 309. године у Кесарији Палестинској, у време сурових прогона хришћана за време римског цара Диоклецијана.

Централна личност међу њима био је свети Памфил, презвитер у Кесарији, познат по учености и труду да исправља и преписује текстове Новог завета, које је потом даривао верницима.

Са њим су страдали ђакон Валент, познавалац Светог писма, Павле, раније већ мучен због вере, као и петорица браће из Мисира — Илија, Исаија, Јеремија, Самуило и Данило.

Међу пострадалима су и Порфирије, који је затражио тела мученика да их сахрани, римски официр Селевкије који им је пришао и исповедио веру, старац Теодул, као и Јулијан, који је целивао тела пострадалих.

Црква овај празник обележава 16. фебруара по јулијанском, односно 1. марта по грегоријанском календару.

Порука празника

Предање сведочи да њихово страдање симболизује снагу вере, духовну истрајност и спремност на жртву ради истине и правде.

Празник пада у време Васкршњег поста, па се обележава у духу молитве, уздржања и добрих дела. У народу се сматра да је дан посебно погодан за помагање ближњима и онима у невољи.

За православне вернике у Кикинди и широм Баната, данашњи празник представља прилику за молитвено сећање на страдалнике вере, али и подсећање на вредности солидарности, истрајности и помагања ближњима — врлине које имају посебан значај у локалној заједници.

 

великоселке-2

Књижевно-уметничко вече „О љубави“, у организацији Удружења жена „Великоселке“, одржано је у свечаној сали месне заједнице у Великом Селу. Догађај је окупио око 40 посетилаца различитих генерација, међу којима су, поред мештана, били и гости из других средина.

-Програм је трајао око сат и по и протекао је у пријатној и свечаној атмосфери. Вече је отворено музичким прилозима инспирисаним филмским и књижевним делима, након чега су уследиле беседа и уметничке интерпретације – сазнајемо од чланица удружења.

Јереј Немања Милинковић говорио је о љубави у различитим облицима – између мужа и жене, родитеља и деце – у надахнутом излагању које је, према утисцима присутних, оставило снажан утисак на публику. Радмила Ступар казивала је поему „Санта Мариа делла Салуте“, док је Марија Војиновић интерпретирала стихове Џима Морисона.

-Посетиоци су на крају програма добили симболичан поклон – медено срце, као знак захвалности и сећања на вече посвећено љубави. Послужено је и кувано вино у част Светог Трифуна – поделиле су чланице удружења.

Иначе, Удружење жена „Великоселке“ окупља око тридесет чланица и велики број симпатизера, а постоји око пет деценија. Према најавама, у наредном периоду планирају организовање предавања здравствене тематике, као и подршку летњем концерту КУД-а „Марија Бурсаћ“, настављајући активности усмерене на културни и друштвени живот заједнице.

 

Присутни су вече оценили као изузетно успело и изразили наду да ће оваква дружења постати традиција.

Т. Д.

косарка

Кошаркаши Велике Кикинде, у четвртом кошаркашком рангу, другом војвођанском, савладали су 120:50 на домаћем паркету „Радивој Кораћ” из Руменке, а славила је и Слобода (Нови Козарци), такође у „Језеру”, била је боља 107:61 од Челарева. У групи „А” водећа Велика Кикинда (12-1) сада ће у Футог, а у „Б” групи Слобода (5-9) шеста је и гостоваће Сомбору.
Д. П. 

куглање-1

У 15. колу Супрелиге за куглашице, у дербију сезоне, Кика 0230, као домаћа у Новом Бечеју, савладала је 5:3 (3.308:3.289) новосадску Алименту, поравнавши се на лествици. До краја сезоне преостала су још три кола, Кикинђанке ће, ако буду имале максималан учинак, чекати кикс Новосађанки, а у наредном такмичарском кругу Кика ће гостовати Апатину.
КИКА 0230: Чорба 568, Бунгхарт 549, Чисар 518, Команов 562, Френц 574, Шибул 537.
Д. П.

стони-тенис

Стонотенисерке Галадске, као домаће, у групи за опстанак у другом савезном рангу, савладале су 4:0 састав „Хајдук Вељка” из Неготина, а следећи ривал, у гостима, биће им Темерин.
Мушка екипа пак поражена је 1:4 на свом терену од новосадске Детелинаре, а у наредном такмичарском кругу трећег степена надметања, наставиће борбу за опстанак – састаће се у Панчеву с истоименим клубом.
Д. П.

сколе-средства

Измене и допуне Каталога уџбеника за школску 2026/2027. годину објављене су на сајту Министарства просвете, чиме је од 27. фебруара званично започео поступак избора уџбеника у основним школама широм Србије, па тако и у Кикинди.

Према Закону о уџбеницима, школе имају рок од најмање осам, а највише 15 дана да изаберу уџбенике који ће се користити у настави наредне школске године. У пракси, већина школа одређује краћи интерни рок за достављање понуда издавача, како би наставничка већа благовремено донела одлуке.

Избор уџбеника врше стручна већа наставника, а одлуку усваја наставничко веће школе. За сва одељења истог разреда и предмета бира се уџбеник једног издавача, а избор обично важи четири године, осим у случају измена наставних програма или нових одобрења.

Након доношења одлуке, школе су у обавези да у року од 30 дана обавесте Савет родитеља и надлежну школску управу. Ова процедура омогућава транспарентност и благовремено информисање родитеља о уџбеницима које ће ученици користити.

Каталог уџбеника садржи искључиво издања која је одобрило Министарство просвете, што значи да школе могу бирати само из тог званичног списка.

За родитеље у Кикинди овај период значи да ће у наредним недељама добити информације о уџбеницима за следећу школску годину, што је важно за планирање трошкова и набавку школског прибора.

Измене каталога и почетак избора уџбеника сваке године представљају важан корак у припреми нове школске године и организацији наставе.

свети-великому-еник-теодор-тирон

Православни верници данас обележавају Теодорову суботу, у народу познату и као Тодорица – празник који се слави прве суботе Васкршњег поста и посвећен је Светом Теодору Тирону, ранохришћанском мученику и заштитнику вере.

Овај дан у народној традицији прати низ обичаја и веровања који симболично призивају здравље, плодност и благостање домаћинства.

Свети Теодор Тирон – симбол вере и храбрости

Свети Теодор Тирон живео је у 3. веку као војник римске војске. Остао је упамћен по непоколебљивој вери у хришћанство, због које је био мучен и погубљен. Његова жртва учинила га је једним од поштованих светитеља у православљу.

Обичаји који се поштују широм Србије

Теодорова субота има снажан обредни карактер. У многим домовима припремају се посна јела, погаче и колачи, у складу са постом. У појединим крајевима праве се и фигуре од теста у облику коња, јер се Свети Теодор сматра њиховим заштитником.

Посебан обичај је да домаћице ујутру припреме жито са медом и орасима и однесу га у цркву на освећење, док се у храмовима пале свеће за покој душе преминулих.

У народу је празник познат и као „коњски дан“, јер се верује да Свети Теодор штити коње и стоку. Тог дана коњи се не користе за рад, већ се благосиљају како би били здрави и снажни током године.

Према народним веровањима, молитве упућене светитељу могу допринети доброј жетви и здрављу стоке, па се празник повезује са жељом за плодношћу и благостањем домаћинства.

Теодорова субота сматра се и даном заштите од несреће и злих сила. У народу постоји веровање да се тог дана не обављају тешки послови и да се избегава излазак после заласка сунца.

Такође, распрострањено је сујеверје да жене не треба да перу косу како их током године не би болела глава, иако ово правило нема утемељење у црквеном учењу.

У појединим срединама организују се обредне игре и песме у част светитеља, док се обичаји преносе са генерације на генерацију. Иако су многи ритуали прилагођени савременом животу, суштина празника остаје иста — очување вере, породичне слоге и поштовање традиције.

Теодорова субота тако и данас подсећа на духовне вредности и дубоку везу народа са природом, заједницом и вековним обичајима.

уметницко-друзење-сајан-1

У Основној школи „Мора Карољ“ у Сајану у понедељак биће одржано дружење са уметником Веселином Мандарином. Модератор програма је проф. Јелена Кнежевић, која у сарадњи са гостом организује овај сусрет са јасном идејом да младима приближи значај културе, стваралаштва и лепе писане речи.

-Догађај представља спој образовања и уметности, али и снажну поруку о томе колико је важно улагати у духовни и креативни развој заједнице. Биће организоване радионице, разговори са уметником и интерактивни садржаји намењени ученицима и свим љубитељима културе – деле са нама организатори.

Циљ сусрета је да се кроз непосредан контакт са уметником пробуди интересовање за књижевност, ликовну уметност и друге облике креативног изражавања, али и да се укаже на то колико уметност оплемењује свакодневни живот.

-Желимо својим примером да покажемо колико је културни континуитет важан за сваку средину, нарочито за мање заједнице, као и да подстакнемо младе да негују таленат, развијају критичко мишљење и граде свест о сопственом идентитету кроз уметност – истичу организатори.

Веселин Мандарин је већ дуже време присутан у медијима, где отворено говори о значају родног краја и потреби да културни садржаји буду доступни свима. Овим гостовањем додатно потврђује своју посвећеност унапређењу културне сцене, док проф. Кнежевић кроз педагошки рад и организацију оваквих сусрета у доприноси стварању подстицајног и инспиративног амбијента за нове генерације.

Организатори верују да ће уметничко дружење у Сајану бити више од једног догађаја — почетак снажнијег повезивања образовних институција, уметника и локалне заједнице, са циљем да култура и уметност заузму место које им с правом припада у друштвеном животу.

Т. Д.

дан-ретких-болести

У Основној школи „Јован Поповић“ вечерас је одржан догађај „Хоћу да растем – из мог угла“, посвећен обележавању Дана ретких болести. Догађај су организовали Удружење „Деца са ахондроплазијом Србије“ и школа, са циљем да родитељима, наставницима и широј заједници приближе свакодневне изазове са којима се суочавају деца са ретким болестима.

Централни део програма била је интерактивна активност – столица у размери 2:1 – која је учесницима омогућила да непосредно осете препреке са којима се деца са ахондроплазијом сусрећу сваког дана. Поред тога, одржана је и едукативна презентација о ретким болестима, ахондроплазији и значају инклузије у школама.

Давор Терзин, представник удружења и отац Сташе, девојчице из Кикинде која болује од ахондроплазије, објаснио је да чак и најједноставније радње могу представљати велики изазов.

-Ми који смо просечне висине не можемо лако да седнемо на ту столицу — потребна нам је снага и акробација да се попнемо. Када кажемо деци са ахондроплазијом ‘хајде седи’, то је за њих подухват – рекао је он.

Он је додао да седење на обичној столици може изазвати здравствене проблеме, јер се смањује доток крви у ногама, што касније доводи до проблема са кичмом.

Говорећи о школовању, Терзин је истакао пример добре праксе.

-Сташи је потребна прилагођена столица коју смо као родитељи желели да обезбедимо. Директорица школе је одмах рекла да нема потребе, јер је дужност школе да обезбеди да сви ђаци имају све што им је потребно за несметано похађање наставе. На томе смо веома захвални.

Према његовим речима, чланови удружења често наилазе на тешкоће када деца крену у школу, због чега је разумевање заједнице од пресудног значаја.

-Потребно је разумевање. Нема потребе за сажаљењем. Треба само питати: како могу да помогнем?

Удружење „Деца са ахондроплазијом Србије“ основано је у новембру 2022. године од стране три породице, са седиштем у Кикинди. Данас окупља око двадесет породица које размењују искуства, савете и подршку. Један од примарних циљева био је увођење терапије у Србију, у чему су успели, док је други повезивање породица и међусобна подршка.

Директорица школе Јелена Крвопић нагласила је да је искуство са столицом помогло присутнима да боље разумеју свакодневицу деце са ахондроплазијом.

-Врло је тешко попети се на столицу, а перспектива је помало застрашујућа, као што смо данас научили — а Сташи је тако сваки дан.

Она је истакла да школа са поносом обележава Дан ретких болести, посебно јер ће Сташа од септембра постати њихова ученица.

 

-Оно што желимо да постигнемо јесте да никада не дозволимо да се Сташа осећа другачије. Спремни смо да учимо и сарађујемо.

Школа је већ обезбедила столицу прилагођену Сташи и висини школске клупе, а у плану су и даље адаптације простора у виду адаптера за тоалет и табле која се поставља на одговарајућој висини.

-Најмањи проблем је прилагођавање намештаја. Битно нам је да се никада не осети тужно или другачије од остале деце – поручила је директорка.

Овај приступ директорице и наставног кадра ОШ „Јован Поповић“ — у којем разумевање претходи свему — показао је да инклузија није само законска обавеза, већ ствар људскости, спремности да се учи и жеље да свако дете има једнаке услове.

Дан ретких болести обележава се сваке године последњег дана у фебруару, са циљем подизања свести о изазовима са којима се суочавају оболели и њихове породице. Ретке болести погађају мали број људи, док ахондроплазија, генетски поремећај раста костију, погађа око једну од 25.000 беба.

Т. Д.

 

error: Content is protected !!