May 30, 2026

Classic Layout

Subin 2

„Zlatni kotlić Dunava“ Subinu, vitezu kulinarstva

Igor Crnogorac August 5, 2023

Radovan Subin, vitez kulinarstva za čija gastronomska umeća malo ko nije čuo, a mnogi su imali sreće i da uživaju u njima, doneo je još jedan pehar u Kikindu. Ovoga puta iz Grocke, sa 55. „Gročanskih svečanosti“ na kojima je, u konkurenciji 61 takmičara, skuvao najbolju riblju čorbu i osvojio ček na hiljadu evra.

– Na „Zlatnom kotliću Dunava“ učestovao sam četiri puta i svaki put sam bio na pobedničkom postolju, od toga dva puta na prvom mestu – kaže Radovan. – Milo mi je što sam ponovo pokazao kako se kuva riblja čorba. Imao sam 30 gostiju na večeri, a onim što je ostalo počastio sam publiku. Organizatore, prijatelje, kolege, sve sam ih pozvao da dođu na „Dane ludaje“. Mislim da sam ja neki mali ambasador našeg grada na kulinarskim manifestacijama.

Nebrojene su manifestacije na kojima je Subin kuvao i pobeđivao. Zato me organizatori, kada im dosadi da stalno odnosim nagrade,  pozivaju da budem sudija, smeje se Radovan.

Juče se vratio sa još jednog žiriranja, sa „Gulašijade“ u Despotovcu.

– Takođe sam i predstavio mađarsku kuhinju, održao sam predavanje o tome kako je nastao gulaš i kako se kuva. Možda sam sentimentalan  prema mađarskoj kuhinjim, ja je obožavam. Kada prezentujem razvoj kuhinje u svetu, uvek naglašavam da je mađarska specifična jer se, u samo jednom zalogaju, istovremeno osećaju svi ukusi i to je zadivljujuće. Zato se divim Mađarima, a gulaš im je takav i zato što dodaju i neku slast, kašiku pekmeza od kajsija ili parče čokolade za kuvanje, da „ubiju“ gorčinu – otkriva nam Subin.

Uprkos tome što je uporno među prvima, neki organizatori ga i dalje pozivaju kao takmičara jer, čini se, ne žele da ostanu bez Radovanovog specijaliteta.

Na poziv Turističke organizacije Zrenjanin u utorak će, još jednom, nastupiti na Danima piva, tačnije na Memorijalu „Đula Farkaš“, takmičenju u kuvanju riblje čorbe.

– Sigurno ću dostojno predstaviti naš grad i pozvati ih na „Dane ludaje“ – dodaje Subin.

Najbolji kuvar Kikinde i ambasador našeg turizma vrlo dobro zna da se najlepša druženja i dogovori postižu uz dobro jelo u pripremi kojeg je ovaj vitez kulinarstva jednostavno nenadmašan.

KARANOVIC KUKURUZ (1)

Proizvodnja kukuruza šećerca zahtevna, ali isplativa

Aleksandra Djuran August 5, 2023

Dejan Karanović iz Kikinde bavi se proizvodnjom kukuruza šećerca na otvorenom. Pola jutra pod šećercem, na njivi u Banatskom Velikom Selu, zasadio je prvi put pre sedam godina i od tada ga uzgaja svake godine.

– Prve godine kada sam zasadio šećerac bile su poplave. Rod je bio izvanredan jer ovaj kukuruz traži puno vode i od tada je deo naše proizvodnje. Svake godine naučim nešto novo o uzgoju ove biljke jer je svaka  drugačija i samim tim specifična – navodi Karanović.

Kukuruz šećerac pripada posebnoj podvrsti kukuruza čija je odlika veći sadržaj šećera u zrnu. Zato je i tražen.

– Šećerac sejem početkom aprila, a berem polovinom jula. Seme  nabavljam u Futogu od ovlašćenog uvoznika jer je to prvi uslov za dobar rod. Uzgoj je dosta zahtevan. Treba mu posebna nega, veštačko đubrivo, prihrana, tretmani protiv bolesti i štetočina. Ovom kukuruzu potrebno je puno vode, tako da je na parceli postavljen sistem za navodnjavanje koji obezbeđuje siguran rod – kaže naš sagovornik.

Pod zalivnim sistemom Karanović ima jutro i po zemlje. Ulaganje, kaže, nije bilo malo, ali se na duži period isplati.

– Imamo 10.000 komada šećerca na njivi. U toku je branje i prodaja, a za sada uspevamo da se pokrijemo sopstvenim snagama. Pomažu supruga Jelena i sinovi Živko i Marko. Svakog dana smo na njivi i uvek imamo svežu robu. Imamo redovne kupce, a cena je kao i ranijih godina  – tri kukuruza za 100 dinara. Ova cena se isplati  – ističe Karanović.

Važno je i odmoriti zemlju, tako da sa kukuruzom šećercem kombinuje setvu povrća.

– Od jednog i po jutra, na kom imam sve uslove za setvu, svake godine drugih pola jutra je pod ovim usevom. Na preostalom zemljištu uzgajam kupus i krompir. Oni najbolje vrate zemlji ono što joj kukuruz uzme. Kada se neko zainteresuje da sadi šećerac prvo što ga savetujem je da mora da ga navodnjava, tako da oni koji nemaju bunar na parceli, ne treba ni da se upuštaju u veću proizvodnju  – precizira Karanović.

Po završetku ove berbe, biće još jedna u septembru. Kukuruz je sejan sukcesivno da ga ima tokom čitavog leta.

 

 

P1190810

Na Simićevom salašu obeleženo sećanje na heroje ravnice – primere hrabrosti, požrtvovanja i ljubavi  

Igor Crnogorac August 4, 2023

Polaganjem venaca danas su, na Simićevom salašu, obeležene 82 godine od pogibije glavnine Velikokikindskog partizanskog odreda. Vence su položili Vlado Trtić, sekretar Sekretarijata za opštu upravi u zajedničke poslove Gradske uprave, u ime SUBNOR-a predsednik Gradskog odbora, Savo Orelj, predstavnici veterana Posebnih jedinica policije, potomci porodice Simić i članovi Pokreta socijalista Kikinde.

Velikokikindski partizanski odred formiran je 28. jula na osnovu proglasa Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije od 7. jula, o podizanju ustanka. Odmah po formiranju izveli su nekoliko diverzantskih akcija – zapalili su žito na salašu Teodora Slanija i izvršili diverziju na pruzi Kikinda – Banatsko Aranđelovo. I pre formiranja Odreda, njegovi članovi radili su u ilegali, a nakon proglasa CK KPJ, odlučili su i da se udruže i da započnu organizovanu borbu protiv neprijatelja.

– Došli su na Simićev salaš, gde ih je primila porodica Simić. Nakon što su Nemci saznali za njihov položaj, napalo ih je oko 350 neprijateljskih vojnika i žandarmerije. Poginula je glavnina odreda, 11 partizana, a istog dana, u znak odmazde streljano je šestoro meštana – domaćina i radnika na salašu. Sticajem okolnosti, zamenik komandanta Odreda, Đura Oličkov, koji je, pre toga, bio poručnik Kraljeve vojske, bio je sa osmoricom vojnika na obuci samo 200 metara od salaša. Videvši da ne mogu da pomognu, da bi uzalud poginuli, oni su se povukli i tako su preživeli – ispričao je Orelj.

U neravnopravnoj borbi na Simićevom salašu poginuli su i komandant Odreda, pravnik Uglješa Terzin (32), i politički komesar, narodni heroj, Radovan Rada Trnić (19) zvani Popa jer je, u to vreme, bio student teologije. Pored njih, živote su dali: učenici Sava Lipovanov (21), braća Paja (23) i Nika (18) Bogaroški, student Miloš Ostojin (28), radnici Nićifor Nica Brandić (22) i Mirko Tešić (40), zemljoradnici Kosta Kljajin (44) i Borivoj Subotički (25) i livac Milan Sivčev (26).

I porodice vlasnika salaša i radnika izgubile su 4. avgusta svoje najbliže u nemačkoj akciji odmazde. Streljani su zemljoradnici: Laza Simić (25), sin vlasnika salaša, Milorad Milko Jovanović (22) i Triva Stojkov (57), zatim Stojanka Doroslovac (30) i Bojka Dacin (33), domaćice, i Kosta Vasiljev (31). Nemci su pretrpeli gubitak četiri vojnika.

Kako su okupatori imali jake i policijske i vojne snage, pošto su se jedno vreme primirili, preživeli partizani priključili su se Mokrinskom odredu koji je bio dosta jak i kome su se pridružili i Kumanovački i Dragutinovački odred, što je činilo značajnu formaciju na području Severnog Banata, naglasio je Orelj.

Obeležavanju pogibije kikindskih partizana prisustvovao je i potomak porodice Simić sa porodicom. Lazar Strajnić (85) i njegova sestra Emilija Kostić, jedini su potomci vlasnika salaša, Nikole Nike Simića, koji je, inače, bio i predsednik tadašnje crkvene opštine.

– Naš deda po majci ponudio je usluge partizanima već 7. jula jer je njegov sin 22-godišnji Laza bio simpatizer Partizanskog pokreta. Po dolasku na salaš, članovima Odreda obezbeđivali su smeštaj i hranu. Na ovom mestu bilo je kukuruzište, ovde su partizani živeli, a salaš se nalazio 300 metara dalje, pored puta prema Bašaidu – priča Strajnić. – Moj deda, ujak Laza i njegov prijatelj, Milko Jovanović, išli su po namirnice tog dana, nisu ni bili na salašu. U povratku su čuli da je salaš opkoljen, a Laza svom ocu nije dozvolio da se vrati kući. Samo su se on i Jovanović vratili, Nemci su ih propustili i oni su tada i poginuli, žrtvovali su se za svoje drugove. Laza je nosilac Spomenice 1941. godine. Članovi porodice Simić su, posle toga, bili  zarobljeni i zatvoreni u Kuriji.

Na 82. godišnjicu ovog događaja, danas je prvi put služen parastos poginulim borcima. Predsednik SUBNOR-a, Savo Orelj, kaže da su se članovi Udruženja na ovaj čin odlučili jer su među poginulima bili i salašari, a i sami članovi Odreda koji su svi bili kršteni.

Danas smo ovde da pomirimo ideologije, istakao je, obraćajući se prisutnima, sveštenik Miroslav Bubalo.

– Ovde su poginuli mladi ljudi koji su se suprotstavili tada najvećoj svetskoj sili, ne mareći koliko će ih to koštati. Mi smo se ovde okupili ne samo da bi oni bili dostojni večnog pomena, nego i da se pomolimo za njihove duše jer su to sve bili kršteni ljudi koji su imali toliko ljubavi da svoj život polože za svoje bližnje, a to je, kako Hristos u Jevanđelju kaže, najveća ljubav. Neka ostanu dostojni pomena, ne gledajući na ideološke razlike, nego ljudski i molitveno, sa blagodarnošći i sa ljubavlju da se sećamo ovih heroja i da, ovakav primer hrabrosti, požrtvovanja i ljubavi, sačuvamo za buduće generacije. A sva pregrešenja koje su imali kao ljudi, neka im Gospod  oprosti i neka ih uvrsti u rajsko naselje koje su, po žrtvi, zaslužili – rekao je Bubalo.

U programu obeležavanja pogibije kikindskih partizana i njihovih domaćina učestvovali su i članovi kikindkog Odreda izviđača „Proka S. Plavi“ i pesnik Đuro Bucalo.

Spomenik palim borcima iz Velike Kikinde podignut je 1964. godine i delo je Rudolfa Matutinovića, vajara iz Hrvatske. Ovde je bila prva zajednička grobnica, a zatim su zemni ostaci premešteni u kolektivnu grobnicu na Mokrinskom groblju.

Velikokikindski partizanski odred bio je među prvima formiranim na ovom prostoru. Prema nekim podacima, u toku Drugog svetskog rata, živote za slobodu dalo je oko 450 Kikinđana i stanovnika okolnih mesta.

oluja

Dan sećanja na „Oluju” tužan i za sugrađanku Željku Popović

Aleksandra Djuran August 4, 2023

Sa trogodišnjom ćerkicom Nikolinom u naručiju i uverenjem da će se vrlo brzo vratiti svom ognjištu, tada dvadesetpetogodišnja Željka Popović, pre 28 godina otišla je iz Donjeg Lapca u Hrvatskoj. Sada naša sugrađanka bila je deo kolone izbeglica koji su svoje kuće i postojbinu napustili u vojno policijskoj akciji „Oluja”. I danas joj je teško da priča o događajima od 4. i 5. avgusta 1995. godine.

– Rat je počeo 1991. godine i, do 1995, mi smo se sklanjali dok ne prođe najgore, ali smo se uvek vraćali kući. Nikada nismo verovali da ćemo napustiti svoje ognjište i da se nećemo vratiti – istakla je Željka Popović.

I taj 5. avgust, pre 28 godina, nije nagoveštavao da će se nešto strašno dogoditi. Kao i svakog jutra, Željka je sa porodicom popila kafu i završavala poslove po kući kada im je komšija rekao da krenu gde god znaju jer je pao Knin.

– U selu nije bilo muškaraca, ostale su žene sa decom i stariji. Moja ćerka tada je imala tri godine. U tom strahu niste svesni onoga šta radite. Uzela sam moju Nikolinu i počela sam da bežim. U centru sela seli smo u traktor, ali tog momenta niko nije znao kuda da krenemo. Tada je neko rekao da pustimo stoku, što je bio jedan od najtežih trenutaka. Iako smo zaključali kuće, shvatili smo da nam ključevi više neće trebati – priča Željka.

Uz put su se, priča naša sagovornica, formirale kolone. Prolazak kroz muslimanska sela prošao je bez incidenata, da bi stigli do Bosanskog Petrovca gde je već bilo jako puno ljudi.

– Tu su nas bombardovali hrvatski avioni. Ginuli su i deca i stariji. Došlo do potpunog meteža i haosa. I moj deda je preminuo u koloni i uspeli smo da ga sahranimo pored puta na Medenom polju. To je jedan od najtežih trenutaka koje sam doživela. Moj deda, Rade Popović, bio je borac Šeste ličke brigade u Drugom svetskom ratu i sigurna sam da je preminuo od stresa, neverice i žalosti – seća se naša sagovornica.

U Republici Srpskoj izbeglička kolona je dobila hranu i odeću. Posle dugog i neizvesnog putovanja, Željka je sa ćerkom Nikolinom stigla u Beograd. To joj je bio drugi dolazak u glavni grad, jer ga je prvi put posetila 1981. godine kada je bila u Kući cveća. Odatle je, 13. avgusta, došla u Kikindu, gde je jedno vreme boravila u kolektivnom smeštaju „Šumica”, a za naš grad se odlučila jer je imala rodbinu ovde.

– Posle više dana boravka u kolektivnom centru polako sam počela da shvatam da se više neću vratiti. Sve do tada sam verovala da ćemo se vratiti i to je, za mene, bio najstrašniji trenutak. Svi nas u Kikindi dobro prihvatili i hvala im. Ipak, ostaje žal za mladošću, detinjstvom, prijateljima, rodbinom. Ako je išta trebalo da ponesem u tom ludilu, to su fotografije. Od svega najteže mi je što nemam nijednu uspomenu na moju majku, detinjstvo, mladost – zaključuje Željka.

Svake godine u ovo doba Željka je tužna, skrhana i pomešanih osećanja, jer je, kaže, na silu napustila svoj dom i to ne može svest da prihvati. U Hrvatskoj joj živi otac, bila je da ga poseti i osećanja su joj podeljena svaki put kada ode.

Osim tužnih uspomena koje se bude svakog avgusta Željka ima razloga i da bude srećna jer joj se mlađa ćerka, Neda,  rodila 1. avgusta.

Dan sećanja na sve stradale i prognane Srbe u vojno-policijskoj akciji “Oluja” koja je počela 4. avgusta 1995. godine napadom na tadašnju Republiku Srpsku Krajinu, u toku koje je proterano 220 hiljada Srba, a skoro dve hiljade je ubijeno, obeležava se svake godine od 2015. Među zločinima koji su se tada dogodili je i bombardovanje, odnosno pucanje na kolone izbeglih. Najpoznatiji je zločin na Petrovačkoj cesti, 7. avgusta, kada je avion hrvatskog ratnog vazduhoplovstva, na putu nedaleko od Bosanskog Petrovca, usmrtio deset osoba, među njima četvoro dece.

Melizmi italija

„Melizmi“: Banatska pesma čula se u srcu Italije

Igor Crnogorac August 4, 2023

Članice Ženske pevačke grupe „Melizmi“ nastupile su na međunarodnom Festivalu tradicionalne pesme i igre u mestu Montekatini Terme u regiji Toskana u Italiji. Jedine predstavnice Srbije brojnoj publici i učesnicima uspešno su predstavile nošnju i pesme iz Banata.

– Doživele smo ovacije, atmosfera je bila divna. Bile smo u defileu pre nastupa i možemo da se pohvalimo da smo dostojno predstavile naš, grad regiju u zemlju – kaže Biljana Mandić, osnivačica grupe „Melizmi“.

Nastup u Italiji doneo je nova prijateljstva, mogućnosti za saradnju i razmenu nastupa, ali i susrete starih prijatelja sa prethodnih festivala.

Na Festivalu „Pod nebom Toskane“ nastupilo je 18 grupa iz sedam država Evrope. Pored toga što su promovisale tradiciju Srbije i Kikinde, naše predstavnice pozvale su svoje kolege na „Dane ludaje“.

Putovanje i boravak u Italiji omogućio je Grad Kikinda.

Oluja

Film „Oluja“ večeras u svečanoj sali Gradske kuće

Igor Crnogorac August 4, 2023

Najavljeno nevreme promenilo je mesto projekcije novog domaćeg filma „Oluja“ koji je, po programu Kikindskog leta, trebalo da bude prikazan večeras na Starom jezeru od 21 sata.

Kako je saopšteno iz Turističke organizacije Grada, projekcija će početi sat ranije, u 20 sati, u svečanoj sali Gradske kuće. Ulazak je besplatan.

sunflower-g582769f88_1920

Rod pšenice solidan, kukuruz i suncokret u dobrom stanju

Aleksandra Djuran August 4, 2023

Žetva pšenice u potpunosti je završena prošle nedelje i prosečan prinos je oko šest tona. Skidanje hlebnog zrna bilo je otežano jer je skoro na svakoj parceli bilo pologa usled olujnih vetrova i kiša, saznajemo od Aleksandra Papa, savetodavca Poljoprivredne stručne službe.

– Pšenica je polegla ranije nego što smo navikli i žetva se odvijala sporije. To je dovelo do lošijeg kvaliteta zrna, a naročito je to izraženo na parcelama gde nije dobro izbalansirana ishrana. Ove godine pšenice je bilo više na uštrb kukuruza koji je zasnovan na najmanje njiva u proteklih nekoliko decenija. Razlog tome je što je prošla godina bila katastrofalna za kukuruz i poljoprivrednici su se okrenuli strninama – rekao je Aleksandar Pap.

Rod ječma sličan je pšenici i takođe iznosi oko šest tona po hektaru.

– Imali smo i više uljane repice na našem području koja je zauzela između pet hiljada i šest hiljada hektara. – dodaje Pap – Prinos je bio oko 3,5 tone po hektaru i ona je interesantna zbog cene koja je na nivou cene suncokreta.

Jare kulture, kukuruz i suncokret, u solidnom su stanju. Kukuruz je u dobroj kondiciji i kreće ka zrenju.

– Pre dve nedelje palo je oko 40 litara kiše po kvadratnom metru i ona je više nego dobrodošla prolećnim kulturama. Za kukuruz bi bilo dobro da padne još jedna kiša koju nazivamo ilijinska jer je ima za ili oko Svetog Ilije. Ona će doprineti boljoj vegetaciji, ali i nalivanju zrna – kazao je Aleksandar Pap.

Suncokret je u fazi voštane zrelosti i, kako sada izgleda, treba da donese dobar rod. Na manjem broju parcela bilo je štete od grada i kiše, a žetva ove uljarice na najlošijim zemljištima počeće za dve nedelje.

Branislav Radojčić, trener golmana. Neumoran na travnatom prvaougaoniku

Branislav Radojčić, trener golmana: Neumoran na travnatom pravougaoniku

Dejan Panić August 3, 2023

Kikinđanin Branislav Radojčić, nekadašnji čuvar mreže i trener golmana ŽAK-a i OFK Kikinde, poslednjih godina beleži značajne rezultate širom Srbije, ali i u inostranstvu. Karijera mu je u stalnom usponu pa je tako stekao i UEFA „B” licencu za rad s golmanima, a trbuhom za kruhom krenuo je iz Kikinde najpre do crnogorskih Pljevalja.

– Nakon godinu i po dana u crnogorskom prvoligašu, obreo sam se u jednom od najvećih klubova Indonezije u gradu Malangu i klubu Arema. U mojoj prvoj sezoni klub je bio četvrti, a moj učenik golman Areme proglašen je za najboljeg mladog golmana u Indoneziji. Usledio je povratak u FK Inđiju i Sremci su se tada plasirali u Superligu Srbije i stigli do četvrtfinala državnog Kupa – priča Radojčić.

U to vreme iz Fudbalskog saveza Srbije stigao je Radojčiću poziv da se pridruži stručnom štabu ženske seniorske reprezentacije Srbije, a,   ispostaviće se, tada je na velika vrata zakoračio u srpski fudbal za dame.

– Tri godine proveo sam u radu s našim najboljim golmankama i Srbija je tada beležila najbolje rezultate u istoriji našeg ženskog fudbala. Iz mnoštva pobeda izdvaja se rezultat 3:2 protiv Nemačke u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo. Bio je to prvi poraz Nemačke u kvalifikacijama za SP odnosno Euro, nakon 24 godine! Uspeo sam tih godina nešto što nije ni jedan trener u Srbiji, uporedo sa seniorkama, radio sam i sa svim ostalim golmankama u našim mlađim selekcijama; do 19, 17, 15 i 13 godina.

U sezoni 2021/22. Radojčić je stigao na beogradsku Marakanu. Ženska ekipa sa stadiona „Rajko Mitić” zauzela je tada drugo mesto u šampionatu Srbije, a iako bi se mnogima učinilo da rad na crveno-beloj strani Topčiderskog predstavlja vrhunac u karijeri bilo kojeg trenera, u ženskom fudbalu ipak nije tako.

– Već godinama unatrag subotički Spartak u dominira u našem ženskom fudbalu, kao Crvena zvezda u muškom. Subotičanke su višestruke uzastopne prvakinje Srbije, a mene su iz Spartaka prošle godine u ovo vreme pozvali u stručni štab. Proletos su devojke Spartaka osvojile duplu krunu.

Drugi segment Radojčićevog neumornog rada ogleda se u pauzama šampionata. Već osam godina, a poslednjih pet u dva termina, organizuje kamp, sa svojim inicijalima „RB”, za mlade fudbalske golmane.

– Dolaze golmani iz država nekadašnje Jugoslavije, ali i oni iz Grčke, Nemačke, pa čak i SAD. Zimi smo u Bosni i Hercegovini, u Trebinju, a leti u Ohridu, u Severnoj Makedoniji. Početkom jula u Ohridu imao sam 13. izdanje kampa i može se reći da je sada već sve preraslo u lepu tradiciju uz veliki ugled. Pored mene rade i treneri iz Severne Makedonije, Hrvatske i  naravno Srbije. Neka od imena su: Milica Kostić, prva golmanka reprezentacije Srbije, koja poseduje UEFA „B” licencu za rad s decom, Adrijana Trišić, reprezentativka u futsalu, koja radi kao kondiciona trenerica, a inače je „difovka” i prva devojka u Srbiji koja je stekla UEFA licencu za kondicioni rad. U kampu bude i Marko Žugaj, s UEFA „A” licencom, ranije trener u hrvatskom velikanu zagrebačkom Dinamu, a sada u ljubljanskoj Olimpiji, potom već pet godina i naš Zoltan Dognar iz Vrbasa, sada sa zavidnom karijerom u Kuvajtu – s ponosom zaključuje Radojčić.

PODRŠKA KIKINDSKOM FUDBALU

Brane posvećenički, putem interneta, prati dešavanja u kikindskom fudbalu pa i sportu u celini. Često se na društvenim mrežama mogu videti njegovi kratki, uvek pozitivni, komentari i poruke podrške za sve sportiste, pojedince i klubove, sa šireg područja Grada Kikinde.

363724051_690951486181798_8177397353237688270_n

Zbog pokušaja ubistva uhapšena tri muškarca

Aleksandra Djuran August 3, 2023

Pedesetogodišnjeg Ć. P., četrdesetjednogodišnjeg H.P. i tridesetdevetogodišnjeg S.K. iz Martonoša, uhapsli su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Kikindi zbog sumnje da su izvršili krivično delo ubistvo u pokušaju.

Sumnjiče se da su sinoć, na ulici u Martonošu, nakon svađe, zadali više ubodnih rana po telu tridesetogodišnjem K.C. i naneli mu teške telesne povrede, nakon čega je prebačen u Opštu bolnicu u Subotici.

Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 sati nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni Višem javnom tužilaštvu u Subotici.

IMG-c78ce2ca6b55c5f9cf9ab28912fb5277-V

Folkloraši „Gusala” na sladoledu sa gradonačelnikom Lukačem

Aleksandra Djuran August 3, 2023

Članovi mlađeg izvođačkog ansambla „Gusala“ i njihov rukovodilac Dragoslav Tanackov, sastali su se gradonačelnikom Nikolom Lukačem i predsednikom Skupštine Grada Mladenom Bogdanom.

Folkloraši su protekle nedelje bili u Bugarskoj u bratskom gradu Silistri, na kom su predstavljali Kikindu na 25. međunarodnom Festivalu plesa „Sutrašnji mir počinje današnjim prijateljstvom“. Predstavnici grada počastili su decu sladoledom i razgovarali o utiscima koje su poneli iz Bugarske.

Podsetimo da je u Silistri bilo petnaestoro „Guslara“ koji su se predstavili igrama iz Banata i Gruže i pesmom sa Kosova. Na festivalu su učestvovala i deca iz Poljske, Kine, Rumunije, Turske, Moldavije i Bugarske. Ovo je bila prilika da se Kikinđani upoznaju sa svojim vršnjacima iz drugih zemalja, ali i da nauče više o tradiciji, kulturi i običajima.

Sa decom su u Bugarskoj bili i predsednik Skupštine grada Mladen Bogdan i Jasmina Milankov, v.d. direktorica Turističke organizacije, koji su predstavnike Silistre pozvali da budu gosti 38. „Dana ludaja“.